Citat:Zakonska zabrana fizičkog kažnjavanja dece, pored dobre namere da štiti dečije dostojanstvo, u javnosti izaziva brojne polemike, a pred zakonodavca postavlja nedoumice - počev od svrhe propisivanja zabrane do celishodnosti inkriminacije i sankcija za batinanje dece.
Ukoliko bi se baš svaki vaspitni udarac "po turu" shvatio kao krivično delo, onda bi većina porodica imala kriminalca u kući, a deci bi pretilo završavanje u tuđem domu ili domu za nezbrinutu decu, upozorio je u izjavi za Tanjug profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Milan Škulić.
Izričita zabrana batinanja dece za sad je bez bilo kakvih propisanih sankcija predviđena Nacrtom zakona o pravima deteta, kao i Prednacrtom Građanskog zakonika Srbije.
Nadležni organi za brigu o dečijim pravima navode da obaveza zabrane fizičkog kažnjavanja deteta, pre svega, proizlazi iz obaveze Srbije preuzete ratifikovanjem Konvencije UN o pravima deteta, koja izričito predviđa da je svaka država potpisnica dužna da preduzme sve mere da zaštiti dete od svih oblika fizičkog nasilja.
Škulić smatra da se nijedna odredba Konvencije o pravima deteta ne može tako široko tumačiti kao što je to učinio naš zakonodavac.
Prof. Škulić je istakao da decu treba štititi na sve raspoložive načina, pa i zakonima, i ukazao da mnogi savremeni pravni sistemi ne odobravaju telesno kažnjavanje dece, oni u tom pogledu ispoljavaju izvesnu meru nužne tolerancije.
"Nije sporno da postoje različiti roditeljski ''vaspitni stilovi''. Naš narod poznaje jednu prilično nesimpatičnu poslovicu po kojoj je ''batina izašla iz raja'' i, iako o tome ne postoje egzaktna istraživanja, popriličan broj roditelja u praksi postupa po toj poslovici", naveo je on.
Škulić je istakao da se pred zakonodavcem nalaze pitanja - da li sve takve roditelje pretvoriti u kriminalce propisivanjem nekog novog krivičnog dela, kojim bi se inkriminisalo svako telesno kažnjavanje dece, uključujući i odgovarajuće "prevaspitno delovanje roditelja".
"Ako bi roditelj u Srbiji svom detetu naneo telesnu povredu, on bi time i sada, bez bilo kakve nove inkriminacije, učinio određeno krivično delo. Zavisno od stepena i težine povrede i drugih relevantnih okolnosti, radilo bi se ili o nekom krivičnom delu protiv života i tela ili o nasilju u porodici", ukazao je Škilić.
Činjenica da je roditelj učinio krivično delo prema svom detetu mogla bi biti i osnov da on bude lišen roditeljskog prava, dodao je on.
Ostalo je jedino, naveo je on, da se zabrani "svako telesno kažnjavanje dece od strane roditelja, pa i ono koje ne proizvodi relevantne telesne povrede, tako što bi se propisalo da ako roditelj primeni prema detetu bilo kakvu telesnu kaznu - samim tim čini krivično delo".
Prema njegovim rečima, takva rešenja postoje u nekim skandinavskim državama, dok većina evropskih država ima slična zakonska rešenja kao kod nas, mada mnoge napredne pravne države, poput Nemačke, u svom zakonodavstvu nemaju krivično delo nasilja u porodici.
Iako mnogi savremeni pravni sistemi ne odobravaju telesno kažnjavanje dece, oni u tom pogledu ispoljavaju izvesnu meru nužne tolerancije, pa tako ako roditelj "ne pretera" udarcima po stražnjici, ili u vučenju za uši - ne čini krivično delo, ukazao je Škulić.
U tom je pogledu veoma važan i dominantan nacionalni mentalitet, pa se tako, na primer, u skandinavskim državama relativno često događalo da za takva krivična dela odgovaraju "gastarbajteri", nenaviknuti na "nov svet" i njegova pravila.
Događalo se da im se deca oduzimaju i smeštaju u druge porodice, što je po pravilu bilo veoma traumatično ne samo za roditelje već i za tu decu, upozorio je Škulić.
Teško je i zamisliti da bi neko dete, pa makar dobijalo i batine, bilo zadovoljno da se nađe u drugoj porodici ili u nekakvom domu. Takvo dete verovatno ne bi bilo srećno ni da njegov "grešni" roditelj dopadne zatvora, smatra profesor.
