Kritika ''Bolonje''

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 19 Avg 2009 19:44

Ovo je najbolja kritika ''bolonje'' koju sam ja citao:
Uzelac, M.: Metapedagogija I. Paideia kao igra politike
[knjiga se moze skinuti na autorovom sajtu uzelac.eu]

Rezime
Ova knjiga, zamišljena kao prvi deo istraživanja o filozofskim temeljima pedagogije, bavi se nekim opštim aspektima današnjeg obrazovanja, prvenstveno podstaknutim kontroverznim tzv. "Bolonjskim procesima" koji u Srbiji zasad imaju pogubne posledice. Posebno se analizira uticaj globalizacije na proces i smisao savremenog obrazovanja.
Sadržaj: 1. Uvod: "Bolonja" nemoguća misija; 2. Univerzitet i evropski kulturni imperijalizam; 3. Bolonjsko obrazovanje u "globalističkom ključu; 4. Evropa u Africi.

Dopuna: 15 Nov 2009 13:07

Na sajtu prof. Uzelca se pojavila i druga knjiga Metapedagogike
uzelac.eu/2KnjigeStudija/14MetapedagogijaII.pdf

Dopuna: 29 Nov 2009 18:51



Profesor Uzelac je ovih dana objavio zbornik svojih radova o bolonjskim procesima pod naslovom

PRICE IZ BOLONJSKE SUME

u kome se nalaze i dve navedene knjige - METAPEDAGOGIKA I i II, kao i jos par tekstova.


Rezime
U spisu Priče iz Bolonjske šume sažeta su autorova izlaganja publikovana u knjizi Metapedagogija I-II u kojima se on bavi idejom univerziteta i reforme univerziteta u svetlu tzv. bolonjskih procesa prema kojima se Uzelac odnosi krajnje negativno pokazujući zašto reforma obrazovanja nije moguća danas u Srbiji. Posebna pažnja posvećena je uticaju globalizacije na visoko obrazovanje u vreme dominacije (zapadno)evropskog kulturnog imperijalizma.

Sadržaj: I. Na putu u globalno selo (1. Uvod: "Bolonja" nemoguća misija; 2. Univerzitet i evropski kulturni imperijalizam; 3. Bolonjsko "obrazovanje" u globalističkom ključu; 4. Evropa u Africi), II. Sećanje na budućnost (1. Prva ideja univerziteta kao universitas; 2. Suština i struktura akademskog obrazovanja; 3. Dekonstruktivni metateorijski pristup ideji obrazovanja; 4. Univerzitetsko pitanje kao pitanje života u svetlu tzv. Bolonjskih procesa; 5. Srbija u Tunguziji), III. Dodatak (1. Реформа высшего образования сербии (2002), 2. Universitatea şi imperialismul cultural european (2002), 3. На маргини једног јако лепо замишљеног скупа (2003), 4. Kriza ideje univerziteta (2009)).



evo i linka za knjigu uzelac.eu/2KnjigeStudija/MilanUzelacPriceIzBolonjskesume.pdf

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bolonja je lepa zamisao ali je pojedini profesori cine losom. Koliko sam ja informisan Bolonja je tu da se uvede vise prakse, a ne suvoparno gradivo koje ce uci po nekoliko godina i posle se zaboravi. Ako je nekom do vise gradiva ima odredjen stepen strukovnih studija pa neka se usavrsava.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Imam i učeničko, i studentsko, pa i profesorsko iskustvo pa bih pokušao da pomognem ,koliko mogu , donošenju validnih zaključaka kada je ova tema u pitanju.

-Kao učenik: pamtim masu ''nepotrebnih'' predmeta; naravno da njihovi predavači smatraju da su to najvažniji predmeti na svetu (domaćinstvo, OTO, i sl.), ali ja iz osnovne i srednje škole nosim znanje jezika (maternjeg i stranog) i poznavanje četiri osnovne matematičke operacije. Znanje iz ostalih predmeta mi posluži kada , kao gledalac, ''odgovaram'' na pitanja brojnih kvizova.

