Lao Ce i Konfučije

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Namera mi je da na jednom mestu objedinimo saznanja i dostupne podatke o dva velika mislioca.


(Confucius presenting the young Gautama Buddha to Laozi)

Prvo ćemo "obraditi" Lao Cea.
Sažeti enciklopedijski podaci: Lao Ce (najverovatnije živeo u VI veku pre nove ere; prema nekim izvorima: 634-531.godine); najveći i najuticajniji kineski filozof-mističar, prethodnik Konfučija, osnivač taoizma. Bio stariji savremenik Konfučija. Njegovo ime doslovno znači “stari učitelj”. Svoju nauku je izložio u delu Tao-te king (Tao Te Ching-Klasično delo o Putu i Moći), koje je prvobitno bilo poznato kao Lao-cu (Lao tzu), po imenu pisca.
Različitost podataka preuzetih sa Vikipedije: navodi se da je živeo u periodu oko 570. god. p.n.e - oko 470.god.p.n.e, čak i da ga "savremeni naučnici smeštaju u period IV veka pre nove ere".
http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9B%D0%B0%D0%BE_%D0%A6%D0%B5

ŽIVOT I DELO

Prema predanju, Lao-ce (čije je prezime bilo Li, a ime Tan) živeo je u državi Č'u, u južnom delu današnje provincije Honan. Po pričama, poučavao je Konfučija u izvođenju ceremonija i rituala.

Taoizam i konfučijanstvo su dva glavna toka kineske misli, ali su to postali tokom dužeg vremenskog perioda, pri čemu ne treba zaboraviti postojanje mnogih suparničkih škola. Ono što se obično zove “Taoističkom školom”, odnosno “Školom Puta i njegove Moći” podrazumeva metafizičko usredsređivanje oko koncepta Nebića (Tao ili Put), čija se koncentracija u pojedincu može nazvati čovekovom prirodnom vrlinom (Te-vrlina, moć). U knjizi Kratka istorija kineske filosofije, Fung Ju-lan za taoiste veli da su to bili “ljudi koji su, povukavši se u osamu, pokušali da razviju misaoni sistem koji bi dao smisao njihovom postupku”. To se pogotovo odnosi na mislioce koji pripadaju prvoj fazi taoizma, koji su u suštini naklonjeni defetizmu, kao zagovornici stava da se za svet ništa ne može učiniti, ali da se može očuvati lična čistota.

U “Kratkoj istoriji kineske filosofije”, Lao Ce se pominje u poglavlju posvećenom drugoj fazi taoizma. Videli smo napred da se on, u enciklopedijama, naziva osnivačem taoizma. Prava zbrka nastaje dovođenjem u sumnju da je knjiga Lao-tzu prvo filosofsko delo u istoriji Kine, pošto moderna nauka nastanak ove knjige postavlja znatno nakon Konfučija. Takođe, u sumnju se dovodi i tradicionalno shvatanje da je njen autor Lao Ce, mada se prihvata kao sigurno da knjiga sadrži i njegove misli i izreke. No, radi lakšeg snalaženja, uzećemo da široka prihvaćenost predanja i tradicionalnog shvatanja i nas obavezuje, pa Lao Ceu nećemo osporavati autorstvo.

Koncept Tao (taoističkog Puta) se zasniva na onom što se ne može imenovati, i što počiva izvan oblika i odlika. “Ime koje se može imenovati nije trajno ime. Ono što se ne može imenovati početak je Neba i Zemlje; ono što se može imenovati majka je svih stvari” (Lao-tzu). Tao se, dakle, ne može imenovati, ne može se obuhvatiti rečima, to je ime koje nije ime, dok kroz njega istovremeno nastaje sve što se može imenovati. Sve nastaje kroz Tao, a Tao nikad ne prestaje da postoji. To najbolje objašnjava Lao Ceova izreka: “Sve stvari u svetu nastaju iz Bića (Yu), a Biće nastaje iz Nebića (Wu)”. Biće je samo jedno, i iz njega nastaju sve stvari, dok je Nebiće ono što se ne može imenovati, odnosno Tao.