On je kazao da ne treba zaboraviti da je krivično gonjenje, a naročito krivično sankcionisanje, često skopčano i s gubitkom posla, što dovodi u pitanje izdržavanje baš tog deteta, koje država tako energično "štiti".
Nije u redu da se telesno kažnjavaju ni domaće životinje, a kamoli deca, ali realnost je da veliki broj roditelja primenjuje neke relativno blage oblike telesnog kažnjavanja svoje dece, a da to i sama deca prihvataju kao deo određenih porodičnih "pravila igre", smatra Škulić.
Redovno u meni izazove bes vecita polemisanja oko zakona o zastiti dece.Sta kog vraga ima da se polemise oko toga?Decu ne treba tuci i tacka!
To sto je vecina nas odrasla uz stalne ili poneke batine od roditelja a pritom smo zivi,ne znaci da je to u redu,ne znaci da smo zbog batina pametniji,bolje odgojeni,prisebniji...ne,ne znaci.Takodjer ne znaci da mozda ne bi smo bili i bolji da se sa nama razgovaralo,da su se problemi resavali recima i pravilnim usmeravanjem a ne rukom,nogom,kaišem,šibom.
Kada bi roditelji u startu odgajali recima,neznijim dodirom,paznjom,ne bi bilo potrebe za batinama.
A za one bolesne roditelje,kojima batinanje prerasta u fetis,necu da komentarisem,da ova tastatura se ne razleti.
Decu treba u svakom smislu zastititi i zakon treba da postoji.
Sestra je 12 godina mladja od mene. Dok je odrastala, uvek bih joj rekao zasto nesto treba ili ne treba da radi. Ukoliko se ne bi odazivala (ili jos gore: inatila) --> puc puc.
ThePhilosopher ::Sestra je 12 godina mladja od mene. Dok je odrastala, uvek bih joj rekao zasto nesto treba ili ne treba da radi. Ukoliko se ne bi odazivala (ili jos gore: inatila) --> puc puc.
Mene roditelji nikada nisu tukli, čak ni ono malo po guzi, ali zato 10 godina stariji brat me je neprestano maltretirao, da se razumemo nije me ni on tukao, samo ne je maltretirao, i to onako kako samo starija braća umeju ...
Jedva sam čekao da porastem, postanem dovoljno snažan i sve to mu vratim. Početkom mog osmog razreda on je otišao daleko, rastavio nas je život i tako 16 godina. Došao je dan kada ću ga napokon videti, on je sada odrastao čovek; mada da se ne lažemo, nisam ni ja mali . Dolazni terminal na aerodromu "Nikola Tesla" vidim ga kako prolazi kroz vrata, nekako mi čudno izgleda, prolazi onaj kanp, staje pored mene, niži je . Emocije su navrele, sve sam zaboravio i oprostio mu.
Nema ova priča neku veliku pouku, ali za vaše dobro; oprostite vašim roditeljima, braći, sestrama ako su vas nekada tukli, ne valja živti u srždbi.
P. S. Protiv nasilja nad decom sam, čak i ono malo po guzi...
P. S. S. Svog brata volim najviše na svetu, čak i pre nego sam mu oprostio maltretiranja, ili mu možda nisam oprostio, nego samo čekam povoljniju priliku...
Kako ne valja, da zna da ne sme sledeci put nesto da uradi.
Mala deca nekad ne shvataju sta im se kaze. Po meni je korektno malo ga udariti. Ne u glavu, po guzi...
N1k0l4 ::Kako ne valja, da zna da ne sme sledeci put nesto da uradi.
Mala deca nekad ne shvataju sta im se kaze. Po meni je korektno malo ga udariti. Ne u glavu, po guzi...
N1k0l4 ::Kako ne valja, da zna da ne sme sledeci put nesto da uradi.
Mala deca nekad ne shvataju sta im se kaze. Po meni je korektno malo ga udariti. Ne u glavu, po guzi...
Veruj mi,deca jako dobro shvataju sve sto im se kaze,samo isprobavaju dokle mogu ici a to je nesto sto svako dete radi.Nekom detetu ce se morati 5 puta ponoviti,da bi se zaustavilo ali ne udariti.Postoje drugi nacini,tipa,sklonis mu najdrazu igracku,kao kaznu,dok ne prihvati da nesto ne treba da radi.Sa detetom moras puno puno razgovarati.
To udaranje je najcesce kada roditelj nema strpljenja,zivaca da objasnjava detetu,jer je umoran ili mu se neda.Najlakse je zviznuti.Biti roditelj se ne moze biti po kratkom postupku.
...
