|
Poslao: 19 Apr 2012 18:33
|
offline
- Nomak_
- Moderator foruma
- Glavni moderator foruma Astronomija
- Pridružio: 23 Sep 2011
- Poruke: 928
- Gde živiš: Svoj Svet
|
S obzirom da u proteklih godinu dana nije ništa značajno urađeno za očuvanje planete Zemlje, njenih ekosistema, medijuma životne sredine, gorućih globalnih problema i slično, tekst je isti kao i onaj poslednji o Danu planete Zemlje.
Dan planete Zemlje se obeležava 22. aprila. Ovaj datum su Ujedinjene Nacije odredile kao dan borbe protiv narušavanja životne sredine. Kao najveći praznik planete Zemlje trebao bi da utiče na sve države, a i pojedince da se uključe u globalnu akciju širanje ekološke svesti. Ove godine će se Dan planete Zemlje obeležiti po 42. put.
Širom sveta se političari utrkuju ko će da najavi obeležavanje ovog dana u svojoj zemlji, obećavaju bolje i čistije sutra, kamere u kadru hvataju njih i gomilu dece koja trčkaraju okolo i sakupljaju papiriće i slično i tako je dok se kamere ne isključe. Uvek se ispostavi da su govorili samo zbog birača. Ali zar nije i za druge stvari ista priča?
Veliki problem u našoj zemlji jeste voda. Ne postoji čisti rečni tok, skoro na svakoj reci postoji neka fabrika bez sistema za prečišćavanje otpadnih voda, sistemi za prečišćavanje pijaće vode su neispravni pa se o njima malo i govori. Niko ne reaguje.
Vazduh je na nekim mestima kancerogen, ali svi čekaju “sutra” pa da reše problem. Primena novih tehnologija je kod nas malo zakasnila i kasniće kako stvari stoje. Niko ne reaguje.
Kao čistimo deponije širom zemlje, a deponije gde god se okrenemo. Međutim, tu je već lokalno stanovništvo krivo i naravno nezaobilazne blage kaznene mere. Bez većih kazni nema čistijih medijuma životne sredine. Kaznene mere su broj jedan za uspešno širenje ekološke svesti, a nakon uvođenja istih može se početi sa edukacijom. Obrnut redosled neće doneti prave rezultate. Nažalost, jedino udar po džepu većinu natera na razmišljanje. Niko ne reaguje.
U Kopenhagenu se skupila “svetska elita” da rešava globalne ekološke probleme i očekivano nisu došli do dogovora. Znalo se da su ekonomski interesi značajniji za njih od zdrave životne sredine i zdravlja ljudi.
Dakle, ako čekamo na njih i njihov dogovor nećemo daleko dogurati. Ovde dolazi do izražaja individualnost. Ako svako od nekoliko milijardi ljudi započne svoju borbu za očuvanje životne sredine brzo će se videti pozitivni rezultati. Ne računam one najsiromašnije, jer oni i da žele nemaju čime da naruše životnu sredinu, ali to je druga tema.
Pa zamislite da prođe dan a da se na Zemlji ne baci jedna jedina plastična flaša van kontejnera? Nezamislivo zar ne? Isto je i sa drugim stvarima koji doprinose zagađenju, bilo da su mikro ili makro dimenzija.
Ja sam svoju individualnu borbu započeo pre mnogo godina.
U skorijoj budućnosti će i veliki zagađivači morati da popuste pod pritiskom, a neki od njih su već počeli.
Srećan Dan planete Zemlje!