-Kao student : pamtim vreme kada je studiranje i sticanje diplome bio stvarno veliki uspeh , pogotovo za studente iz ''provanse'' koji su morali dodatno da finansijski iscrpljuju svoju porodicu, no to nije ni slučajno bio tada toliki problem. Mnogo veći problem bilo je to što je student mogao da rad i napore iz cele jedne godine (sa urednim potpisima, prisustvom na svim vežbanjima, predavanjima, uredno urađenim seminarskim i kolokvijalnim obavezama) ''baci pod noge'' samo jednom neopreznom rečenicom. To sam gledao mnogo puta. Meni to nije smetalo da sve svoje ispite na zahtevnom fakultetu, na kome je već upis podvig (FDU) položim za samo dve i po godine sa prosekom 9.40, ali znam mnoge koji su odustajali već posle prve godine. Tiplogija studentkih mitova je bila takva da je na svakom fakuletu postojao predmet ili profesor zbog kog se s punim ''opravdanjem'' i ''razumevanjem'' sredine napuštao fakultet. Čak i oni koji nikad nisu prišli fakultetu znali su šta na medicini znači anatomija, na pravnom - rimsko ili ustavno, itd. Ko je hteo da uči, mogao je. Nije bilo lako, ali se završavalo.

-Kao profesor: prvo što sam posle tri meseca rada predložio direktoru bilo je naravno neizvodljivo, ali je bilo rezultat mog iskustva: da se ukine obavezno prisutvovanje nastavi (pa bismo onda videli mnogo brzo koji profesori su stvarno uspešni, a kod kojih se dolazi samo zbog opravdanih, odnosno zbog potpisa). Da se računaju i zbrajaju periodične ocene i tako pravi svojevrstan rejting osnova koja je zaliha učenika za završnu ocenu. Tada nismo ni čuli za ''Bolonju'', a praksa je svoje sama rekla. Naravno, za nama je već bilo šuvarovsko iskustvo koje je, teorijski, imalo izvanredne prednosti, ali je naišlo na zid rutine učitelja, nastavnika i profesora.

E, sada svemu ovome dodajem iskustvo roditelja dvoje studenta: kćerka mi je odličan student engleskog jezika. Svaku godinu do sada ''očistila'' je u junskom ispitnom roku. Dele je još tri-četiri meseca od profesorske diplome. Naravno, ali naravno da je to postigla svojim radom, i da bi to postigla u bilo kom sistemu: međutim, ja znam da je za takvu vrstu rada taj sistem prikupljanja bodova znatno olakšao stvari dobrim, redovnim i savesnim studentima. I ovde važi isto pravilo - ko hoće da uči i završi, to će i uraditi.

S druge strane, sin koji je upisao Fakultet primenjenih umetnosti (gde se smatra da je najveći i najteži ispit prijemni) prva tri meseca proveo je kod kuće jer se (na svu ovu našu bajnu demokratiju, na svu ovu ''David Štrbac'' dobrotu i krasotu) na njegovom fakultetu štrajkovalo! Prvo smo mislili da to štrajkuju oni kojima čak ni ''Bolonja'' nije olakšica i da bi oni u svakom sistemu bili bundžije; onda se ispostavilo da je administracija fakulteta nešto muljala (po sistemu ''može nam se''). Onda se čovek zapita - u kojoj mi to, stvarno, državi živimo?
Na kraju krajeva - neka mi neko kaže da smo se i milimetar približili Evropi zahvaljujući ''Bolonji'', pa ću ga častiti. Znam da će, zahvaljujući ''Bolonji'' mnogi preko noći postati doktori nauka - ''kao pravi''. Sada već u naučnim krugovima se pravi razlika i obazrivo se pita - ''Da li ste vi stekli doktorsku titulu pre ovih promena?'' Imamo prave i ''drvene'' doktore nauka, kao što su nekad postojale zapadnonemačke marke i istočnonemačke-''drvene''.

Jasno je da je ''Bolonja''zamišljena da pomogne vrednim studentima, a zašto ide ovim putem kako ide, takođe je jasno. Kad se naiđe na zid rutinera , birokratije i kočničara, opstrukcije , nezameranja i petrifikacije, onda je jasno šta se dobija. Mnogima, koji ko zna kad su poslednji put napisali originalan naučni rad, odgovara da nikakvih promena ne bude.

