|
Pa izgleda da vidi da je stanje kriticno i uzeli da smisljaju kako da rashlade planetu. Pa evo nekoliko predloga 
Veštačke šume
Može li veštačko drveće da pomogne u smanjenju količine ugljen-dioksida u atmosferi i time uspori globalno zagrevanje?
Profesor Klaus Lakner izumeo je sintetičko drveće koje bi kao i prirodno drveće skupljalo ugljen-dioksid iz atmosfere. Ovi uređaji bi na sebi imali filtere koji bi apsorbovali ugljen-dioksida iz vazduha pretvarajući ga na kraju procesa u tečno stanje.
U ovom obliku, novonastalo jedinjenje bi se moglo jednostavno odlagati duboko u unutrašnjost Zemlje.
Profesor Lakner procenjuje da bi svako veštačko drvo uklonilo oko 90.000 tona ugljen-dioksida godišnje, što odgovara količini ovog gasa koji proizvedu 20.000 automobila.
Omotač od sumpora
Profesora Paul Krucena, dobitnika Nobelove nagrade za hemiju, inspirisao je jedan prirodni događaj za razvoj njegove protivmere zagrevanju Zemlje. Naime, kada je 1991. godine na Filipinima došlo do velike erupcije vulkana Pinatubo, u stratosferu je izbačeno oko 10 miliona tona sumpora.
Naučnici su vršili merenja i pratili kretanje sumpora u stratosferi i došli do rezultata da je ovaj prirodni događaj doveo do perioda hlađenja planete jer su čestice sumpora odbijale deo sunčevih zraka. U naredne dve godine nakon erupcije vulkana prosečna temperatura na Zemlji snizila se za oko 0,6 stepeni Celzijusa.
Profesor Krucen i još nekoliko naučnika žele da iskoriste ovo saznanje i da veštačkim putem izazovu isti efekt kako bi se smanjilo globalno zagrevanje planete. Ideja je da se u stratosferu lansira na stotine raketa napunjenih sumporom kako bi se oformio sumporski omotač oko Zemlje i njegove čestice odbijale deo sunčevih zraka. Profesor Krucen predviđa da bi bilo potrebno oko milion tona sumpora kako bi se postigao željeni efekt hlađenja.
Iako je sumpor poznat kao štetan, pristalice ove ideje tvrde da bi zagađenje vazduha bilo malo jer bi se čestice sumpora skupljale na velikoj visini. Zauzvrat bi se zaustavilo globalno zagrevanje, od koga, po njima, preti mnogo veća opasnost. Ipak, moguće posledice ovakvog eksperimenta, npr. uništavanje ozonskog omotača i kisele kiše, nisu u potpunosti poznate i zato mnogi ideji prilaze sa velikim oprezom.
Uzgajanje okeanskog planktona
Još jedan kontroverzan način suprotstavljanja globalnom zagrevanju je uzgajanje planktona u delovima okeana gde ih ima malo. Neke vrste planktona, na primer fitoplanktoni, ponašaju se slično kao i drveće, tj. uzimaju ugljen-dioksid i potom oslobađaju kiseonik, igrajući ulogu prirodnih prečišćivača vazduha.
Neke kompanije i naučnici već su se upustili u eksperiment „đubrenja“ delova okeana u kojima nedostaju ovi organizmi. Da bi povećali broj planktona ubacivali su određene količine gvožđa u okean. U jednom eksperimentu, svega pola tone gvožđa dovelo je do cvetanja planktona koji su apsorbovali dodatnih 7000 tona ugljen-dioksida.
Profesor Ijan Džons, jedan od pristalica ove metode, smatra da bi za rast planktona umesto gvožđa bilo praktičnije koristiti druge hemijske supstance koje sadrže nitrogen, na primer supstancu urea.
 http://www.b92.net/zivot/nauka.php?nav_id=241911
|