Po ovom učenju, nepromenljivo (večno, trajno) je ono što je uvek tako, ono što se može smatrati pravilom, pošto zakoni koji upravljaju menjanjem stvari nisu promenljivi. Jedan od tih zakona, koji vladaju prirodom, glasi: “Kad stvar dosegne jednu krajnost, ona se onda kreće u suprotnom pravcu”, odnosno preokretanjem svojih ekstremnih svojstava ide ka vlastitoj suprotnosti, što nam drugačije Lao Ce kaže ovako: “Preokretanje je kretanje Tao-a”. Poznajući ovo temeljno određenje najvažnijeg prirodnog zakona, mnoge izreke taoista ne izgledaju nam više mnogo paradoksalne. Ove zakone Lao Ce naziva nepromenljivostima, čija spoznaja označava prosvetljenje, koje čovek valja da upražnjava kako bi bio smotren, odnosno “krotak, smeran i malim zadovoljan”.

Videli smo da je Te koncentrat prirodnih ljudskih vrlina, proizašao iz Tao-a. Međutim, ovaj pojam se skriva u većoj dubini nego što je spoznaja razlike dobra i zla, samim tim što su ljudi po ovom učenju izgubili prvobitni Te, jer imaju “suviše želja i previše znanja”. Lao Ce ističe da ljudi treba da imaju malo želja, i da malo znaju (jer je znanje predmet želje, ujedno njen gospodar i sluga). Sa druge strane, deca imaju ograničeno znanje i malo želja, pa nisu daleko od prvobitnog Te. Uviđamo oštru i nepomirljivu suprotnost sa pojmom konfučijanske vrline, koju Lao Ce prezire, i smatra da vrline kao što su čovekoljublje i ispravnost predstavljaju izrođavanje Tao-a i Te-a.

I taoisti, kao i konfučijanci, smatraju idealnom državom onu, na čijem je čelu mudrac. Ali, za razliku od ovih drugih, oni smatraju da dužnost mudraca-vladara nije da čini stvari za narod, već da poništava učinjeno, odnosno da ništa ne čini. Dakle, poništavanjem učinjenog nestali bi svi uzroci nemira u svetu, a zatim bi se vladalo nedelanjem: vladar ništa ne čini, ali sve postiže. Jer, kako kaže Lao Ce, što čovek više upravlja, sve manje postiže očekivano. To je direktno izvedeno iz Tao-a, koji ništa ne čini, a ipak ništa ne ostaje neučinjeno, jer se svakoj stvari dozvoljava da učini ono što sama može.

Na kraju, još jednom treba ukazati na nedoumice koje nastaju usled neslaganja predanja i novije naučne misli. Pogotovo imajući u vidu oštre razlike između učenja koja nazivamo taoizmom i konfučijanstvom. Ako je knjiga Lao-tzu nastala znatno posle Konfučijevog vremena (bez obzira koliko u njoj ima Lao Ceovih misli), onda ona predstavlja odgovor na konfučijanstvo, koji se dugo spremao i teorijski utvrđivao. Opet, ako je knjiga Lao-tzu prvo filosofsko delo, onda je konfučijanstvo, čovečnost i ostale vrline koje ono ističe odgovor na taoističku metafiziku i mističnost. No, nas ovde toliko ne zanima prvenstvo, pa ćemo utvrđivanje istog ostaviti onima koji osećaju naučnu potrebu da ovu stvar podignu bar za jedan stepen verovatnoće u cilju približavanja tačnosti.

Dopuna: 03 Nov 2008 21:52

Zaborav čini svoje...
Na ovom forumu Ella je već postavila temu o Konfučiju (doduše pre moga "proizvođenja" u moderatora foruma):
http://www.mycity.rs/Filozofija/Konfucije.html

Zato ćemo pokušati da ne ponavljamo do sada napisano, već da iznađemo nešto novo, a zanimljivo.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Secam se prevedenih stihova koji idu, priblizno, ovako:

"Smisao koji se moze smisliti
nije vecni smisao.
Ime koje se moze izraziti
nije vecno ime.
Pocetak svega lezi s' one strane izrecivog.
S' ove strane izrecivog lezi rodjenje bica."