Eto, raspisah se, nadam se da će nekome koristiti, ako ništa drugo, za dobru polemiku sa sopstvenim iskustvima.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius, ima neceg u tome sto pises, ali:
1) Bolonja se ne primenjuje isto na svakom fakultetu
2) Bolonja se u okviru jednog fakulteta ne primenjuje isto kod svakog profesora.

Ono sto mi smeta sada je kad mi neko od roditelja ili iz familije od tih starijih kaze kako je sada lakse, kako te bolonja tera da ucis, kako te tera da budes na casu i tako dalje. Ne slazem se sa tim:
1) Fakultet se upisuje sa koliko, 19 godina? Znaci recimo ti u 20 godina teras nekog da uci. Malo je bzvz. Valjda treba da zna da treba da uci
2) Teras nekog da ti prisustvuje casu tako sto ces bodovati prisustvo ili ga uslovljavati za izlazak na ispit. Isto bzvz, iz vise razloga:
2a) Treba da bude svestan da je to njegva obaveza.
2b) Mozda on taj predmet moze da nauci i bez pristustva casu
2c) Mozda roditelji ne mogu da mu finansiraju studije, da mu plate stan pa mora da radi dok studira i ne moze redovno da pohadja
..........
Ovo sto si napisao:
Citat:
-Kao profesor: prvo što sam posle tri meseca rada predložio direktoru bilo je naravno neizvodljivo, ali je bilo rezultat mog iskustva: da se ukine obavezno prisutvovanje nastavi (pa bismo onda videli mnogo brzo koji profesori su stvarno uspešni, a kod kojih se dolazi samo zbog opravdanih, odnosno zbog potpisa)

I ovo nije bas to. Kod mene na fakultetu, studente bukvalno mrzi da dolaze, i recimo u prolom semestru je samo jedan prof. vodio evidenciju i kod njega je bilo dosta studenata. Ali mnogi dodju na prvi cas i onda odu. I on je toga svestan. On je covek perfektan predavac, znaci zaista covek se trudi da ti sve objasni, da ti sve razlozi na najsitnije delove, zaista jedan od najboljih profesora na fakultetu, ali studente tobas briga. Oni sede, ne slusaju, drndaju po racunarima bzvz.....
Kod ostalih profesora malo nas dodje na cas. Neki kazu da je to zato sto je ujutru cas od 8, ali nisam siguran. Bilo je casova gde od nas 91 dodje nas do 10. A na vezbama nas bude do 20 u dve grupe.
Mislim da je mnogo veci problem tu do studenata nego do profesora, to sto se ne dolazi na casove.

Kada sam gore na pocetku rekao da se ne slazem sa roditeljima i starijom familijom koji kazu da je nama lakse, ne slazem se iz sledecih razloga ( nije tako na svakom fakultetu ali kod mene jeste )
Kod mene na fakultetu predispitne obaveze skoro svuda nose 50 poena. A na ispitu mozes maksimalno da osvojis 50. To je kod nekih prof. i drugacije tipa 40-60 , nebitno. Poenta je da to sto si izgubio nema nacina da nadoknadis. VEOMA otezavajuca okolnost. Imamo jednu kolokvijumsku nedelju u kojoj za 5-6 dana imamo 4-5 kolokvijuma. Nemoguce je da te drzi koncentracija na svim kako treba. I onda dolazis u situaciju da gubis poene i ne mozes da nadoknadis, pa ne daj Boze da je taj broj veliki, onda moras da slusas sledece godine na primer.
Bilo je ispita koje sam otkinuo da bih imao 6 bas zbog toga. Jedan predmet koji sam znao perfektno imao i imao 69 od 70 na ispitu ( 30 su bile predispitne ) ja sam imao osmicu, jer sam kolokvijum ( koji sam znao, spremao super) lose uradio. U ukupnom zbiru sam imao 82 poena, znaci teorijske sanse nisam imao ni za 9 ( trebalo je 85 za 9 ). Ranije koliko znam mogao si izadjes na ispit kad god hoces i osvojis 100 bodova max i cao.
Jednostavno "bolonja" kakva se kod nas primenjuje ima neke prednosti ali ima i mane.
Citat:
Na kraju krajeva - neka mi neko kaže da smo se i milimetar približili Evropi zahvaljujući ''Bolonji'', pa ću ga častiti.

