Jin i Jang...

• 1Ovo se svidja korisniku: Nevena Đukanović Ex Stoja
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ptica - Lee Xiang Ming;



Slika sadrži sve principe kineskog slikarstva. Crni tuš je domaćin, a motiv je gost. Stoga stari slikari uvek slikaju crnim tušem. Smatraju da su slike u boji kič. Osetite kako ova slika odmara oči. Nije napadna. Tu imamo harmoničan odnos jina i janga, tj. ispunjenog i praznog prostora, svet oblika i praznina Tao-a. Ptica predstavlja zrak, pokretljivost, ljudsku dušu i tu je njeno uravnoteženje, čvrsta i stabilna stena. Ptica samo što nije skočila, tako slika neprestano odražava jednu napetost, dinamiku, život. Slika je tako naslikana da privlači sreću. Stoga ona ima i jedno dublje značenje koje prepuštam da sami otkrijete.

" gde ima svetla, treba biti i tame,
" gde je oblik, treba biti i prazan prostor,
" gde je gore, treba uvek biti i dole,
" gde je zatvoreno, treba uvek biti i otvorenog,
" tamo gde ima kvarenja, uvek ima i života!

Ovo je princip jina i janga, udomaćen u svim daleko istočnim kulturama a posebno je važan u kineskom slikarstvu....
http://www.1aum.com/kinesko_slikarstvo.htm

Ovde,naravno,nece biti govora o kineskom slikarstvu,vec o nasem unutrasnjem bicu! Govorimo o tendenciji da se posluzimo poznatim simbolima kineske filozofije(Jin iJang),i o uverenju da mozda pomirimo i konpenzujemo suprotnosti koje sigurno zive u nama, kako bi obe, zajedno ,prisutne u relativnoj harmoniji dovele do celine naseg bica .Nasoj bezobzirnoj netoleranciji prema drugima,nasem grabezu za posedovanjem,suprostavljamo potrebu da budemo tolerantni i skromni,da pocnemo da se bavimo sustinom !Ali,potrebno je vratiti se malo u proslost...
Proucavajuci bilo koju oblast iz sveta nauke i baveci se problemima i pitanjima sarolike naucne determinisanosti coveka Zapada i coveka Istoka i njegovog reagovanja ,dolazimo do saznanja i zakljucaka(ako uopste ista smemo zakljucivati),da se oni veoma razlikuju,ali da te razlike nisu konacne.
Pojedini naucnici smatraju da je moguce pronaci jedinstven pogled na razmisljanja Istoka i Zapada,posebno kada je on psiholoski akcentovan,jer se u nekim momentima pokazao kao najprirodniji.Otto Wolff-tvorac cuvene knjige''Prilog Indije novoj slici o coveku'',na jedan poseban nacin govori o razlikama u shvatanju pojma vremena,suprotnosti i odnosa prema svome Ja.

Vreme i Istok.....(ovo obozavam,mada sam skromna u znanju istocne filoz.''jos uvek tragam'',ali neke mrvice znanja sam usvojila!)
Bila sam u Indiji,malo putovala,uzivala u prelepim pejzazima bajkovitih zdanja,letela kroz raskosne predele,videla predivne gradjevine i velicanstvene hramove,nahranila dusu carobnim spektrom boja sanjarenja i mastanja o coveku koji je zaista zadovoljan i ispunjen!i od tada sebi govorim:''Boze,kako su ''normalni''!?...Tako su vise ljudi u odnosu na nas!
Pored mnogih razlicitosti ,koje i oni poseduju ,narocito su fascinirani i iznenadjeni nasim reakcijama!Oni nikako ne mogu da shvate nasu nervozu,zivot u speedu,i akciju odmah i sada!Njima je nejasna nasa osetljivost na stvari koje oni i ne primecuju(sve nam smeta:sto pada kisa,sto sija Sunce,cas je vrucina,cas hladno,potera za telefonima,televizijom,hronicna istraumiranost ''normalim zivotnim nedacama''...oni vas dugo i ispitivacki gledaju pravo u oci i stvaraju neke price u svom svetu o tome ,kakvi su Evropljanji?!)
Kod njih je sve zaista tako ljudski i lagano(doduse,brzo sam se uklopila,jer mi je u prirodi i u srzi mog bica prisutan njihov nacin razmisljanja o zivotu i stvarima,a i mogu sebi cesto da priustim vreme koje beskonacno traje i koga ne primecujem )
Dakle,razlike nas i njih!(ukratko)
Na Istoku,vreme nema nikakvu ulogu(Na jeziku Hindusa..Aj-danas,Kal-juce i sutra)Shvatamo,dok u zapadnoj filozofiji i nauci,pojam vremena je detaljno razradjen i zna se sta ono za njega znaci!
Po pitanju suprotnosti,za istocnu filozofiju i samo shvatanje coveka koji se po mnogim pitanjima razlikuju,ona predstavlja pre susret dva prijatelja,nego dva neprijatelja.Na zapadu,i u njihovim shvatanjima coveka, jos od Heraklita,suprotnosti su ratnicke i u neprestanim borbama.
Najveca razlika izmedju Istoka i Zapada je u poimanju naseg Ja
Istocnjacki covek je slabog ili skoro nerazvijenog Ja(to nije ego...ego je nesto specificniji i jednostavniji..) i zahvaljujuci neopterecenostima sobom, prisutan je i njegov nedostatak straha od smrti.
Covek na Zapadu neprestano ''radi na sebi'',sa ciljem jacanja svoga individualnog ''ja'',a sve u nameri pokoravanja prirode i prisvajanja svih dostignuca nauke i tehnike,zarad sopstvenog zadovoljstva u sebicnom ispunjavanju''zelja koje nemilosrdno izmislja''!On iz jednog takvog sveta je ogrezao u svom egoizmu i neprestanom ''kreiranju '' buducnosti koja obecava,narocito u ispunjenju sve zamrsenijih zahteva,a kojima se hronicno zarazio,misleci da je svemocan.Udarajuci tako grubo na sve darove ovozemaljske,guleci ih do kraja i po sopstvenim merilima,poceo je da se plasi i sopstvene senke,koja ga je dovela i do panicnog straha od smrti.

Nase licnosti su zapleteni lavirinti-toliko smo pobegli od sebe,da je zalud pokazivati nam Sunce,ako nase oci nisu predhodno postale spremne da gledaju u njega-

NIkako da naucimo nejlepsu vestinu zivota-ziveti pomireni sami sa sobom i svetom koji smo stvorili!
(nesto kasnije nastavak...)

