neznanje i poricanje

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Malopre pricam sa drugaricom koja mi objasnjava kako nesto ne moze da se uradi

ja joj objasnim kako to moze na sta se ona naljuti i pocne da psuje to o cemu smo pricali

znaci mi sto extra dobri prijatelji, nije se naljutila na mene vec mislim da je to vishe odraz nemoci da neshto shvati/uradi i onda to prikriva agresijom...

zasto je tako ne znam, zar ne bi bilo jednostavnije da pokusa da ukapira, josh ako neko hoce da joj objasni (a true friend)?

confused...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Мислим да је псовање и љутња у тим ситуацијама немоћ те особе да интелектуално објасни шта не схвата, или да стхвати о чему говориш и ако не схвата да прихвати да ти другачије мислиш.

Слично је код деце. Када нешто не штима, онда почне штипање, чупање итд., јер једноставно не могу да објасне једно другом шта желе или шта хоће једно од другог. Код деце је то наравно зато што не поседују речник. Код одраслих што су неодрасли.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

samo sacekaj malo. Mene moji prijatelji zovu da se zale i traze da ih utesim a kad kazem da se opuste i da ce proci,pocnu da vicu KAO DA JE TO LAKO,STA TI MISLIS...
al,prodje ih u toku noci pa me onda bude.
Samo se strpi,shvatice

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Neke osobe jednostavno tesko prihvataju da nisu u pravu.
Hteo sam ovu temu da pokrenem u svom blogu, ali nikako da stignem.
I bas dobro sto se konacno neko setio

Elem, moje misljenje i iskustvo je sledece.

Jedna meni vrlo draga osoba jednostavno nije umela da prizna da je pogresila. Znaci, mozes da budes kristalno jasan i maksimalno zdravorazuman, i ono sto pricas moze da bude logicno sto puta, ali da ona prizna da je pogresila - nope - nema sanse.
Posto mi je bila draga, zeleo sam da je razumem.
Posle jako puno truda, strpljenja, razumevanja, analiziranja, pokusavanja da proniknem u koren toga, dosao sam do zakljucka da ona zaista nije sposobna da prihvati da je pogresila. Ali ozbiljno to mislim, nije ironija, vec jednostavno - sa naucne strane - to je tako, i ne mozes se mnogo ljutiti na tu osobu.

U osnovi svega je ego.
Ego se stara o tome da recimo ne izgubimo veru u sebe, da ne mrzimo sebe, itd.
E sad, problem je sto je kod nekih ljudi taj ego dosta pojacan, i nadjacava i razum i dushu.
Mozda te osobe jednostavno imaju poljujanu veru u sebe, pa onda ego mora da reaguje uvek, pa cak i kada to nije toliko neophodno [mada ovo za poljuljanu veru u sebe nisam siguran, samo mi sada palo na pamet kao moguce objasnjenje].

Dakle, u principu - njen ego reaguje i za najmanji slucaj 'rusenja vere u sebe', i ne dozvoljava osobi da prizna gresku, kako se ona ne bi razocarala u sebe, i kako njen kredibilitet ne bi bio poljuljan.
To je odbranbreni mehanizam. Cista psihologija.

Kod nekih osoba je ego toliko 'nabildovan' da on osobi uopste ne dozvoljava da posumnja u sebe, tj. u ispravnost stavova koje zastupa.
Tada krene po automatizmu blokiranje 'samo-preispitivanja', i osoba uopste i nema proces razmisljanja 'da li je zaista pogresila'.
Jednostavno, ego ne dozvoljava osobi da uvidi da je pogresila. Ne sme da joj dozvoli, da njen moral ne bi skroz pao.
Odmah blokira razmisljanje o mogucnosti da je ona zaista pogresila.
Tako se organizam brani. Automatski zauzima odbranbreni stav, i krece u napad...
Braneci sebe, svoj kredibilitet, bez mogucnosti da uopste shvati da nije u pravu.

Neke osobe pak mogu da se preispitaju, i uvide gresku, ali je nikad nece priznati, iz istog razloga - da ne bi urusile svoj kredibilitet [i u svojim i u tudjim ocima].
Obicno i tada ego reaguje, umanjuje svoju gresku, da bi osecaj krivice bio manji, ili da uopste i ne postoji.