Slazem se apsolutno. Nista se nikome nismo mi priblizili.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U principu smo saglasni oko glavnih pitanja. Što se mene tiče - jedna stvar je jasna: studenti imaju više od osamnaest godina, a studije nisu obavezne. Nije obavezno čak ni srednješkolsko obrazovanje, već samo osnovnoškolsko - pa i za njega sumnjam da neko ozbiljno juri one koji nisu omogućili svojoj deci da završe ''besplatnu'' osnovnu školu.

Međutim, prava država mora da brine o tome ko će je voditi u budućnosti. Prava , rekoh , bez obzira što je ova naša daleko od tog pojma, taman toliko koliko i od Evrope. Rekao bih da je bolonja proizvod naše izreke ''videla žaba da se konji potkivaju...''.

Citat:Kao profesor: prvo što sam posle tri meseca rada predložio direktoru bilo je naravno neizvodljivo, ali je bilo rezultat mog iskustva: da se ukine obavezno prisutvovanje nastavi (pa bismo onda videli mnogo brzo koji profesori su stvarno uspešni, a kod kojih se dolazi samo zbog opravdanih, odnosno zbog potpisa)


Mislim da ovo nisi dobro protumačio, ili ja nisam lepo obrazložio, a suština je ista: ako su studenti punoletna lica, onda moraju da budu svesni u šta su se upustili. To se ne ''uteruje'' formalnom disciplinom, već suštinski kvalitetnom nastavom...koje najčešće nema.

U kakvoj situaciji su naši fakulteti pre i posle uvođenja 'Bolonje'?
-Neki nisu čak ni okrečeni u međuvremenu, a o ostalim promenama da i ne pričamo.. Sve je ostalo isto, s tim što je nastavni kadar još malo više demotivisan i još više pretvoren u činovnike.
-Kao pečurke posle kiše niču privatni fakulteti (šta god te dve reči značile) čijih se diploma ne stide jedino oni koji su ih stekli (ili kupili)...Slikaću , ako treba, tablu na jednoj prostoriji u mojoj ulici . U toj prostoriji mladi, budući intelektualci, krem našega društva, mogu upisati desetak fakulteta po slobodnom izboru, samo ako mogu da plate određenu školarinu. Polaže se, pretpostavljam, dopisnim putem. Tri ili četiri broja dalje, nalazi se jedan sličan ''univerzitet'' samo malo veći, ali isti sistem ''školovanja'' je u pitanju. U njemu lokalni političari stiču neophodna zvanja (ko je rekao znanja? ).

Suma sumarum: quo licet Iovi non licet bovi. Ono što možda odgovara Italiji, preslikano je presađeno nama, i to aljkavo . Po srpskom običaju.
Šta će biti posle? Kao što znamo - Englezi se uče na Oksfordu, a Srbi na greškama. A sada ni na greškama, već u višedecenijski starim zgradama i sistemu kome nikakva bolonjska šminka ne može pomoći. Amin.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ni u Italiji ne rade po Bolonji, profesorka koja ima prijatelja koji predaje tamo, kaze da se trude da ne uvode Bolonju jer nemaju mogucnosti za rad po Bolonji. Ali ce je ipak morati primenjivati.

Pa molim vas, samo cu reci da je po Bolonji programiran rad u grupama, po 20-30 studenata, a nas 120 sedi u amfiteatru koji izgleda kao bunker i profesorka nas od tih sat i po koliko traju predavanja, barem 20 minuta umiruje.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

helen1 ::Ni u Italiji ne rade po Bolonji, profesorka koja ima prijatelja koji predaje tamo, kaze da se trude da ne uvode Bolonju jer nemaju mogucnosti za rad po Bolonji. Ali ce je ipak morati primenjivati.

Pa molim vas, samo cu reci da je po Bolonji programiran rad u grupama, po 20-30 studenata, a nas 120 sedi u amfiteatru koji izgleda kao bunker i profesorka nas od tih sat i po koliko traju predavanja, barem 20 minuta umiruje.