Dopuna: 09 Mar 2009 3:37

Svi znaju za razlicitosti u poimanju materijalnog i duhovnog sveta Istoka i Zapada.O tome zaista ima jako mnogo u literaturi sa poznatim naznakama ko cemu inklinira!

Materijalni svet za coveka Istoka ne postoji,zapravo ,on je samo prividan i trenutno se javlja...Ono sto njega zaokuplja, je unutrasnji svet,koji je nevidljiv,ali kojim on, uz pomoc raznih tehnika meditacije i joge, pokusava da ovlada.
U zapadnom svetu sve je poznato i zna se vec jako dugo sta je primarno u zivotu svakog coveka(iz pomodarstva mnogi zapadnjaci se pocinju baviti duhovnim stvarima i un.zivotom,meditacijom i jogom,ne bi li nasli opravdanje za svoje promasene i posustale zivote,umorne od neprestanog traganja za zadovoljstvima...)..

Vecina naucnika smatra,da nije moguce graditi istoriju i civilizaciju bez vezivanja za vreme i bez razumnog i planskog rasporedjivanja toga vremena.

Hesiod ''-Moira (boginja sudbine) i gospodarica i sluskinja,ljudi i bogova u isto vreme''

Do tada,do ove misli ,sudbina je bila i ostala samo gospodarica ljudi(na istoku i danas)..
Ovde govorimo o problemu ''slobodne volje'' u coveka i sta sa njom uciniti
(samo na zapadu).

Usled slabog ili potpuno nerazvijenog svoga Ja,smrt za istocnjake predstavlja opustenu i cak ugodnu varijantu u razmisljanju o zivotu i bitisanju uopste,neprekinuti kontinuitet zivota licni i kolektivni,sasvim prirodan i nicim narusen proces u vasioni!

Istocnjacki nacin misljenja razliven izmedju magijskog i mitskog nacina dozivljavanja karakteristican kao preterano insistiranje i odbacivanje racionalnog u coveka.
Na Zapadu,postoji prenaglaseno ''negovanje razuma''potpuno obesmisljavanje duhovnih carolija i dodeljivanje uloga koje on(razum) nikako ne moze imati u celokupnosti naseg bica.

Kao rezultat svega toga, imamo coveka-robota, udaljenog i otudjenog od prirodne magije,uplasen od svake subjektivnosti...

Na Istoku,covek ima puno poverenja u sudbinu,koja ga vodi iz zivota u zivot i koja ce ga jednom osloboditi tog mucnog tocka radjanja i umiranja...i onda ,u takvoj atmosferi,tesko da bi ikada doslo do aktivnog mesanja u sudbinu drugog coveka,cak i kad ovaj umire...''nezamislivo je mesanje u posao bogova,koji bi se jos mogli i osvetiti za takvo ponasanje''!

Suprotnosti i covek...imamo drugo polje posmatranja,koje vazi za sve ljude,ma gde ziveli i kakva god da je filozofija u pitanju!To je psihicki zivot,koji i pored sve razlicitosti i rascepkanosti u osnovi je celovit.
Zamislimo ove suprotnosti u nama samima!

To nam predlaze i Karlfild Dirkhajm i usmerava na madjusobno dopunjavanje i kompenzaciju tih suprotnosti ,kako bi one zajedno i u relativnoj harmoniji dovele do one sinteze i celine naseg bica .
Zapad i istok u svakome od nas zive kao muski i zenski princip,kao Jin i Jang(poznati simboli kineske filozofije)

Zagledajmo se ponekada sami u sebe,dublje nego obicno, i shvaticemo neke zivotne istine! Nemoguce nam je da po celi dan budemo aktivni i budni, u neprestanom pokretu i dinamici! Obicno iza toga sledi neki pasivniji i mirniji period,kada se odmaramo,opusteni i zeljni razmisljanja o mnogim bitnim stvarima.Ne mozemo biti stalno ni predani svojim culima..Pomirimo te dve strane kako najbolje mozemo ,jer Istok je senka Zapada,a covek bez svoje senke ne moze,zato dopustimo im da zive u nama!

Umesto potiskivanja magijskog i mitskog koji zive u dubljim slojevima naseg bica,potrebno je da sa njima eksperimentisemo,povratimo izgubljeno poverenje u njih i tako iskusimo svoje bice na pravi nacin.

Moguce je to realno ostvariti,narocito ako nam vremena koja dolaze ''budu naklonjena''...Ne zelim da verujem u drugacije,zapravo ne bih smela...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Danka, dobar tekst

Jang-Adam-muški princip-animus-Sunce...
Jin-Eva-ženski princip-anima-Mesec...
Ali nikad ne moze da bude ili-ili,





Inače svidja mi se kako je recimo Jung implicirao psihoanalizu i istočnjačku filosofiju...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

danka- ::Ptica - Lee Xiang Ming;


Slika sadrži sve principe kineskog slikarstva. Crni tuš je domaćin, a motiv je gost. Stoga stari slikari uvek slikaju crnim tušem. Smatraju da su slike u boji kič. Osetite kako ova slika odmara oči. Nije napadna. Tu imamo harmoničan odnos jina i janga, tj. ispunjenog i praznog prostora, svet oblika i praznina Tao-a. Ptica predstavlja zrak, pokretljivost, ljudsku dušu i tu je njeno uravnoteženje, čvrsta i stabilna stena. Ptica samo što nije skočila, tako slika neprestano odražava jednu napetost, dinamiku, život. Slika je tako naslikana da privlači sreću. Stoga ona ima i jedno dublje značenje koje prepuštam da sami otkrijete.
Dodao bih samo da se crnom bojom predstavlja i princip Vode, kao jednog od pet osnovnih elemenata. Dublje značenje svako otkriva za sebe, intuitivno. Za mene, ako uopšte rečima to mogu izraziti, prihvatljiva je veza ptice i duše, s tim da ptica-duša treba da dostigne spremnost da se odlepi od udobne uravnoteženosti materije, i letom u visinu potvrdi svoju suštinu.

