Pre svega zeleo bih da pozdravim sve clanove ovog foruma. I da se izvinim zbog moje nepismenosti..
E ovako. Imam 15 godina,dete sam razvedenih roditelja...Nazalost oca vidjam retko,zivim sa majkom. Posto sam se predstavio mogu da iznesem svoj problem. Da pocnem,kako dete razvedenih roditelja naravno ostao sam sa majkom,moja majka je godinama bila sama ali je upoznala jednog decka (koji meni mnogo znaci),on je na kraju bio sa mojom majkom,jako sam zavoleo tog coveka,on mi je bio sve najdraze na ovom svetu,voleo sam ga kao oca,medjutim tu su izbili neki problemi sa mojom majkom i tim deckom,oni su se razisli...Ali niko nije mislio na mene,taj decko mi je znacio puno svakog dana on bi pricao sa'mnom igrali bi kosarku,uzivali u svakom trenutku..... Kad se on razisao sa mojom majkom ( i sa'mnom) ja sam upao u veliku depresiju,osetio sam veliku tugu..Dani su prolazili a slike su stalno kruzile mojom glavom ti lepi trenutci i secanja sve se skupilo i osetio sam veliki bol (koji jos traje)... Svakog dana se secam kako sam ga grlio i kako sam uzivao sa tim covekom kao da mi je otac bio.... A danas kad pogledam na moj zivot vidim samo kompjuter,4 zida i puno losih drugara.... No da se vratim na temu,kao sto rekoh taj covek mi puno znaci,nisam ga video od tog dana kada se rastao sa mojom majkom (ima jedno 6 godina) i to me jako boli...Stalno mislim na tog coveka zeleo bih da se on opet vrati i da mi budemo porodica ali od toga nema nista zato sto se on ozenio i ima dete..... Ovako vise ne moze resio sam da se obratim vama i da zatrazim pomoc... Voleo bih da vidim tog coveka i da popricam sa njim i da ga zagrlim kao nekada i da mi se srce ispuni,da osetim stara vremena kada smo svi bili jedna porodica..... Ali ne znam kako to da izvedem (ako je moguce)...... ja vise ovako necu moci... Kada je on otisao od nas sve mi je krenulo nizbrdo...Zeleo sam da odrastem uz njega i majku i da postanem decko za primer kao i dobar ucenik... Ali sve je to samo masta Ja sam jako los ucenik i nisam nikakav drug... Osecam bol koja je iz dana u dan sve jaca i sve me vise izjeda Zelim da osetim malo proslosti.... On mi mnogo znaci,svaki dan mislim na njega i na nas kao porodicu... Ali kako sam stariji secanja blede... Samo zelim da popricam sa njim i da ga zagrlim (jer je ostalo ne moguce)...Ne znam sta da radim... Jako sam umoran od ovoga i zelim da opet budemo porodica (znam da je ne moguce) ali ipak zelim i to jako.. Makar kad bih mogao da ga pogledam i zagrlim i kazem mu da ga volim i da ga nazovem "tata"....... Kako mogu da stupim u kontakt s'njim? Sramota me je da popricam sa majkom.... Ovo dugo drzim u sebi stalno me lomi ... Voleo bih da ga vidjam jednom nedeljno... I da odigram basket i da uzivam malo...... Jako sam los ucenik ali obecavam da kada bi se druzio s'njim sve bi bilo bolje i to mnogo bolje i bio bi najbolji ucenik i svi problemi bi mi se izgubili..... Taj covek mi je potreban makar kao drug... On je nesto posebno on me razume...... Svakog dana pustim koju suzu... Sve se izgubilo i ostala su samo secanja na dobra vremena...Mislim da sam nostalgican... i naravno upao sam u veliku depresiju......
Znaci da ponovim: Zeleo bih da stupim u kontakt s'tim covekom i da ga vidjam jednom nedeljno (moze i mesecno) meni bi to mnogo znacilo i sve bi se promenilo...
Eto toliko od mene.... Ovaj tekst sam pisao sa mnogo suza........ Molim vas ako mozete da me razumete imam 15 godina... I nije mi bas lako... Eto hvala vam na izdvojenom vremenu... KISS
Tako me dirnulo ovo što sam pročitala, da gotovo mogu da vidim tvoje tužno lice i uplakane oke.
Iako vjerovatno imam više godina nego tvoja mama, ne znam da li ću ti išta pomoći, ali moram da ti kažem nešto.