Mada ce ipak biti da sam u pravu kada kazem da takve osobe vec imaju poljuljanu sliku o sebi, i zato ego tako fanaticki brani sebe, da moral osobe ne bi pao.
Ipak, znam i primer kad je covek zesci egoista - on toliko veruje u sebe da uopste nije sposoban da posumnja u svoje stavove. Njegovi stavovi su [za tu osobu] apsolutno tacni, i tu je kraj. Nema mesta za preispitivanje.

To je sve.
Ego.

Kada to shvatis, onda drugacije posmatras tu osobu, i ne mozes toliko da se ljutis na nju, i da se nerviras.
Shvatis je kao takvu, i pozdravis to...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Delim misljenje sa Pecom, ali tu onda nastaje drugi problem. Kada ego tako dobro obavi posao da osoba ne moze da preispituje sebe i svoje postupke, nema uvidjanja gresaka ni ispravljanja istih. Greske se ponavljaju, a ne retko one oticu na druge ljude i povredjuju ih. Ako ti je jako stalo do te osobe "Shvatis i pozdravis to...". Ali drugi nece, a tesko je gledati kako draga osoba ostaje sama i razocarana jer su je nekim cudom svi napustili. Sta onda?

Malo haoticno pisem, ali nadam se da ste razumeli poentu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Legolas, e to je vec problem, i iz iskustva - na zalost, mogu reci da je to tacno.
Osoba lagano biva odbacena od vecine, i to je zacarani krug, iz koga je gotovo tesko iscupati tu osobu.
Iako ego obavi posao, osoba ipak vremenom shvati da nesto nije u redu sa njom, ali onda nastupi jos gori horor, pa se osoba zatvori u sebe i bude jako losa prema [gotovo] svima.
Oterala me je od sebe, i usput dobro povredila... pa i da zelim da joj pomognem - ona mi nece dati da joj se priblizim.

Ovo naravno govorim o tezim oblicima ove 'pojave'.

Kod laksih i moze stvar da se sredi, krajnje prijateljskim i laganim razgovorom, objasnjavajuci da ne urusava svoj kredibilitet ako prizna gresku, i da je ljudski gresiti, i da se to desava svima... da nisi ljut, vec da je to samo stvar principa, da se slozite oko onoga sto i jeste tacno...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

A mozda je ona pak potpuno svesna da to nesto moze da se uradi ali joj isto tako odgovara da sebe uljuljkuje time da to ne moze,tako joj je lakse i nalazi opravdanje za sebe.
Nisi bas bio precizan o cemu je rec ali ovo moje moze se vezati npr.za prostu situaciju:knjiga je visoko na polici,ona kaze:"Ne moze se to dohvatiti.Ti:"Kako ne moze,stavi stolicu pa ces dohvatiti"Ona posizi jer je u stvari MRZI da dovlaci stolicu da bi dohvatila knjigu a ti joj jos objasnjavas kako to da izvede.
Deluje blesavo ali sam namerno bas ovaj primer dala....postoji sijaset takvih narocito u ljubavi kada npr.ubedis sebe da ne mozes prici nekome,znas da mozes ali se plasis da to uradis i jos se nadje neko ko te ubedjuje da to nije tako...opet posizis jer ti je lakse da sedis i nista ne preduzimas,samim tim ne opterecujes se i nemas strah od odbacivanja.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kako znati kad je neko u pravu?

Ja kazem - nebo je nocu crno.
Ti kazes - nije nego je i dalje plavo, samo nema Sunca da ga 'posvjetli'.

???

U pravu smo i ti i ja, ali svako na svoj nacin.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pa ja volim da kazem da je istina relativna stvar, jer zavisi iz kog ugla se gleda.
Rado pogledam situaciju i iz tudjeg ugla, ali je stvar u tome sto neko nije sposoban da je pogleda iz mog, ili bilo kog drugog ugla

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

u ovom slucaju pricali smo o necemu u cemu sam ja strucan, kompjuteri

ona nema dovoljno znanja, koristi kompjutere eto tako (ne zivi od toga) i sve sto joj deluje komplikovano (a nije) ne zeli da cuje kako to moze da se uradi vec popi*di kako to ne moze

detinjasko i potputno nepotrebno jer sam ja tu da joj objasnim...

ali prelazim preko toga jer je stvarno dobar prijatelj... ko zna mozda nekada u licnom kontaktu uspem da je otopim