danka- ::Ovde,naravno,nece biti govora o kineskom slikarstvu,vec o nasem unutrasnjem bicu! Govorimo o tendenciji da se posluzimo poznatim simbolima kineske filozofije(Jin iJang),i o uverenju da mozda pomirimo i konpenzujemo suprotnosti koje sigurno zive u nama, kako bi obe, zajedno ,prisutne u relativnoj harmoniji dovele do celine naseg bica .Nasoj bezobzirnoj netoleranciji prema drugima,nasem grabezu za posedovanjem,suprostavljamo potrebu da budemo tolerantni i skromni,da pocnemo da se bavimo sustinom !
Ukoliko uopšte prihvatimo da smo bliži onom što oličava pojam "čoveka Zapada" (i to samo uslovno, kroz apsorbovanje kulturnih vrednosti koje su "prežvakani" postulati starogrčke kulture), neophodno je zaista da se oslobodimo razmišljanja u suprotnostima. Yin i Yang nikako nisu suprotnosti, nego dopunjujući principi, sličnosti i razlike u jednome. Gledanje na Yin i Yang kao na suprotnosti upravo potiče iz tzv. "zapadne misli". A to je pogrešno.

danka- ::Proucavajuci bilo koju oblast iz sveta nauke i baveci se problemima i pitanjima sarolike naucne determinisanosti coveka Zapada i coveka Istoka i njegovog reagovanja ,dolazimo do saznanja i zakljucaka(ako uopste ista smemo zakljucivati),da se oni veoma razlikuju,ali da te razlike nisu konacne.
Pojedini naucnici smatraju da je moguce pronaci jedinstven pogled na razmisljanja Istoka i Zapada,posebno kada je on psiholoski akcentovan,jer se u nekim momentima pokazao kao najprirodniji.Otto Wolff-tvorac cuvene knjige''Prilog Indije novoj slici o coveku'',na jedan poseban nacin govori o razlikama u shvatanju pojma vremena,suprotnosti i odnosa prema svome Ja.
Pod time da razlike nisu konačne, svakako se ne podrazumeva da treba da postaju veće i nepomirljivije, nego upravo ono što danka ističe: da razlike treba prevladati, tako što će se ujedno zapažati i prihvatati sličnosti. Po mom mišljenju, konkretne razlike su veštački napravljene, zarad nametanja nekakvog iluzornog "svog" principa, pod koji treba da potpadnu svi ljudi jednog podneblja-jedne "strane sveta"-jednog kulturnog obrasca-jednog utemeljenog pogleda na svet, i tako dobijaju obeležje suprotnosti. To "jedno" nije ono suštinsko Jedno, nije Celina, nego je privid osobenog posmatranja i spoznavanja kosmosa, sveta i čoveka. Treba, jednostavno, uočavati i spoznavati sličnosti i razlike, a ne utvrđivati nekakve suprotnosti, koje služe kao iluzorni bastion za vlastita pogrešna uverenja.

danka- ::Vreme i Istok.....(ovo obozavam,mada sam skromna u znanju istocne filoz.''jos uvek tragam'',ali neke mrvice znanja sam usvojila!)
Bila sam u Indiji,malo putovala,uzivala u prelepim pejzazima bajkovitih zdanja,letela kroz raskosne predele,videla predivne gradjevine i velicanstvene hramove,nahranila dusu carobnim spektrom boja sanjarenja i mastanja o coveku koji je zaista zadovoljan i ispunjen!i od tada sebi govorim:''Boze,kako su ''normalni''!?...Tako su vise ljudi u odnosu na nas!
Pored mnogih razlicitosti ,koje i oni poseduju ,narocito su fascinirani i iznenadjeni nasim reakcijama!Oni nikako ne mogu da shvate nasu nervozu,zivot u speedu,i akciju odmah i sada!Njima je nejasna nasa osetljivost na stvari koje oni i ne primecuju(sve nam smeta:sto pada kisa,sto sija Sunce,cas je vrucina,cas hladno,potera za telefonima,televizijom,hronicna istraumiranost ''normalim zivotnim nedacama''...oni vas dugo i ispitivacki gledaju pravo u oci i stvaraju neke price u svom svetu o tome ,kakvi su Evropljanji?!)]!
Za zadovoljstvo i ispunjenost "čoveka istoka" svakako nisu neophodni bajkovita zdanja, raskošni predeli, niti veličanstveni hramovi. Svakako da se može naći veza između geografskog "situacioniranja" i prelepih pejzaža sa mišlju koja se koreni u odnosnom podneblju. Bajkovita zdanja su odraz i posledica shvatanja suštine umetnosti i stvaralaštva. Dakle, ona govore o prethodnoj ispunjenosti njihovih stvaralaca, i težnji da se duhom oblikuje materija.

I Herman Hese je pokušao da na umetnički način odgovori na pitanje "kakvi su Evropljani", sa stanovišta "čoveka Istoka", ali i drugih ljudi. U priči "Evropejac", posle potopa celoga sveta, u crnom ogromnom kovčegu (koji služi kao sredstvo za spasavanje primeraka živih vrsta, i kojim upravlja prastari patrijarh), zajedno su se našli: Indijanac, crnac, Hindus, Eskim, Japanac, Malajac, Kinez, Evropejac i mnogi drugi. Tu, u kovčegu, nastaje čudesna igra, u kojoj svako (i životinje i ljudi) pokazuje vlastite sposobnosti i veštine. Svi, od početka, iskazuju izuzetno malo ljubavi prema Evropejcu; to prerasta u negodovanje, zbog Evropejčevog omalovažavanja postignuća i veština drugih. Kako bilo - veselo takmičenje se privodilo kraju, a ispunjenost svih učesnika svedočila je o mogućnosti započinjanja novog života na zemlji. Ostalo je jedino da Evropejac prikaže svoje veštine, kao potvrdu prava udisanja svežeg vazduha božjeg i prava ostanka na plovećoj kući. Posle dužeg nećkanja, on je kao svoj dar naveo intelekt, odnosno razum, koji se niti da pokazati, niti videti. Evo kako Evropejac objašnjava svoj dar i osobenost:
Citat:U svojoj glavi nagomilavam slike spoljnog sveta i iz tih slika mogu, sam za sebe, da sastavim nove slike i poretke. Ceo svet se u mislima nalazi u mom mozgu, mogu, dakle, nanovo da ga stvorim.
Na to patrijarh (Noje) postavlja pitanje o koristi takvoga dara, da se ponovo stvara svet koji je Bog već stvorio, i to unutar sopstvene male glave. Hindus postavlja matematičko-logičku smicalicu da bi iskušao Evropejčev intelekt; dakako, "glavolomku" brže rešava Kinez. No, Evropejac ima spreman odgovor: njemu razum ne služi za rešavanje sitnih majstorija, nego "ostvarenju krupnih zadataka na kojima počiva sreća čovečanstva". Ali, ispostavlja se da mu tajna ljudske sreće nije poznata, već da njegov um samo radi na rešenju tog zadatka, za koje je potreban izuzetno dug put i više pokolenja. Kinezov pokušaj da "opravda" Evropejca nadimkom "šaljivdžija" nije naišao na podršku ostalih, pošto u Evropejcu nisu videli ništa više, osim čudnih i nadmenih reči, aluzija i šala koje niko ne razume i koje nikome ne pričinjavaju radost. Patrijarh ih umiruje, ukazujući im da je Evropejac iz soja belih ljudi koji su upropastili Zemlju, ali da Bog, koji je stvorio taj soj, svakako zna zbog čega je to uradio; ukazuje im, takođe, na usamljenost Evropejca (koji je bez žene, odnosno mogućnosti rasplođavanja), a smisao toga je da Evropejac treba da posluži ostalima kao opomena, i podstrek (možda kao avet).

