|
Biju bez razlike
U beogradskom Prihvatilištu za urgentnu zaštitu zlostavljane dece, svoj drugi dom nalaze i potomci bogataša i onih na ivici bede
Svako peto dete u našoj zemlji je na neki način zlostavljano, dok je svako četvrto zlostavljano dete u Beogradu žrtva seksualnog iživljavanja. U toj crnoj statistici devojčice su čak osam puta više seksualno zlostavljane od dečaka. U beogradskom Prihvatilištu za urgentnu zaštitu zlostavljane dece od otvaranja 2002. godine pa do danas, svoj drugi dom našlo je 118 dece od sedam do 18 godina.
Kako je za Kurir objasnila psiholog Jelena Kolušević, v. d. rukovodioca ove ustanove, u populaciji zlostavljane dece nema mesta društvenim i drugim razlikama, pa štićenici stižu i iz najbogatijih porodica.
- Imali smo decu funkcionera i bogatih roditelja. Kod nas dolaze deca iz svih društvenih slojeva, ali najviše je dece iz siromašnih porodica. Ponekad se dešava da nam iz jedne porodice stigne više dece. Seksualni zlostavljači su obično osobe iz detetove blizine: brat, kućni prijatelj ili majčin partner kada ona zasniva novu zajednicu - navodi Koluševićeva.
Skupe igračke malo vrede
Emotivno zanemarivanje deteta se, prema rečima psihologa, ogleda u zastrašivanju deteta, ignorisanju njegovih molbi ili pitanja, odbacivanju, pretnjama da će biti napušteno, kao i prisiljavanju na dela koja dete ne želi da radi. S druge strane, i upućivanje dece na materijalne vrednosti kao zamenu za ljubav, kojoj mnogi roditelji pribegavaju, takođe je jedna vrsta emotivnog zanemarivanja.
- Detetu treba posvetiti pažnju, a ne novac! Deca ne znaju za materijalne vrednosti, njima novac ništa ne znači. Zato roditelji ne treba da kupuju skupe igračke mališanima i da gledaju španske serije već vreme treba da posvete detetu, da ga izvedu u šetnju, da se igraju sa njim. To je najbolje delo za njega jer ono tada oseća da je okruženo ljubavlju i pažnjom - ističe psiholog Jelena Kolušević.
Međutim, stacioniranje dece u Prihvatilištu je samo privremeno, posle čega se ona obično šalju dalje, a tek mali broj njih biva vraćen kući.
- Društvo nije najbolje rešilo šta i kako dalje sa tom decom. U Prihvatilištu mogu da ostanu najduže šest meseci, a potom odlaze u Dom za nezbrinutu decu ili u hraniteljske porodice. Samo petoro dece se vratilo u svoju porodicu - kaže Milorad Cvjetićanin, socijalni radnik u Prihvatilištu.
Alkoholizam oca ili majke je najčešći uzrok porodičnih nevolja zbog kojih deca stižu u ovo prihvatilište. Poznati scenario je da majka napusti porodicu, a otac alkoholičar prenosi agresiju na decu. Cvjetićanin ističe da decu ne zlostavljaju samo očevi, kako se veruje, već i majke, i da je malo poznato da su neretko fizički i psihički zlostavljači babe i dede.
- Fizičko zlostavljanje je raznovrsno: gašenje cigareta po telu, gušenje, batine tvrdim predmetom, recimo motkom, ili nečim od čega ne ostaju tragovi. Na primer, svakodnevno batinanje, bez povoda, uz obrazloženje: "Mene su tukli, postao sam čovek, i ja ću tebe da tučem da bih od tebe napravio čoveka" - priča Cvjetićanin.
Deca u Prihvatilište stižu sa socijalnim radnikom, a prijave zlostavljanja najčešće stižu od nastavnika iz škole koji primeti da je dete fizički ili psihički povređeno ili mu se ono samo požali. Upozorenja o teškom položaju deteta stižu i od daljih članova porodice i komšija.
Po prijemu dete najpre ide na lekarski pregled da bi se utvrdilo koliko je fizički, seksualno ili psihički povređeno. Traume su neretko veoma teške tako da je osim redovne terapije sa psihologom, pedagogom i socijalnim radnikom, obavezna i terapija lekovima.
(LJ. R.)
http://www.kurir-info.rs/dnevne-vesti/B-01-28042006.shtml
|
