|
Poslao: 24 Nov 2008 17:34
|
offline
- lejsa
- Građanin
- Pridružio: 11 Nov 2008
- Poruke: 58
- Gde živiš: BG
|
Dal je moguce da svaki dan postoji nervoza?Dal je normalno da postoje dani kada je dovoljno da vas neko samo pogleda i da u trenucima besa i nervize izvuce sve najgore iz vas?
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 24 Nov 2008 19:49
|
offline
- svarožić
- Građanin
- Pridružio: 08 Jun 2008
- Poruke: 88
- Gde živiš: Beograd
|
Ja imam takve dane... Jednostavno, ustanem na levu nogu, i ako me neko samo ruzno pogleda, pocinjem da rezim. Kad se probudim raspolozena, na takve poglede cak odgovaram osmehom.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 24 Nov 2008 20:33
|
offline
- saten
- Legendarni građanin
- Pridružio: 05 Jan 2008
- Poruke: 3361
- Gde živiš: Montmartre Quarter :)
|
"Bolje ne prilazi
kada sam nervozna
u glavi puca mi
mašina paklena..." Strip- Psihomehaničar
Uh, ja umem da budem gadna kad sam nervozna, i tad uglavnom nastrada prva osoba koja me pita nešto, e kad prođe desetak minuta, kad se malo ohladim, onda mi bude žao, jer znam da ta osoba nije kriva... Neki put se pak, desi da uspem da iskontrolišem emocije... Kako kad...
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 24 Nov 2008 22:40
|
offline
- dva lica
- Građanin
- Pridružio: 27 Avg 2008
- Poruke: 233
|
nervoza, ne znam sta je zivot bez nje. Ne umijem da iskuliram, ne znam da se spasim...ja sam stvorena da budem zrtva svacije nervoze, oa i svoje....
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 24 Nov 2008 22:51
|
offline
- Riddler
- Elitni građanin
- Pridružio: 16 Jun 2005
- Poruke: 2392
- Gde živiš: Beograd
|
Prilicno sam smiren, tesko me je iznervirati... Desi se da me nerviraju sitnice, ali to jako kratko traje. Ne secam se kada sam se poslednji put ozbiljno iznervirao...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 25 Nov 2008 00:41
|
offline
- Pridružio: 16 Apr 2008
- Poruke: 139
|
^To je odlicna stvar.
Ja sam nepodnosljiva kad sam nervozna, ali uglavnom sebi. Na drugima nikad ne iskaljujem bes (delimicno zbog dobre samokontrole, delimicno i zato sto se uvek oraspolozim u drustvu ljudi; naravno, pod uslovom da to nisu isti ljudi koji su me i unervozili  ), ali se zato u sebi grizem i ne drzi me mesto.
Uzroci? Pa, kako kad. Uglavnom ako postoji nesto neizreceno s moje ili tudje strane, pa me nervira ta "siva zona". Takodje, neogranizovanost. Kad mi ceo dan podje naopako, pa me sve dovodi do ludila, i gradski prevoz i cekanje u redu i neljubazne prodavacice i siromastvo u Etiopiji i nizak vazdusni pritisak u Paragvaju...
Ne znam, ja mislim da je pojacana nervoza kod ljudi generalno zbog brzog zivotnog tempa (ah, taj 21. vek) i lose komunikacije medju ljudima. Otudjenost, losi uslovi zivljenja koji dovode do izbora i odluka donesenih linijom manjeg otpora, sve su to preduslovi za neku hronicnu nervozu.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 25 Nov 2008 01:29
|
offline
- Sorelag
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 31 Dec 2005
- Poruke: 2408
|
Sveopšte ubrzavanje života u kombinaciji sa hroničnom zabrinutošću i nesigurnošću - to je pogubno. Danas tako nešto rekoh koleginici na poslu: eh, da mi je... da budem malo bezbrižna i opuštena, bar dva dana, da spustim loptu i smanjim tempo, da konačno završim ove započete poslove i malo odahnem, psihički pre svega. Jer čekaju drugi poslovi i nove obaveze. To je ono što me čini nervoznom i anksioznom, strah da neću moći da postignem, da neću moći da pratim tempo koji diktiraju neki ambiciozniji, uspešniji, organizovaniji "mladi lavovi" ili "zečevi" u trci. I šta god uradim, to donosi malo zadovoljstva, neko kratkotrajno olakšanje, kao da je onaj kamen koji guram postao malo lakši ili malo manji. Ali kamen je stalno tu.
Ili, druga figura: nosi me struja, nekad je lako plivati, posebno ako vetar duva u leđa, nekad imam utisak da samo držim glavu iznad vode i mlataram da ne bih potonula.
|
|
|
|
|
|