To je tačno! Predavao sam u odeljenjima koja su sva imala 30 i više učenika...a došao sam sa FDU na kome nas je bilo dest u grupi. Svi smo znali jedan drugom kad su nam i rođendani, a da ne pričam ostalo.
Šta sam morao kao profesor da radim? Kad uđem u odeljenje, kada bi svakome od njih rekao ''dobar dan'' izgubio bih trećinu časa...a svakome, teorijski, moram da posvetim pažnju. Stoga sam morao da aktivram sav svoj talenat i moć opažaja. Ako u prvih pet minuta ne pročitam ''na njihovom čelu'' šta im je danas i kako su, mogu da se okrenem i odem iz odeljenja. Šta misliš, kako sam se osećao posle pet ili šest časova? Samleven...

Bolonja je jedna fina utopija, kao što su sve utopije, s tim što je kod nas vulgarizovana, banalizovana i isilovana - kao i sve drugo. To se kod nas zove kreativan pristup prilagođavanju tuđih ideja.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius ::-Kao pečurke posle kiše niču privatni fakulteti (šta god te dve reči značile) čijih se diploma ne stide jedino oni koji su ih stekli (ili kupili)...Slikaću , ako treba, tablu na jednoj prostoriji u mojoj ulici . U toj prostoriji mladi, budući intelektualci, krem našega društva, mogu upisati desetak fakulteta po slobodnom izboru, samo ako mogu da plate određenu školarinu. Polaže se, pretpostavljam, dopisnim putem. Tri ili četiri broja dalje, nalazi se jedan sličan ''univerzitet'' samo malo veći, ali isti sistem ''školovanja'' je u pitanju. U njemu lokalni političari stiču neophodna zvanja (ko je rekao znanja? ).
Pokusao sam da ne pominjem privatne fakultete, al kad vec jesmo:
-Jedan drug mi "studira" dva komada i na oba ima prosek preko 9
- Jedan drug "studira" samo jedan, ima prosek preko 9 i pri tome je pokazivao dvojne razlomke drugim studentima kako se rade.
- Jedan drug je zavrsio , ne znam za prosek, ali je 4 godine dok je zavrsavao bio zaposlen a "predavanja" je imao vikendom ( na koja je odlazio posle teske noci na splavu i po diskotekama

Prosto je neshvatljivo da ljude nije sramota da "studiraju". Ja sam se ovaj ispitni rok ubio od ucenja, a gledam enke od njih koji su zavrsili jos pre dve nedelje sa ispitima, ispolagali sve i sad krecu u nove izazove, cekaju jun da opet poloze sve.....

Drug mi jedan rece koji je na gradjevini, koji se tamo ubija sa matematikama, statikama i ostalim teskim cudima, gde stvarno uci ( znam ga koliko uci) , rece da je procitao negde koliko je ljudi doktoriralo u zadnje vreme na privatnim fakultetima. UZASAN neki broj koliko ih se namnozilo. Jos ispadosmo zemlja sa najvise doktora....

Ovo sto je helen napisao je isto tacno. Kod vecine ima negde oko 100 u grupi. Nemoguce je da ih profesor sve upozna, i u takvoj grupi uvek ima dobar deo koji ce da prica, i dobar deo koji ne bi ni bio tu da se ne daju poeni na tome.
Mislim da su slovenci ( ispravite me ako gresim ) ukinuli bolonju, drzali su dve tri godine i vratili se na stari sistem.
Inace, koliko znam i po bolonji ne bi trebalo da postoje visoke skole, vec bi taj prvi stepen bachelor ili kako se vec pise bio u tom nivou(posle tri godine ) , a kod nas je situacija zavrsis fakultet i vise ne znas sta si

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

...Oni o svojim diplomama i svom ''znanju'', a posebno svom ''naporu'' i veštini da dođu do ''diplome'' imaju bitno drugačije mišljenje. Sa tom diplomom - pravac trenutno najjača stranka i to je to. Ajd, neću više da psujem...

Kada su smišljali bolonju nisu na ovakve mislili...Sasvim sigurno.