|
Poslao: 12 Nov 2007 04:23
|
offline
- Pridružio: 17 Jul 2005
- Poruke: 3097
- Gde živiš: "Daleko od Negdje"
|
"Pod filozofom se prvo podrazumjeva neko ko pokusava da pronadje svoje sopstvene odgovore na filozofska pitanja." - (Sofijin svet)
...
- Panta rei.
Sve tece, sve se mjenja, sve je u pokretu i nista nije vjecno. Zato ne mozemo dva puta zagaziti u istu vodu. Jer kad zagazimo u vodu po drugi put, i voda i ja smo nesto drugo.
(Heraklit)
...
- Daj mi cvrsto uporiste i ja cu pomjeriti svijet.
(Arhimed)
...
- Cjelina postoji i u najmanjem djelu.
(Anaksagora)
...
- Moramo se vratiti prirodi.
(Ruso)
...
Da li vi zivite u pecini?
"Također, tvrdio je da u materijalnom svijetu mi vidimo samo sjene svijeta ideja. To je Platon opisao u svojoj poznatoj slici pećine u djelu Država. Naime, Platon je opisao čovječanstvo kao grupu ljudi u mračnoj pećini. Iza njih je otvor iz kojeg dolazi svjetlost. Ta svjetlost baca sjenke prema zidu u koji ljudi gledaju. Kako napolju ljudi možda nose neke stvari (kutije na primjer), sjene koje su na zidu daju ljudina pogrešan utisak o vanjskom svijetu- ljudi sa kockastim glavama (nepoznavanje svijeta ideja). Ponekad se neko iz grupe odvoji i izađe napolje, međutim, jaka svjetlost ih zaslijepi (radi tame u kojoj su živjeli) i oni u strahu trče nazad u pećinu."
(Platon)
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 12 Nov 2007 11:35
|
offline
- tagore
- Građanin
- Pridružio: 01 Sep 2007
- Poruke: 292
|
filozofske crte grade nas mikrosvet koji treba dati odgovor o makrosvetu koji nas je i osposobio razumom da bi mogli da ga istrazujemo i tako se igramo sa njim....
ruso je bio u pravu kad je oslonac nasao u prirodi ali pre njega naravno budisti , taoisti i drugi...
nosce te ipsum ljubitelji mudrosti...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 12 Nov 2007 18:05
|
offline
- tuzor
- Legendarni građanin
- Pridružio: 03 Sep 2007
- Poruke: 4115
- Gde živiš: U Kraljevstvu duha
|
Филозофске цртице су занимљив начин да се без дубљег залажења и изналажења упознамо са мислима које, саме по себи, издвојене из контекста, лепо звуче, и у нама побуђују представе. Сад, каква ће представа бити, зависи од претходног познавања, од тренутног осећања, од стицаја околности, од преживљеног, од ишчекујућег, ...
При томе, ипак, не треба у исти кош трпати штиво за напредније домаћице (какво је "Софијин свет") са осталим...
Dopuna: 12 Nov 2007 18:05
Да не будем погрешно схваћен - ево неких филозофских цртица, за које сматрам да су, саме по себи, довољно заокружене, и да су у складу са до сада изреченим:
Онај ко познаје друге је мудар.
Онај ко познаје самог себе је просветљен. (Лао Це)
Знати оно што знаш и знати оно што не знаш, особина је онога ко зна.
Човек је слободан онолико колико је мудар, а подложан је судбини толико колико је велико његово разумевање. (Конфучије)
Нека твој ум буде увек будан! Сан духа брат је стварне смрти.
Помози природи и ради са њом: она ће те гледати као једног од својих стваралаца. (Питагора)
Ништа не постоји, него све постаје.
Супротно је корисно; у разноликости најлепши је склад и све произилази из борбе. (Хераклит)
Мудром човеку цела земља је отворена, јер је отаџбина узвишене душе разум.
Одакле нам долази добро, одатле нам, такође, долази и зло а и могућност да га избегнемо. (Демокрит)
Филозоф воли лепоту саму по себи.
Материјални свет је стваран толико, колико у њему учествују идеје. (Платон)
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 12 Nov 2007 18:24
|
offline
- Pridružio: 17 Jul 2005
- Poruke: 3097
- Gde živiš: "Daleko od Negdje"
|
@tuzor, ne brini. Posto sam ja trenutno jedina zena u ovoj raspravi a sebe nikako ne vidim kao "napredniju" domacicu (na zalost, cak sta vise smatram da sam u tom podrucju "zaostala"), tvoj post nije pogresno shvacen. 
A crtice su (ili bi trebale biti) crtice, ma od koga one dolazile. 
...