Izvinjavam se zbog eventualne digresije. Zbog preopširnosti, ostavljam za idući put detaljnije razmatranje i povezivanje priče o vremenu, čovekovom Ja, sudbini, elementima i Yin-u i Yang-u.

Dopuna: 22 Mar 2009 8:06

U istoriji kineske filosofske misli, cela jedna škola nosi naziv Yin-Yang škola. Šta više, većina istoričara koji su proučavali razvoj kineske misli navode ovu školu kao prvu. Poreklo pripadnika ove škole nalazi se u razmišljanjima i dostignućima zvaničnih astronoma (u to vreme je pojam "astrologija" obuhvatao u sebi ono što danas smatramo astronomijom), ali i u onome što su od znanja ostavili poznavaoci okultnih veština (fang shih).

Okultne veštine su obuhvatale šest kategorija: astrologija, bavljenje kalendarima, povezanost sa Pet elemenata (Pet sila), predskazivanje (pomoću stabljika hajdučke trave, kornjačevine ili volujskih lopatica), razna gatanja i sistem formi. Gde je dodirna tačka okultnih veština i nauke? Tamo, gde se okultne veštine odriču sujeverja i tumače svemir isključivo prirodnim silama. To je glavno postignuće Yin-Yang škole, koja je pokušala da pruži pozitivno objašnjenje prirodnih zbivanja, tumačeći ih isključivo prirodnim silama.

U temi posvećenoj Konfučiju, imali smo prilike da se upoznamo sa nedoumicama u pogledu autorstva dela Liu Yi ("Šest klasičnih dela"), naročito u pogledu Knjige promena. Najverovatnije je da su Konfučije i njegovi učenici bili samo komentatori Knjige promena, čiji je originalni tekst nastao znatno ranije.
http://www.mycity.rs/Filozofija/Konfucije.html

Ono što se danas smatra učenjem Yin-Yang škole, obuhvata u sebi dostignuća dva nezavisna toka misli u pogledu strukture i nastanka svemira. Pod autentičnim spisima ove škole smatraju se "Velika norma" i "Mesečne zapovesti" (u kojima se naglašava važnost Pet Elemenata), ali se u nju "usađuje" i ono, što čini sadržinu konfučijanskih Dodataka prvobitnom tekstu Knjige promena (tu se govori o Yinu i Yangu, a ništa o Pet Elemenata).

Pet Elemenata nisu nešto statično; reč je o pet dinamičnih sila koje uzajamno deluju. Izraz Wu Hsing u doslovnom značenju je bliži prevodu "Pet činilaca", ili "Pet Sila". Postoje mišljenja da izraz potiče iz teksta napisanog u XX veku pre naše ere. Prvi nesumnjivi zapis o tome nalazi se u Knjizi istorije, u odeljku Hung Fan ("Veliki plan", "Velika norma"), za koji se pretpostavlja da potiče iz IV veka pre nove ere. U "Velikoj normi" pominje se i objašnjava devet kategorija; prvu kategoriju upravo čini kategorija Wu Hsing sa elementima-činiocima kao što su: Voda (čija je priroda da vlaži i da se spušta), Vatra (plamsa i penje se), Drvo čija je priroda da bude krivo i da se ispravlja), Metal (popušta i oblikuje se) i Tlo (obezbeđuje setvu i žetvu). U drugoj kategoriji navode se Pet funkcija: lični izgled (koji treba da bude pristojan, čime se daje dostojanstvenost), govor (treba da sledi red, čime se postiže pravilnost), vid (treba da bude jasan, čime se postiže inteligencija), sluh (treba da bude razgovetan, čime se postiže promišljenost) i misao (treba da bude duboka, čime se postiže mudrost).

Osmu kategoriju čine različiti znaci: kiša, sunce, toplota, hladnoća, vetar i pravovremenost. Zanimljivo je uspostavljanje veze između pomenutih elemenata, funkcija i znakova, u smislu tumačenja povoljnosti odnosno nepovoljnosti znakova, u zavisnosti da li se oni javljaju u potpunosti, ili postoje preteranosti. Primera radi, vladarevoj dostojanstvenosti sledi kiša u pravo vreme; njegovoj pravilnosti - sunce u pravo vreme; inteligenciji - toplota u pravo vreme; promišljenosti - hladnoća u pravo vreme; mudrosti - vetar u pravo vreme. Glavno obeležje i vrednost ovog učenja nalazi se u spoznaji uzajamnog uticaja prirode i čoveka. Razlikuju se dve teorije koje objašnjavaju navedeno uzajamno dejstvo: teleološka (po kojoj loše ponašanje vladara uzrokuje ljutnju Neba, koja ishodi u nenormalnim prirodnim pojavama; ova teorija odražava okultno poreklo Yin-Yang škole) i mehanicistička (po kojoj to loše ponašanje automatski dovodi do prirodnih poremećaja; ceo svemir se shvata kao jedan mehanizam, pa ako se jedan njegov deo pokvari, to mehanički i automatski dovodi do uticaja na druge delove; ova teorija predstavlja naučni duh Yin-Yang škole).

"Mesečne zapovesti" ili Yüeh Ling, kasnije uključene u Knjigu obreda (obuhvaćenu tzv. "Konfučijanskim štivom"), predstavljaju mali kalendar koji vladaru i ljudima kazuje šta treba da čine iz meseca u mesec u cilju održanja harmonije sa prirodnim silama. Letom, koje je povezano sa stranom toplote-jugom, dominira Sila vatre; zimom, povezanom sa stranom hladnoće-severom, dominira Sila vode; prolećem i stranom na kojoj sunce izlazi-istokom dominira Sila drveta; jeseni i stranom na kojoj sunce zalazi-zapadom dominira Sila metala. Pošto je Tlo središnja od Pet Sila, zauzima mesto u preseku četiri strane sveta. Pošto čovekovo ponašanje treba da bude u skladu sa kretanjem prirode, posledica neodgovarajućeg ponašanja vladara u određenom mesecu javlja se u obliku nenormalnih prirodnih pojava.