Izvor : http://svemir.wordpress.com/2012/04/19/dan-planete-zemlje-22-april/
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 19 Apr 2012 23:56
|
offline
- Pridružio: 27 Jan 2012
- Poruke: 245
|
Koliko je samo zastrašujuće. Ako sam dobro zapamtila, procenjuje se da bi se sav led sa Grenlanda mogao u potpunosti istopiti do 2030. godine, po nekima čak i do 2015, a posledica toga će biti podizanje nivoa mora za skoro 7 metara?! Ne mogu ni da zamislim koliko će to katastrofalno biti za čitavu planetu i sva bića koja na njoj žive. Na poslednjem pismenom iz srpskog smo imali temu "Svet kakav jeste i kakav bih zelela da bude". Ovo mi je bila poslednja rečenica u zaključku:"Ovo je poslednji poziv prirode u pomoć, a ako se tom pozivu ne odazovemo, ne možemo ni da očekujemo od nje da bude večno naš sluga." Sami smo krivi za potencijalno izumiranje ne samo naše vrste, već svih živih bića. Male uštede energije, briga i posvećenost rešavanju ovog problema svakog pojedinca, dovele bi do velikog napretka na nivou planete.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 20 Apr 2012 00:03
|
offline
- mcrule
- Legendarni građanin
- Michael
- Spy[Covert OPS], Gathering Intel/Info & The Ultimate Like Master[@ MyCity]
- Pridružio: 21 Feb 2010
- Poruke: 16934
- Gde živiš: 43.6426°N 79.3871°W
|
Isidora01 ::Koliko je samo zastrašujuće. Ako sam dobro zapamtila, procenjuje se da bi se sav led sa Grenlanda mogao u potpunosti istopiti do 2030. godine, po nekima čak i do 2015, a posledica toga će biti podizanje nivoa mora za skoro 7 metara?!
Dobro si zapamtila.
Vidim ja da je neko gledao ovaj dokumentarni film "HOME". 
Upravo tako, za 7 metara. Zastrasujuce jel da.
Lepo kaze i u tom filmu:
"Svi smo mi jedno, i svi smo mi povezani"
Ali mnogo nas izumire.
Od ljudi i zivotinja do biljaka.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 20 Apr 2012 00:46
|
offline
- Pridružio: 27 Jan 2012
- Poruke: 245
|
Citat:"Svi smo mi jedno, i svi smo mi povezani"
Iz filma:"Our Earth relies on a balance, in which every being has a role to play and exists only through the existence of another being."
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 22 Apr 2012 09:09
|
offline
- Vladimir
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 10 Feb 2005
- Poruke: 3549
|
5 najugroženijih šuma
1. Kišne šume Amazona ( smanjen je intenzitet seče ovih šuma, sada pak sa druge strane mreža puteva
predstavlja opasnost po ekosistem ),
2. Kišne šume Madagaskara ( na hiljade endemičnih vrsta su u opasnosti, opasnost: siromaštvo stanovništva )
3. Kišne šume Filipina - Ostrvske šume ( opasnost: turizam, invazija ,, stranih ,, vrsta i rast nivoa
mora usled globalnog zagrevanja ),
4. Mezoameričke šume ( od Meksika do Kostarike, opsanost: poljoprivreda, uzgoj stoke i turizam ),
5. Kišne šume Konga ( opasnost: seča šuma zbog uzgoja cassave i palme ).
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 23 Apr 2012 03:29
|
offline
- Pridružio: 27 Jan 2012
- Poruke: 245
|
Čovek je svojom delatnošću izmenio izgled Zemlje i u znatnoj meri oštetio biosferu. Na ogromnim površinama planete potpuno su uništeni prirodni ekosistemi (šume, stepe, močvare) ili su zamenjeni veštačkim (plantaže, farme, naselja).
Ono malo prirode, koja još postoji kao netaknuta, polako nestaje pod pritiskom čoveka. Najpre je ugrozio šume kao najsloženije i najproduktivnije ekosisteme. I danas se to nastavlja u tropskim šumama Amazona, zapadne Afrike i jugoistočne Azije. Čitavo Sredozemlje bilo je nekada pokriveno tvrdolisnom, slaborastućom šumom, a sada je ta oblast, sečom šuma, pretvorena u antropogenu pustinju i kamenjar.
Izvor i nastavak: http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%97%D0%B0%D1%88%D.....0%B4%D0%B5
I, ko je kriv? Naravno, mi. Odakle nam pravo na to? To se pita svaki čovek koji je bar malo svestan koliki je ovo problem. Čitava priroda je ugrožena, jer smo uništili ravnotežu koja je stvarana milionima godina.
|
|
|
|
|
|