- Moje tijelo je u zatvoru; moj duh je na slobodi.
(Apolonije)
...
- Sreća je prosvjetljenje u šuštanju bambusa, buđenje srca u prizoru breskvinih pupoljaka.
(Dogen)
...
- Griješimo samo kada sudimo o stvari koju slabo poznajemo.
- Nije dovoljno imati zdrav razum: treba ga znati i primijeniti.
(Descartes)
...
- Nije da se ne usuđujemo zato što su stvari teške; već su stvari teške zato što se ne usuđujemo.
(Seneka)
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 12 Nov 2007 18:41
|
offline
- tuzor
- Legendarni građanin
- Pridružio: 03 Sep 2007
- Poruke: 4115
- Gde živiš: U Kraljevstvu duha
|
Hvala, Ella, sad mi je lakše.
Prihvatajući ono što si rekla o crticama, evo Aristotelovih, u malo "proširenom" obliku:
“Koje nam je merilo, koji međaš dobara tačniji nego razborit čovek? Šta on izabere birajući s osloncem na znanje, to je dobro, a zlo je ono što je tome suprotno.
...
Budući da ljudi ponajviše biraju ono što je u skladu s njihovim vlastitim karakterom (pravednik da živi pravedno, hrabar čovek da živi hrabro, čedan da živi čedno), na sličan će način očito razborit čovek od svega naj-radije izabrati da bude razborit: to je delatnost te sposobnosti. Očigledno je, dakle, prema najvaljanijem prosuđivanju, da je razboritost najmoćnije od svih dobara.”
(Nagovor na filozofiju, Uvod; Posveta)
“Kao što nije dobar graditelj onaj koji se ne služi lenjirom niti bilo kojim drugim sličnim oruđem nego se ravna prema drugim građevinama, slično je valjda i sa onim koji bi postavljao državne zakone ili vodio poslove ugledajući se na druge uprave i ustavne poretke i oponašajući ih (...): taj ne bi bio dobar ni valjan zakonodavac. Ne može oponašanje onoga što nije lepo biti lepo, niti može oponašanje onoga što nije božansko ni postojano biti besmrtno i postojano, nego je očito da su od svih stvaralaca jedino filozofovi zakoni postojani, a postupci ispravni i lepi.”
(Nagovor na filozofiju; Čemu služi bavljenje filozofijom?
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 12 Nov 2007 22:38
|
offline
- Pridružio: 17 Jul 2005
- Poruke: 3097
- Gde živiš: "Daleko od Negdje"
|
- Izvor naše sreće je u subjektivnim osobinama: plemenitom karakteru, poduzetnom duhu, sretnom temperamentu, vedrom umu i zdravom tijelu.
- Spoznavatelj ne može biti spoznat, inače bi bio ono spoznatô drugoga spoznavatelja.
(Sopenhauer)
...
- Dobronamjernost može biti bezgranična, jer se tu ništa ne mora učiniti. No, s dobročinstvom je već teže.
(Kant)
...
- Čovjek riješi da nacrta svijet. Tokom godina ispunjava prostor ucrtavajući pokrajine, kraljevstva, planine, zalive, brodove, ostrva, ribe, kuće, instrumente, zvijezde, konje i ljude. Pred smrt on otkriva da taj strpljivi labirint linija ocrtava njegov sopstveni lik.
(Borges)
...
- Iskustva su najbolja škola. Samo školarina je vrlo skupa.
(Sartre)
...
- U svijetu bez iluzija čovjek je stranac.
- Veličina čovjeka je u njegovoj odluci da bude jači od svoje sudbine.
(Camus)
...
- ... jedna od osnovnih predrasuda današnje logike i običnog predstavljanja sastoji se u shvaćanju da proturječnost nije toliko bitna i imanentna odredba kao identitet... čak ako bi bilo govora o rangu i ako bi se obje ove odredbe fiksirale kao odvojene, proturječnost bi trebalo smatrati dubljom i bitnijom. Jer identitet u sravnjenju s proturječnošću samo je odredba proste neposrednosti, mrtvog bića, dok je proturječnost korijen svakog kretanja i života: samo ukoliko nešto ima u sebi samom proturječnost, kreće se, ima impulsa i djelatnost.
(Hegel)
...
- Brige bi nas trebale voditi u akciju, a ne u depresiju. Nijedan čovjek koji se ne može kontrolirati nije slobodan.
(Pitagora)
...
- Ako je osoba sposobna produktivno voljeti, ona voli i sebe; ako voli samo druge, tada uopće nije sposobna voljeti.
(Fromm)
...