Neku vrstu teorijskog zaokruživanja gore izloženih mišljenja, sa aspekta filosofije istorije, izvršio je Cu Jen, krupna figura Yin-Yang škole. Istorijske promene se tumače u skladu sa kruženjima i preobražajima Pet Sila. Čovek se osvedočava u tu povezanost putem znamenja na Nebu, koja nagoveštavaju pojavu nekog cara ili kralja.
- Nebo je, tako, objavilo pojavu čuvenog Žutog cara pojavom ogromnih kišnih glista i rovaca, čime je ukazano na nadmoćnost Sile Tla u to doba (zato je Žuti car za boju uzeo žuto, a Tlo za uzor u svojim poslovima).
- Nebo je učinilo da se pojave trava i drveće koji nisu umirali u jesen i zimu, i ukazalo na nadmoćnost Sile Drveta, pa je stoga Jia (osnivač dinastije Hsija) za boju uzeo zeleno, a drvo kao uzor.
- Nebo je najavilo pojavu kralja T'anga, utemeljivača dinastije Šang, pojavom oštrica noževa u vodi, pa je T'ang uvideo nadmoćnost Sile Metala i za svoju boju uzeo belo, a Metal kao uzor.
- Nebo je učinilo da se pojavi plamen i crvena ptica sa crvenom knjigom u kljunu, pa je kralj Ven, utemeljivač dinastije Ču, spoznao nadmoćnost Sile Vatre, za boju uzeo crveno, i Vatru kao uzor u svojim poslovima.
- Cu Jen je tako ukazao na nužnost da naredni vladar ispoštuje nebesko znamenje kojim će se objaviti naredna sila - Sila Vode, čija je boja crno, i koja će vladaru poslužiti kao uzor u njegovim poslovima.

U vezi Pet Elemenata, Yin-Yang škola je tvrdila da oni stvaraju jedan drugi, a i da jedan drugog savladavaju po utvrđenom redosledu. Takođe, tvrdila je da je redosled godišnjih doba usklađen sa procesom uzajamnog stvaranja elemenata (npr. drvo stvara vatru, dominantnu leti; vatra stvara tlo, koje dominira "sredinom"; tlo stvara metal, dominantan u jesen; metal stvara vodu, dominantnu zimi; a voda opet stvara drvo, koje dominira prolećem).

Za sada, toliko o Pet Elemenata, odnosno Pet Sila, odnosno Pet činilaca, putem kojih se tumačila struktura svemira. Idući put o Yin-u i Yang-u, čija teorija je pružila objašnjenje za nastanak sveta.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kao što se moze videti iz prilozenog lako je spojiva i pomirljiva, nauka i ezoterija, egzaktno i ezoterično, istok i zapad, nebo i zemlja...
Suprotnost uvek ukazuje ustvari na jedinstvo...

-Jin i Jang u nazivi pozitivnih i negativnih principa u svetu. U Indijskoj filozofiji i tradiciji ovi principi se posmatraju kao bazični dualitet koji stvara misao, tako da je kreacija rezultat fiksirane i usmerene misli, svejedno da li se radi o stvaranju sveta od strane božanskog ili više sile, ili o stvaranju neke male stvari od strane čoveka.
U osnovi toga, je bez sumnje isto što i doktrina logosa, kod Grka, i hrišana, ako pod logosom podrazumevamo izgovorenu reč koja je jedna izrečena misao, čak kreativna naredba.
Stari kineski sistem je jin i jang ovu distinkciju unosio u skoro sve, kao belo i crno, sreća i tuga, život i smrt, parni i neparni borjevi, ljubav i mržnja, intravert, ekstravert, pšenica i kukolj, realno i imaginarno... Čitav svet je posmatran kao suprotnost parova.
Naravno tu se radi o suprotnostima a ne o negacijama. Tamo gde postoji suprotnost mora postojati i neka istorodnost.-
...pa stoga sam simbol jina i janga to odlično i oslikava,

Kao što rekoh na početku suprotnost uvek ukazuje na jedininstvo kao osnovu svakog para..(u svakoj animi čuči zrno animusa i obratno.)...

Izvor: Delovi teksta su iz knjige Rečnik Zena

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

natrix ::Danka, dobar tekst

Jang-Adam-muški princip-animus-Sunce...
Jin-Eva-ženski princip-anima-Mesec...
Ali nikad ne moze da bude ili-ili,

Inače svidja mi se kako je recimo Jung implicirao psihoanalizu i istočnjačku filosofiju...

Hvala natrix!...

Karl Gustav Jung-nesto o njemu...(Mislim da je interesantno...)svajcarski psiholog i psihijatar...Par godina je saradjivao sa ocem psihoanalize Frojdom i to veoma uspesno,da bi se u jednom momentu poceli razilaziti! U svojoj cuvenoj knjizi''Preobrazaji i simboli libida'',Jung je javno ozvanicio raskid sa cuvenim psihijatrom!

Jungovo udaljavanje od oca psihoanalize Frojda nije izraženo samo u poznatom odbacivanju teorije Erosa (preformuliranjem Frojdove svojevrsne teorijske dogme o libidu, tumačeći da libido nije samo seksualna energija, nego je psihička energija u celini), već ponajviše u njegovoj konstruktivnoj terapijskoj metodologiji koja uključuje individuu, a koja za razliku od Frojda , za čoveka traži jedan mogući viši smisao od proste redukcije na seksualnost.

Jung ce otkriti potpuno nove oblasti psihickog zivota zdrave i bolesne licnosti,a narocito se isticu otkrica, kolektivnog nesvesnog u okviru koga postoje arhetipi i arhetipske predstave medju kojima se posebno izdvaja Sebstvo...-sredisnji arhetip,posebne strukture u okviru pojedinacne psihe kao sto su Senka,Persona,Anima -Animus...sire i dublje znacenje snova,tipovi licnosti...individuacioni procesi...i td...


Jung u svojoj autobiografiji govori o otkriću Anime, piše da je, nakon raskida s Frojdom
1913, u godinama svog intenzivnog unutrašnjeg rada bio jedan period kada se pitao o prirodi i vrednosti toga što radi.

