da li treba forsirati dete u predskolskom uzrastu na ucenje kod kuce pored ucenja u zabavistu?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

da li treba dete u predskolskom uzrastu forsirati na ucenje kod kuce pored ucenja u zabvistu?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jedna od najvećih mogućih grešaka je upravo ta.
Ako lepo razumeš engleski pogledaj ovaj sajt.

Sad nebitno da li je to istina. Da li ima neko dete koje voli školu? Nema (sem nekoliko nebitnih izuzetaka). I svima je to mnogo dosadno (bio sam oba puta vukovac, tako da ne priča neki propalitet koji je završio srednju šumarsku ili...). Na ovaj način će samo biti još dosadnije jer neće moći da uživaju u jedinom lepom i bezbrižnom dobu u svom životu. I kad dođe pubertet gde svi manje-više popuste, oni će popustiti više od drugih jer neće imati odakle da crpe snagu da izdrže to mučenje.

Ima li neko ko je čuo da je neko dete podbacilo u školi jer nije ništa znalo pre škole? Nema! Ranije nije bilo obavezno obdanište i ništa nisu znali pre škole (i ti ovde spadaš verovatno), a završavali su mnogo teže škole. Ovo danas su sprdnje kako može da bude. Ja sam pre godinu dana završio gimnaziju i stvarno moram da priznam da je sprdnja u odnosu na ono kako bi moglo da bude u najgorem slučaju.

Najbitnije je da se dete nauči da misli. To će mu ostati dok će ga u svemu drugom što nauči kasnije druga deca sustići. Imaju one logičke igrice: šah, rubikova kocka... Bitnije je da radi nešto sa rukama, poput onog što je na tehničkom, tako će naučiti da zamišlja na primer one oblike iz geometrije i slično.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nema potrebe za tim, mene moji nisu forsirali, niti ja imam nameru da forsiram svoje dete. Kao što reče stefan porebno je da nauči na misli. Za to su dobre slagalice , šah, one igračke koje se sklapaju, kockice... Pa i rubikova kocka, ali to je previše, pošto će to biti velika frustracija za dete, ne bih preporučio.

• 4Ovo se svidja korisnicima: ThePhilosopher, Dusan, ivance95, vasa.93
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Evo ovako,moju sestru su forsirali do 5. razreda osnovnde kada je ona potpuno otkazala poslušnost i od đaka sa 5,00 prosekom, zaređala je 3 komada
S druge strane, mene, mlađe dete, nisu forsirali uopšte, do 5. razreda radio sam šta sam hteo i kako sam hteo, samo su me terali osnove da naučim da bih mogao da nastavim školovanje bez problema. Nisam radio domaće zadatke, nisam se ubijao od učenja, tek nešto po malo. Bio sam vrlodobar (najgori prosek 3,83). od 5. sam počeo da učim i to tako da sam sve četiri imao 5,0 prosek što mi je donelo Vukovu diplomu. Eto, sad u srednjoj, nisam loš đak, vrlodobar jesam (4,17) ali imam volje i želje

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

E baš to, ja u predškolskim nisam ništa znao u odnosu na ostalu decu, ali sam sam od 1. razreda počeo da se prilagođavam, vrlo malo učio kući, a imao prosek 5.0. Radnu naviku nisam stekao (mislim na redovno učenje), ali sam stekao nešto mnogo bolje, a to je pažnja na času od samog početka. Dok profesor predaje, ja pohvatam sve, ponešto zaboravim, pred odgovaranje se prisetim, i to je to. Tako sam nastavio i u Gimnaziji, i tako održao vukovu diplomu u prvoj godini, i u drugoj za malo, ali tu ja nisam ništa mogao i da sam učio svakog dana, takvi su profesori... Opet, to verovatno zavisi od interesovanja učenika, mene sve interesuje pa mi je i lakše (), ali mislim da vredi porazgovarati sa detetom, ali da ga nipošto ne treba primoravati na učenje od samog početka, već raditi sa njim, ako treba i zajedno učiti, čitati knjige, lektire, kasnije će sve doći na svoje, ali pri toem paziti da se ne razmazi.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

mpman ::Evo ovako,moju sestru su forsirali do 5. razreda osnovnde kada je ona potpuno otkazala poslušnost i od đaka sa 5,00 prosekom, zaređala je 3 komadaPotpisujem.

Imam isto iskustvo. Napinjali su me, a ja ko za inat, terao po svom. Kada su me ostavili na miru, da sam radi šta znam i kako znam, isterao sam treću i četvrtu godinu sa 5,00. U prvoj sam bio 3,8...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Smatram da ne treba dete bukvalno forsirati, maltletirati i sl. da bi selo i učilo 2h za koja će možda, eto, namerno blejati u knjigu inat roditelju.

Ono što je bitno jeste da se uvede redna disciplina, da dete uvek radi domaći kada dođe bez ikakve sile, njegovom voljom i da provežba nešto ako želi i ako je potrebno.

Ja iskreno jesam bio dosta forsiran do 5. razreda ali posle niti sam domaći uradio niti učio, sem pred ispite, jer mi je ono sa časa bilo dovoljno, imao sam vrlo dobar uspeh a da bukvalno stranice nisam otvorio.
Naravno ovo nije dobar primer i treba raditi bar domaći kući.

Što se srednje tiče, prvo su roditelji ignorisali pa je došlo do svađa i sl. što je možda delimično rezultat mog ispisivanja iz srednje, ali sada idem vanredno i završavam jer ja želim tako da mi ne predstavlja nikakav problem, učim, spremam i sve je ok - roditelji se ne mešaju.

Opet zavisi od deteta do deteta, ako bolje pamti neće mu ni taj domaći biti potreban ali kažem, nije loše imati "ritual" domaćih zadataka, ali na njihovu volju a ne na silu roditejla (sem naravno u ekstremnim slučajevima kad dete tera inat pa neće da piše domaći a ima loše ocene )

• 1Ovo se svidja korisniku: mpman
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sto se mene tice, mislim da to predskolsko treba ukinuti zakonom.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ne znam zasto se toliko potencira oko skole,kada i sami znamo da nam to nece biti glavni uslov da cemo mi postati neko i nesto....ono sto nas roditelji treba da uce i ti profesori u skolama,kako se snaci u zivotu a ne dobiti dobru ocenu.....

• 1Ovo se svidja korisniku: vasa.93
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mišljenja sam da se siljenjem ništa ne postiže. To delimično mogu potvrditi i iz ličnog iskustva vezanog za engleski.
Imala sam mogućnost da ga još kao mala perfektno naučim, međutim zbog neprikladnog pristupa, ali bez sumnje s najboljom namerom, to se nije desilo. Štaviše, takav pristup me je strašno udaljio od bilo kakve želje da ga ikada na/učim. Moja nezainteresovanost je postala čvrsto utemeljena, tako da su nadležni organi digli ruke da me bilo šta nauče. Mnogo godina kasnije, da ne kažem decenija, kada me više niko ni na šta nije, uslovno rečeno, terao, ja sam se prizvala pameti.

Žalim zbog stava koji sam imala, ali ako bih se opet vratila u to vreme, mislim da bih se isto ponašala.

Neverovatno koliku odbojnost može stvoriti prisiljavanje. I kolika produktivnost nastaje kada nam je data (makar prividna) sloboda.

Tako da je moj stav - ne prisiljavati dete ni na šta, kako bi ono, shodno svojim aspiracijama, postalo uspešno.
~ Eventualno pokušati "na prevaru" ga zainteresovati za nešto. Ako vas provali, priznati prevaru i povući se.