- Darvin je privukao pažnju na istoriju prirodne tehnologije itd., na stvaranja biljnih i životinjskih organa kao instrumenata za proizvodnju života bilja i životinja. Zar istorija stvaranja organa društvenog čovjeka, koji čine materijalnu osnovu svake pojedine društvene organizacije, ne zaslužuje jednaku pažnju? I zar ne bi ovu bilo lakše napisati, jer kako Viko kaže, istorija ljudi razlikuje se od istorije prirode po tome što smo onu pravili mi, a ovu nismo? Tehnologija otkriva aktivan stav čovjekov prema prirodi, neposredan proces proizvodnje njegova života, a s tim i društvene prilike u kojima živi i društvene predodžbe koje iz njih izviru. Čak je i svaka istorija religije nekritična ako ne uzima u obzir ovu materijalnu osnovu. Doista je mnogo lakše putem analize naći zemaljsku jezgru religioznih maglovitosti, nego obratno, iz datih određenih stvarnih životnih prilika izvesti njihove vjerske idealizirane oblike. A ovaj posljednji metod je jedino materijalistički, dakle, naučan. Mane apstraktnog prirodno-naučnog materijalizma, koji isključuje istorijski progres, opažaju se na apstraktnim ideološkim predodžbama njegovih prvaka čim se usude izaći iz svoje stručnosti.
(Marx)
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 13 Nov 2007 19:31
|
offline
- tuzor
- Legendarni građanin
- Pridružio: 03 Sep 2007
- Poruke: 4115
- Gde živiš: U Kraljevstvu duha
|
SOKRAT (469?-399. pre n.e)
Jedina rečitost za koju sam spreman jeste istina.
Ništa ne znaš o životu, pa šta, onda, možeš znati o smrti?
Nužno je da ljubav teži ka besmrtnosti.
EPIKUR (342-270. pre n.e)
Dva najveća izvora straha su religija i strah od smrti.
Zašto bih strahovao od tebe, o smrti. Smrt se nas ništa ne tiče. Jer, kada mi postojimo, onda smrti nema tu; a kada je smrt tu, onda nas nema. Prema tome, smrt se nas ništa ne tiče.
Mudar čovek će pokušati da živi neprimećeno, da ne bi imao neprijatelje.
SENEKA (4. pre n.e -65. n.e.)
Između ostalih nevolja, glupost ima i ovu osobinu: uvek se ponavlja.
Druži se sa onim koji će te boljim učiniti.
Kad god se sa đubretom borim, bilo da pobedim ili da sam pobeđen, uvek se ukaljam.
PROTAGORA (500?-411? pre n.e)
Čovek je merilo svih stvari, stvari koje postoje da postoje, a stvari koje ne postoje da ne postoje.
Jedno mišljenje može da bude bolje od drugog, iako ne može da bude istinitije.
ANAKSAGORA (oko 500-428? pre n.e.)
Um je supstanca koja ulazi u sastav živih bića i izdvaja ih od mrtve materije.
Um je izvor svakog kretanja.
PARMENID (VI-V vek pre n.e)
Jedino istinsko biće je "Jedno", beskonačno i nedeljivo.
Ono što se može misliti i što može biti ista je stvar.
EMPEDOKLE (oko 500-oko 430. pre n.e)
Nekad je postojalo Zlatno doba kada je ljubav bila apsolutni pobednik.
Promene u svetu nemaju svrhu, već se događaju slučajno i nužno.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 15 Nov 2007 03:50
|
offline
- Pridružio: 17 Jul 2005
- Poruke: 3097
- Gde živiš: "Daleko od Negdje"
|
- Najbrži je um, jer on trči svuda.
- Govorio je da se smrt i život ne razlikuju. Na pitanje zašto onda ne umre, odgovorio je: Zato što nema nikakve razlike.
Na pitanje što je bilo prije, noć ili dan, odgovorio je: Noć je za jedan dan starija.
Na pitanje može li čovjek sakriti zlo djelo od boga, odgovorio je: Ne, pa čak ni samu misao.
Na pitanje što je teško, odgovorio je: Spoznati samoga sebe.
Na pitanje što je lako, odgovorio je: Dati drugome savjet.
Na pitanje što je najugodnije, odgovorio je: Uspjeh.
Na pitanje što je božansko, odgovorio je: Ono što nema ni početka ni kraja.
Na pitanje što je najneobičnije, odgovorio je: Tiranin u godinama.
Na pitanje kako čovjek najlakše može podnijeti nesreću, odgovorio je: Kad vidi da su njegovi neprijatelji u gorem položaju.
Na pitanje kako najbolje živjeti, odgovorio je: Ako sami ne činimo ono što kod drugih osuđujemo.