Pitao se:'' D a li je to nauka? Ili je umetnost''? Beležio je svoje snove, tumačeći ih, a ponekad ih je i oslikavao, pokušavajući da shvati značenje svojih spontanih fantazija. U jednom trenutku, čuo je ženski ''glas'' kako govori: ''To je umetnost''. Iznenađen, započeo je razgovor s njom i postepeno je shvatio da liči na jednu njegovu pacijentkinju. Ona je bila neka vrsta unutrašnje figure, ali je, takođe, ispoljavala neke od njegovih nesvesnih misli i vrednosti.

Za Junga je ovo bilo važno unutrašnje doživljavanje Anime i postalo je ključna referenca za manifestovanje Anime u kolektivnom sećanju u analitičkoj psihologiji.

Od kada je Jung to doživio, mnogi drugi ljudi, koji su se upuštili u aktivnu imaginaciju, otkrili su slične unutrašnje figure. Po pravilu, za muškarce je Anima figura ženskog roda, a za žene je ekvivalent unutrašnje figure – pod nazivom Animus – muškog roda. Anima i Animus su subjektivne ličnosti koje predstavljaju dublji nivo nesvesnog od senke. U dobru i u zlu otkrivaju odlike duše i vode u carstvo kolektivnog nesvesnog.
Kada se govori o unutrašnjoj strukturi Anime/Animusa, kao i senka, to je ličnost koja se ne uklapa u samoprezentaciju i samoidentitet koji se reflektuje pomoću persone. Međutim, razlikuje se od senke u tome što ne pripada egu na isti način: više od senke ima osobinu da je''ono drugo''. Ako je odnos između persone i senke ''dobro nasuprot lošem'' – plus i minus, pozitivni i negativni aspekti ega – razlika između ega i Anime/Animusa označena je muško-ženskim polaritetom.

To nije razlika poput one između Kaina i Avelja, već ona između Solomona i kraljice od Sabe.Arhetipovi Anime i Animusa označavaju suprotne polove psihe – [b]Anima je ženska strana muškarca, a Animus muška strana žene – i baš kao što obično svoju Senku doživljavamo kroz nekog drugog, tako i sopstvene atribute suprotnog pola doživljavamo kroz neku drugu osobu. [/b]

Muškarac, na primjer, Animu prvi put susreće u majci (kao što žena Animus prvi put susreće u ocu) i kasnije projektuje svoju Animu na žene koje u njemu probude pozitivna ili negativna osećanja. Dakle, žena koja će ga jako privući, predmet njegovih želja, uvijek će biti žena koja ima iste karakteristike kao njegova sopstvena slika Anime. Nasuprot tome, ako u njemu probudi antipatiju ili averziju, biće to zato što ima osobine u suprotnosti sa njegovom slikom Anime.

Tako gledano, Anima i Animus nužni su za izbor partnera, pa samim tim i za opstanak vrste, ali kao kod svih psihičkih struktura, postoji mogućnost da dođe do neravnoteže; muškarac isticanjem svojih ženskih karakteristika postaje posesivniji i pokorniji, a žena naglašavanjem svojih muških karakteristika podstiče svoj takmičarski duh i agresivnost. Kao arhetipovi, Anima i Animus se pojavljuju kroz mnoštvo različitih slika. Anima, na primer, može da uzme oblik čiste device, boginje ili zavodnice i da se pojavi u vidu mitoloških ličnosti kao što su Eva, Kundri i Andromeda ili književnih junakinja poput Jelene Trojanske i Dulčineje. Tipične predstave Animusa su Junak ili Mudrac, Dionis ili Leteći Holanđanin, ali i mnogo prizemnije: prijatelj ili zavodnik.

Svaki muskarac vec i bioloski i fizioloski nosi zenski princip u sebi,svoju Animu(Jung...),svaka zena nosi i muski princip,svoga Animusa i sukob i obracunavanje sa ovim suprotnim principom je ne samo neizbezno nego cak i preko potrebno!Znajuci to,lako je sagledati sve negativne posledice ovakvih susreta sa suprotnim principima,ako je vec od samog pocetka u realnosti taj susret bio negativan(Arhetipski polozaj majke,koja svojom tamnom stranom u jednom trenutku razvoja deteta je neizbezna,ali i potrebna kocnica daljeg individualnog razvoja deteta,i to ona , koja treba da bude savladana od najrazlicitijih neuskladjenih odnosa u porodici...

Izvinjavam se sto sam malo ''pobegla'' od teme,(Jung nije tema...),ali mislim da je ovo veoma zanimljivo ...govorimo o neizbeznim suprotnostima koje svojom razlicitoscu u medjusobnom preplitanju i neizbeznim uticajima, predstavljaju ''pravi zacin'' zivota...

U nastavku cu pisati malo o psihoanalizi i nekim aspektima istocne filozofije...

Dopuna: 22 Mar 2009 23:00

E ,jos malo o Kini..zapravo kineskoj filozofiji- sa aspekta psihijatrije!
Kao sto je napred navedeno,Tuzor posebno,mada i Natrix...jedna od najstarijih filozofija-kineska za koju jedan jedini zakon vlada svetom i svim naukama-zakon Jin i Jang,i on objasnjava fenomen univerzuma pomocu ova dva principa -suprotnih energija.
Bica kao i svi fenomeni,od univerzuma do atoma,podvrgnuti su zakonu Jin-Jang,cije jedinstvo sacinjava kosmicku energiju.V.J.
Oni se nalaze svuda i njihova ravnoteza omogucava zdravlje u organizmu i harmoniju u univerzumu.Ali,kako su bica i fenomeni u osnovi dinamicka ranoteza razlicitih formi,nista nije stabilno,niti definitivno i sve je u neprestanom pokretu:Jin i Jang neprestano privlace jedan drugog i njihove akcije su vecne,a bolesti predstavljaju vise ili manje izrazenu neuravnotezenost izmedju ovih dveju energija.
I jos se kaze:''Postoje ,dve vrste bolesti:jedne koje su nastale prekomernom delatnoscu elemenata Jina i druge neumerenom aktivnoscu elemenata Janga.Da bi se prekinula ova neuravnotezenost,dovoljno je smanjiti preteranu delatnost jedne ili druge energije ili podstaci njihovo nedovoljno funkcionisanje.''

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

V.J. inicijali
Jesi mislila na Vladetu Jerotića, našeg mistika on je za mene genijalan,

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Tuzor......
Citat:Ukoliko uopšte prihvatimo da smo bliži onom što oličava pojam "čoveka Zapada" (i to samo uslovno, kroz apsorbovanje kulturnih vrednosti koje su "prežvakani" postulati starogrčke kulture), neophodno je zaista da se oslobodimo razmišljanja u suprotnostima. Yin i Yang nikako nisu suprotnosti, nego dopunjujući principi, sličnosti i razlike u jednome. Gledanje na Yin i Yang kao na suprotnosti upravo potiče iz tzv. "zapadne misli". A to je pogrešno....