Mislim da ne bi trebalo da učiniš ni jedan korak dalje, vezano za priču i ovog čovjeka, a da prethodno ne porazgovaraš sa majkom. Nemoj da te bude sramota da pričaš s njom, nikako ... pa, ona ti je najvažnija u životu, baš kao što si i ti njoj. Vjerujem da bi se (kad bi uspio da obnoviš kontakt sa tim čovjekom, bez majčinog znanja, a ona sazna posle) tvoja mama osjećala tužno, možda pomalo i izdano. Mislim, majke su majke, one uvijek opraštaju sve, pa bi i tvoja, ali bolje sebe ne dovoditi u tu situaciju.
Ako nikad nisi s njom pričao o tome, uradi to sada. Možda ćeš saznati nešto novo. Možda ona zna više o tom čovjeku, ali ti nije govorila jer nije bilo potrebe. Možda će reći - ok, u redu, potraži ga slobodno, a možda će ti reći nešto drugo, dati neki drugi savjet.
Majke rijetko kada rade nešto što nije dobro za njihovu djecu, pa tako možeš očekivati i da će tebe tvoja mama razumjeti u ovoj situaciji.
Uvek je bilo jako tesko ostati bez osobe za koju si vezan,koju volis.Mislim da bi trebao razgovarati sa svojom majkom,bilo bi ti lakse.Ne znaci da ce mama uspeti da ti pomogne ali...razgovor puno pomaze.
Imas 15 godina i dovoljno si odrastao da shvatis da veza tvoje mame je bila i prosla.Trebas biti srecan,sto imas lepe uspomene sa tim covekom ali moras prihvatiti da ce puno puta u tvom zivotu,dolaziti i odlaziti odredjene osobe.
Bilo bi dobro,da razgovaras sa mamom i da joj otvoreno kazes da zelis da vidis tog coveka.
@posebna,pozdrav... Pre svega zeleo bih da ti se zahvalim na podrsci kao i tvom postu koji mi mnogo znaci,i iskreno ti od srca kazem da si stvarno "posebna" jer si prva izasla meni u susret cenim to..!!!
Moram jos snage da skupim i hrabrosti da porazgovaram sa majkom,plasim se njenog odgovora a jos vise se plasim da (ako budem nasao tog coveka) on nece hteti mene To ce za mene biti prevelika bol i necu to izdrzati... Razumem da vreme leti i sve to ali opet mi je krivo sto se sve ovako izdesavalo... Bukvalno taj covek me je vaspitao zajedno sa majkom ali me je on izveo na pravi put ali i prerano ukinuo taj put (njegovim odlazkom)...Tako je to valjda... Kad jednom prihvatis nekog kao i tvoje srce zauvek ostaje to u tebi... Znas li ono... "kada jednom zakucas ekser u dasku,ti mozes da izvadis taj ekser ali rupa zauvek ostaje"....
Stvarno se plasim odgovora Moja majka bi bila jako ljuta i nervozna...Nikad nisam pricao sa majkom bas na ovaj nacin...... Ohh.... Kiss
PS: @Einmana,pozdrav (pisali smo u isto vreme)...... Izvini sto sam te rastuzio.. (sad barem znam da me neko razume mislim na tebe i posebnu)...... Znam da dodje vreme kad neko ode i kad dodje ali ako ti se to ureze tesko da mozes ziveti bez toga... KISS
@Acid_Burn pokusao sam preko facebook-a ali ne mogu da ga pronadjem sve sam prelistao i sve izotvarao profile ali njega nema... I zelim da ti se zahvalim na predlogu za "bele strane" sad cu da pokusam da uzmem broj.... (ali cu ipak cekati da skupim hrabrosti i da se posavetujem sa majkom da li da kontaktiram tog coveka) "Budes li i dalje drzao slomice te"- Lepo receno ali ovo jedino mogu da izbacim na gore pomenut nacin da vidim tog coveka... Stvarno ste divni ljudi..... A sto se tice ovo za skolu i drugarstvo,to ne mogu da krijem to je los deo mene ( nazalost).. Kiss
Zdravo, i dobrodošao na forum!
Pročitao sam nekoliko puta ovu tvoju poruku, i mogu da zamislim koliki je bol u tvom mladom srcu!
Nemam ni edan pametan savet, osim da ipak porazgovaraš sa majkom o svemu. Ne treba da te je sramota, nema te stvari koja će majci biti čudna ili glupa. Imaj u vidu i to da tvoja majka nosi na plećima veliku odgovornost da te odgaji i izvede na pravi put. Iza sebe ima neuspo brak i vezu koja se završila, a ispred sebe odgovornost prema tebi i mnogo ljubavi, siguran sam. Objasni joj koliko ti je potrebna očinska figura u životu, koliko ti nedostaje otac. Verujem da ćeš od majke dobiti svu pažnju i podršku koju može da ti pruži.