Na pitanje tko je sretan, odgovorio je: Onaj tko ima zdravo tijelo, okretan duh i pristupačnu prirodu.
(Tales)
---
- ...natmurivanje svijeta, bijeg bogova, razaranje Zemlje, pomasovljenje čovjeka, mržnja i podozrivost prema svemu stvaralačkome i slobodnome dosegli su na čitavoj Zemlji već takve razmjere da su tako djetinjaste kategorije poput pesimizma i optimizma odavno postale smiješne.
(Heidegger)
---
- Niko se ne usuđuje živjeti sam. Ljudi izmišljaju fanatastične složene trikove kako bi imali neke međusobne veze. Iako se međusobno grabe s deset noktiju, razmjerno tome, udaljuju se jedni od drugih astronomskom brzinom. Nije li to neobično? Kada bi svi rekli da su sami, istoga bi trena nestalo straha i svi bi se trenutačno našli u velikom zajedništvu.
(Hamvas)
---
- Ljudi su po prirodi jednaki. Priroda je načinila ljude tako jednakim po sposobnostima tela i duha da, premda se ponekad nađe neko ko je očigledno telesno jači ili življeh duha nego drugi, ipak, kad se sve uzme u obzir, razlika između ljudi nije tako velika da bi na osnovu toga jedan čovek mogao za sebe tražiti neku povlasticu, koju isto tako ne bi mogli zahtevati i drugi. Jer, što se tiče telesne snage, i najslabiji je toliko jak da ubije najjačeg, bilo tajnim smicalicama, bilo u savezu sa drugim koji se nalaze u istoj opasnosti kao on. A što se tiče duhovnih sposobnosti, nalazim da tu postoji još veća jednakost među ljudima nego u pogledu snage.
(Hobs)
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 15 Nov 2007 17:36
|
offline
- tuzor
- Legendarni građanin
- Pridružio: 03 Sep 2007
- Poruke: 4115
- Gde živiš: U Kraljevstvu duha
|
“Nastao sam od slobode, ona je moj roditelj. Sloboda za mene predstavlja prvobitno postojanje. U osnovu filosofije stavio sam ne postojanje, već slobodu. U slobodi je skrivena tajna sveta. Bog je zaželeo slobodu i odatle potiče tragedija sveta. Sloboda se nalazi na početku, a i na kraju svega. Bog prisustvuje samo u slobodi i dela samo kroz slobodu.”
(Berđajev, Samospoznaja, IV)
“Stvaralački čin čovekov se ne može u celosti opredeliti materijalom koji daje svet, u njemu postoji nešto novo, što nije determinisano svetom spolja. To i jeste onaj element slobode koji ulazi u svaki pravi stvaralački čin. U tome se sastoji tajna stvaralaštva. U tom smislu stvaralaštvo predstavlja stvaralaštvo iz ničega.”
(Berđajev, Samospoznaja, VIII)
“U hrišćanskom svetu čovekova sudbina vezuje se s preiskonskom slobodom, zato se i može reći da je samo hrišćanska svest shvatila ideju Promisla Božjeg, koji je uzidan u zgradu prve filozofije istorije, građenu od sv. Augustina. Božja Promisao nije nužnost i nije nasilje, već antinomijsko spajanje Božje volje s čovekovom slobodom.”
(Berđajev, Smisao istorije, glava IV)
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 20 Nov 2007 02:16
|
offline
- Pridružio: 17 Jul 2005
- Poruke: 3097
- Gde živiš: "Daleko od Negdje"
|
- Većina onih koji su pisali o afektima i načinu života ljudi, izgleda da ne raspravljaju o prirodnim stvarima koje idu za opštim zakonima prirode, nego o stvarima koje su izvan prirode. Štaviše, izgleda da oni shvataju čoveka u prirodi kao državu u državi. Jer oni misle da čovek više narušava red prirode nego što ide za njime, i da nad svojim radnjama ima apsolutnu moć, i nije opredeljen ni sa koje druge strane, nego od samoga sebe. ...
U prirodi se ne događa ništa što bi moglo da joj se uračuna u nedostatak. Jer, priroda je uvek ista, i njena snaga i njena moć delanja jeste svuda jedna ista; to će reći, zakoni i pravila prirode, prema kojima se sve događa, i sve se iz jednih oblika menja u druge, jesu svuda i uvek isti. Otuda mora postojati samo jedan i isti put za saznanje prirode stvari, - ma kakve one bile - naime onaj pomoću opštih zakona i pravila prirode. Otuda afekti mržnje, gneva, zavisti itd. posmatrani po sebi, proizlaze iz iste nužnosti i snage prirode kao i ostale pojedinačne stvari.
(Spinoza)
|
|
|
|
|
|