Nisam sigurna da je ovo bas tako ,kao sto ti Tuzor,tvrdis...sustina u njihovoj egzistenciji je u neprekidnom'' iscrpljivanju'' njihove razlicitosti bazirane na suprotnosti ,a u cilju stapanja u celinu uravnotezenog i harmonicnog zivota koji se odrzava, dopunjava i dokazuje tim suprotnostima ...Sve je u neprestanom pokretu-bica i fenomeni su dinamicka ravnoteza razlicitih formi..oni se neprestano privlace...ali kada dolazi do neuravnotezenosti izmedju ovih dveju energija mi imamo bolesti...zapravo kada je ta neurav. vise ili manje izrazena...
Moramo znati i to,da je covek veliki zaverenik i da je njemu kao takvom svojstveno ne samo da sakrije istinu od drugih nego i od sebe...
Znamo,da je zivot neverovatan! I da posle iznenadnih sunovrata i dubokih, teskih i neresivih problema,dolaze bolja vremena...Koliko god da smo povredjeni,dokle god zivot trajao i kakvi god da nas vetrovi''udaraju'' i krila sudbine guraju u ponor ,neka nepoznata sila nas izvlaci na povrsinu-To su ste energije koje se dopunjavaju...
Mozda se mi cak i trudimo da potonemo,prizivamo kraj,zelimo svrsetak naseg ispraznog i tuznog zivota,ali zivot zeli da se''banket nastavi''!
Tu nepoznatu silu koja nas ponovo vodi u suncem obasjane predele,ne ineteresuje i ne brine kvalitet nasih zivota i da li smo zadovoljni sto smo zivi!Nju interesuje samo cinjenica trajanja ...neprekidnog postojanja, a ne i kako zivimo!Mozda se tu krije i najdublja istina...
Bilo bi neophodno potruditi se da nam svakodnevnica ne bude kazna,vec smisao postojanja kroz dualizam enegija koje nikako ne opstaju jedna bez druge...one su u neprestanom trku jedna za drugom i vecito ''zure''da uvek bude celina u svemu sto postoji...

Dopuna: 23 Mar 2009 0:28

natrix ::V.J. inicijali
Jesi mislila na Vladetu Jerotića, našeg mistika on je za mene genijalan,
Natrix,isto mislimo ...ja jako mnogo citam,izmedju ostalog i od njega,pa verovatno ima mozda cak i jako slicnih recenica...ako ne i istih,pa zato...
Jeste genijalan i mnogo zna..uopste sustina moga zvanja ti je psihijatrija mislim sve iz te oblasti i psihologije naravno...ma ne mogu stici..da procitam sta sve ima, a i on ti je kao i neki veliki pisci,uvek ga ponovo citas i drugacije tumacis!
Natrix...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jin i Jang su dve suprotnosti [inverzije] koje se bezgranicno vole, shvativsi da tako cine savrsenu celinu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Peca ::Jin i Jang su dve suprotnosti [inverzije] koje se bezgranicno vole, shvativsi da tako cine savrsenu celinu....

Divno si ovo,Peco, rekao...bravo za tebe!... jednostavnim recima si pojasnio sustinu ...

V.Jerotic...''Za sve ljude koji veruju u nevidljivog i nesaznatljivog Tvorca neba i zemlje, trazenje Boga -u prirodi,u''zvezdanom nebu nada mnom i moralnom zakonu u meni''(Kant),u lepoti umetnickog dela i,uopste, u stvaralackom daru, u ljubavi dva bica,koja vodi njihovom ne samo fizickom,vec,pre svega,duhovnom spajanju,u revnosnom svestenickom sluzenju,u naucnoj strasti otkrivanja...najprirodnija je stvar na svetu!
Ali,i za mnoge druge ljude koji sumnjaju u Bozije postojanje,ili u Njega ne veruju,pitanje trazenja Boga nije nevazno,jer Ga i oni traze i neznajuci!

Trazenje Boga-''volja za smislom''-sustina postojanja...razlicitosti u svojoj suprotnosti-suprotnosti u svojoj razlicitosti grabe krupnim koracima ka zatvaranju kruga -zivot svakog coveka je bajka ispisana bozijim prstom...
Vera u Boga nije nikakav talenat vec ''prirodan''dar Boziji,poklonjen svakom coveku u trenutku radjanja!

Duboko sam ubedjena da nas ''Tvorac''ima trajnog udela i uticaja na celu ovu pricu !Uvek i svuda je potrebno iznova traziti slicnost i jedinstvo u razlicitosti...!
Pogledajmo,beskrajne raznolikosti u prirodi, u biljnom i zivotinjskom svetu...na jednoj livadi toliko razlicitog cveca i to jedno pored drugog,sto nas sve, dovodi do ushicenja,radosti i zivotne miline...uvek i svuda i sa nama bi tako trebalo biti,ali nazalost nije covek uvek na to spreman,niti zeli,niti razume...
Ali onda kada budemo videli ,kada budemo hrabri i jasno znali,kada budemo otkrili Jedno u Mnostvu,nestace straha i zbunjenosti i pokazace se ono sto je odavno trebalo biti,i zasta smo sazdani oduvek bili,mada je cudno kako ne saznadosmo za to nesto ranije...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

danka- ::Duboko sam ubedjena da nas ''Tvorac''ima trajnog udela i uticaja na celu ovu pricu !Uvek i svuda je potrebno iznova traziti slicnost i jedinstvo u razlicitosti...!
Slažem se. S tim što tražiš ono, što već postoji u tebi. Ništa novo pod kapom nebeskom, osim osvedočavanja u bogatstvo različitosti, i u blagoslov sličnosti, čija se istovetnost sagledava unutarnjim viđenjem.

danka- ::Pogledajmo,beskrajne raznolikosti u prirodi, u biljnom i zivotinjskom svetu...na jednoj livadi toliko razlicitog cveca i to jedno pored drugog,sto nas sve, dovodi do ushicenja,radosti i zivotne miline...uvek i svuda i sa nama bi tako trebalo biti,ali nazalost nije covek uvek na to spreman,niti zeli,niti razume...
Da, toliko različitog cveća, toliko toga u prirodi što raznolikošću i istovremenom identičnošću ukazuje na celovitost. Saznanje o tome nas ushićuje i naliva miljem. Zamisli da smo osuđeni da u toj skladnoj lepoti uočavamo samo suprotnosti?

danka- ::Ali onda kada budemo videli ,kada budemo hrabri i jasno znali,kada budemo otkrili Jedno u Mnostvu,nestace straha i zbunjenosti i pokazace se ono sto je odavno trebalo biti,i zasta smo sazdani oduvek bili,mada je cudno kako ne saznadosmo za to nesto ranije...
E, do spoznaje tog Jednog, koje već postoji, ne dolazi se ustanovljavanjem nepostojećih suprotnosti, već sagledavanjem onoga na šta ukazuješ. A možda o istome mislimo, samo drugačije pišemo? Možda ti misliš da postoje dopunjujuće suprotnosti, a ne suprotstavljenosti? Ipak sam pre na stanovištu da su razlike istinite, a suprotnosti lažne.