Međutim, deo koji sledi neće ti se dopasti, i jako mi je teško da ti to napišem: verujem da od ponovnog susreta sa tim čovekom sa kojim si se tako zbližio - nema ništa. Ipak on ima svoju porodicu, dete, svoj život. Čak i da nađeš način da se sa njim sretneš i sve mu kažeš (a siguran sam da bi te razumeo), ne bi bilo fer prema njegovoj porodici i detetu da ponovo oživljava vaš odnos. Želeo bi on to, siguran sam, i njemu je vreme provedeno sa tobom ostalo u sećanju, ali...
Neka ti sećanje na tog izuzetnog čoveka da snage da i ti budeš što bolji čovek, da odrasteš tako da bi on bio ponosan na tebe, i da, kad budeš imao svoju porodicu i decu, budeš sličan njemu - pouzdan, pun ljubavi i energije. Dovoljno si odrastao da nađeš u sebi snage da nastaviš dalje! A majka će biti uz tebe, veruj mi, takve su majke!
Sve sto ti je @posebna rekla ja bih se slozio sa tim i preporucujem ti da je poslusas i da vise puta procitas ono sto je napisala. Dao bih ti jedan predlog ako vec nikako ne mozes da skupis snage i da popricas sa majkom u 4oka onda bi mogao da joj sve ovo sto si i nama napisao napises u pismu i ostavis joj kada odes u skolu ili negdje da ona procita. Nemoj da razmisljas negativno, kako ce tvoja majka reagovati sigurno ona tebe voli najvise i ti si joj najvazniji. Vjerovatno da ona nije svjesna kako se ti osjecas ali kada to sazna 100% sam siguran da ce ti puno pomoci da shvatis neke stvari, da se osjecas bolje i da ne budes vise tuzan.
Declaration,ti si dete kojem je uvek nedostajala paznja i bliskost i kada si je dobio od tog coveka,vezao si se za njega.
Moj predlog...neka ti prvo bude razgovor sa mamom.Mozda saznas nesto sto do sada nisi znao.Nakon razgovora sa mamom,znaces sta dalje.
Bitnije...zasto ne preusmeris svoje misli ka necemu sto volis da radis?Imas li neki hobi?Da li izlazis?Kakvo je tvoje drustvo?Svidja li ti se neka devojcica? .Ima dosta stvari koje te mogu preokupirati.Moras se pomaknuti sa te mrtve tacke.
@SlobaBgd,pozdrav druze hvala na iskrenosti i odgovoru, sto se tice Citat:Međutim, deo koji sledi neće ti se dopasti, i jako mi je teško da ti to napišem: verujem da od ponovnog susreta sa tim čovekom sa kojim si se tako zbližio - nema ništa. Ipak on ima svoju porodicu, dete, svoj život. Čak i da nađeš način da se sa njim sretneš i sve mu kažeš (a siguran sam da bi te razumeo), ne bi bilo fer prema njegovoj porodici i detetu da ponovo oživljava vaš odnos. Želeo bi on to, siguran sam, i njemu je vreme provedeno sa tobom ostalo u sećanju, ali.. Znam to druze i to me jako boli,ja bih voleo da on bude srecan (ako ja vec ne mogu),i da uziva sa porodicom volim i njih mnogo jer su oni deo njega,a sve sto je deo njega jako volim i postujem.......
Citat:Neka ti sećanje na tog izuzetnog čoveka da snage da i ti budeš što bolji čovek, da odrasteš tako da bi on bio ponosan na tebe, i da, kad budeš imao svoju porodicu i decu, budeš sličan njemu - pouzdan, pun ljubavi i energije
Ipak nikako ne mogu biti covek kako on, on je nesto posebno ali takodje ni slican.. Opet ponavljan on je nesto posebno.... Takav covek se jednom radja.....
@Springfield,srdacan pozdrav!
Zahvaljujem se na odgovoru i stvarno odlicnoj ideji o pismu !
Ja jedno znam,ako ga nikad vise ne vidim on ce uvek biti moja nada on ce mi biti nada za uspeh...On ce mi biti sve lepo sto moze da se zamisli..... Uvek ce biti deo mene i moje proslosti.... Jako ga volim... Ehh..Kad bih mogao da kopiram suze i da zalepim ovde...
A sto se tice majke,znam da ona zeli meni sve najbolje i da mi pruza to najbolje ali mi je isto tako i krivo sto ja njoj ne mogu da pruzim najbolje i da je ucinim srecnom
Ja sam jako los ucenik i nisam nikakav drug... Osecam bol koja je iz dana u dan sve jaca i sve me vise izjeda 
.
A sto se tice ovo za skolu i drugarstvo,to ne mogu da krijem to je los deo mene ( nazalost).. Kiss
.Ima dosta stvari koje te mogu preokupirati.Moras se pomaknuti sa te mrtve tacke.