A sada o Yin-u i Yang-u.

Reč "yang" prvobitno je označavala sunčevu svetlost, odnosno ono što pripada svetlu; sa druge strane, prvobitno značenje reči "yin" bilo je: odsustvo sunčeve svetlosti, senka, odnosno tama. Kasniji razvoj u smislu značenja doveo je do shvatanja ovih pojmova kao kosmičkih načela, gde Yang predstavlja muškost, aktivnost, toplotu, svetlost, suvoću, tvrdoću, dok Yin predstavlja ženstvenost, pasivnost, hladnoću, tamu, vlažnost, mekoću... Uzajamnim dejstvom ova dva osnovna načela nastaju sve pojave u svemiru.

U kasnijem periodu, ova teorija se povezivala sa pomenutom Knjigom promena. Njen prvobitni tekst u svojoj osnovi ima osam trigrama, od kojih je svaki sastavljen od kombinacija tri prekinute ili cele crte. Kako to izgleda, možete videti na "Vikipediji", u delu "Struktura Ji Đing-a" (pri tom, ne uzimajte zdravo za gotovo ono što je navedeno u pogledu "starosti" knjige):
http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%88%D0%B8_%D0%82%D0%B8%D0%BD%D0%B3

Dakle, kombinujući ma koja dva od pomenutih 8 trigrama u dijagrame (od kojih svaki ima 6 crta), dobija se ukupno 64 kombinacije, poznate kao "šezdeset četiri heksagrama". Originalni tekst Kniige promena sastoji se od tih heksagrama i opisa njihovog značenja. Verovatno poreklo ove knjige treba tražiti u negdanjem gatarskom mešanju stabljika hajdučke trave u cilju postizanja različitih kombinacija neparnih i parnih brojeva.

Knjizi promena su vremenom dodavana mnoga tumačenja (moralna, metafizička i kosmološka). U "Dodacima" Knjizi promena, koncept Yin i Yang se povezuje sa brojevima; brojevi Yang-a su uvek neparni, a brojevi Yin-a uvek parni. Evo kako to izgleda u jednom od dodataka: "Broj Neba (Yang-a) jeste jedan; broj Zemlje (Yin-a) jeste dva; Neba - tri; Zemlje - četiri; ... (i tako do 10). Brojevi Neba i Zemlje su saobrazni, i uzajamno se dopunjavaju. Zbir brojeva Neba iznosi 25; zbir brojeva Zemlje iznosi 30; ukupan zbir brojeva Neba i Zemlje iznosi 55. Kroz te brojeve se odvijaju evolucije i tajna svemira".

U još kasnijem razvoju, Yin-Yang škola je pomoću brojeva povezala Pet Elemenata sa Yin-om i Yang-om. Na primer, jedan (broj Neba) stvara Vodu, dok je upotpunjuje šest, kao broj Zemlje. Dva (broj Zemlje) stvara Vatru, a upotpunjuje je sedam, kao broj Neba. I tako dalje: tri stvara drvo (sa "upotpunjavajućim" osam), četiri stvara Metal (sa devet), pet stvara Tlo (sa deset). Na taj način, brojevi od jedan do pet stvaraju Pet Elemenata, dok su brojevi od šest do deset oni, koji ih upotpunjuju. Sve navedeno može da se uporedi sa teorijom pitagorejaca, kako bi se zapazila neobična sličnost.

U gore pomenutim trigramima, cele crte simbolišu načelo Yang, a prekinute načelo Yin.
Ovaj trigram se zove Ch'ien:
___
___
___,
i on JESTE Nebo, okruglo i otac, i simboliše Yang.

Ovaj trigram se zove K'un:
_ _
_ _
_ _,
i on JESTE Zemlja, i majka, i simboliše Yin.

Preostalih šest trigrama su nastali spojem glavna dva, i javljaju se kao "sinovi i kćeri" oca Ch'ien i majke K'un. Proces kombinovanja i spajanja Chi'en i K'un grafički simboliše proces spajanja Yin-a i Yang-a, kojim nastaju sve stvari na svetu. Nerbo i Zemlja su fizički prikazi ova dva osnovna načela, dok su Chi'en i K'un njihovi simbolički prikazi. Yang stvarima daje početak, dok je Yin načelo koje ih upotpunjuje.

Vrlo je bitno da uočavanje analogije sa procesom stvaranja živih bića od strane mužjaka i ženke ne dovede do usvajanja nekakvog antropomorfnog koncepta. Jer, načela Yin i Yang su shvatana, i treba ih shvatati, kao potpuno bezlične prirodne sile.

Kakva je veza načela Yin i Yang sa pojmom Tao? Na ovom forumu imali smo prilike da se upoznamo sa delom Lao Cea, i Konfučija. Dok Tao za taoiste nema imena, odnosno ne može se imenovati, dotle za "konfučijanske" pisce Dodataka Knjizi promena Tao može da se imenuje; šta više, jedino se Tao i može tako imenovati.

Konfučijanska "doktrina" je ustvrdila da postoji tao za svaku kategoriju stvari, i jedan Tao za sve stvari kao celinu. Taj opšti i jedinstveni Tao upravlja sazdavanjem i preobražavanjem svih stvari. "Jedan Yang i jedan Yin; to se zove Tao". U sazdavanju stvari, mora postojati ono što je kadro da sazda stvar (aktivan činilac, muževan, Yang), i ono što čini građu od koje se ta stvar sazdaje (pasivni činilac, poslušan, Yin). Ali, sve može biti u jednom pogledu Yang, a u drugom Yin. Muškarac je Yang u odnosu na svoju ženu, ali je Yin u odnosu na svoga oca. Ali, metafizički Yang može biti samo Yang, a metafizički Yin - samo Yin. Jedan Yin i jedan Yang, koji čine Tao, su Yin i Yang u apsolutnom smislu.