Hvala za podsecanje i na veoma zanimljivom tekstu!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

A može i ovako:

"TAO koji se može izraziti
nije večni TAO.
Ime koje se može nadenuti
nije večno ime.
Početak Neba i Zemlje naziva se "Nepostojanje".
"Postojanje" je majka svih bića."

U predgovoru knjige TAO TE ĐING - Knjiga smisla i života, njen priređivač i komentator Rihard Vilhelm, koji je u Kini živeo više od dvadeset godina, napisao je da "nijedan drugi kineski tekst nije privukao toliku pažnju i nije doživeo toliko prevoda u poslednjih nekoliko stotina godina". Time se ukazuje i na sve teškoće na koje nailazimo, kada čitamo brojne a različite prevode ovog dela. Jer, Tao Te Đing ne razumeju najbolje ni kineski učenjaci, pa je tim veće iskušenje za svakog sinologa.

Uz to, objavljen je veliki broj slobodnih tumačenja dela ovog drevnog mudraca, koja uopšte nisu zasnovana na kineskom originalu.

Rihard Vilhelm je, dakle, odlučio da prouči originalne, kineske izvore, i da napravi prevod dela i komentare teksta. Naša je nevolja što retko imamo priliku da u originalu pročitamo delo priređivača. Zato smo i upućeni na ovu knjigu (izdavač: IP "Babun", 1997), gde je za srpsko izdanje izvršen prevod sa engleskog (H.G.Ostwald), tako da imamo situaciju: kineski original - prevod Riharda Vilhelma na nemački - prevod Ostvalda na engleski - prevod na srpski (Bešlić/Paripović).

Dopuna: 06 Nov 2008 21:02

JOŠ NEŠTO O "IMENIMA" LAO CEA

Ime Lao Ce, pod kojim je naš mudrac ostao upamćen, zapravo nije lično ime, nego epitet koji može da se prevede kao "Starac". U mladosti, zvali su ga "Er", što znači uvo. Kao učenjak, bio je poznat pod imenom "Po Jang" ("grof Sunce" ili "Sunce"). Nakon smrti, prozvali su ga Tan, ili Lao Tan (u bukvalnom prevodu: "staro dugo uvo", a u prenesenom značenju: "Stari Učitelj").

SUSRET SA KONFUČIJEM

Lao Ce je radio kao arhivar na dvoru u Luo-Jangu (današnja provicija Henan). Predanje kaže da je u posetu dvoru naišao Konfučije, i da se upoznao sa Lao Ceom. Taj susret se pominje u delu istoričara Si Ma Điana, kao i u knjizi Li Đi (koja pripada Konfučijanskoj filosofskoj školi), ali i u ranoj taoističkoj literaturi. Ostao je urezan u svest naroda, tako da je ovekovečen na nadgrobnim spomenicima u zapadnom Čaotongu u blizini Đia Ksianga; prikazano je kako Konfučije poklanja fazana Lao Ceu, u znak poštovanja. Postoje mnogi zapisi o razgovoru, vođenom između dva velika mislioca. I u svim zapisima je navedeno da je Lao Ce u omalovažavajućem tonu govorio o Konfučijevim uzorima, herojima iz davnina, te da je pokušao da ga ubedi u nesadržajnost i ispraznost njegovih kulturnih nastojanja. Konfučije je pred svojim učenicima iskazao poštovanje za misaonu dubinu Lao Cea, upoređujući ga sa zmajem koji na oblacima jezdi nebom.

IMENOVANJE NEIZRECIVOG

Ispravno prevođenje reči TAO bilo je od davnina povod za nesuglasice. Prevodioci su upotrebljavali termine: Bog, Put, Pravac, Stanje, Smisao, Istina, Reč, Logos, a veći broj njih je jednostavno tu reč uveo u evropske jezike bez prevoda. Od pitanja prevoda, važnija je suština - TAO je i za Lao Cea predstavljao neku vrstu simbola za izražavanje neizrecivog. Kada se koristi kao glagol, TAO znači govoriti, reći, voditi.

Šta znači, i kako se prevodi reč TE? Kinesko objašnjenje ove reči je: "Ono što bića udahnu da bi se rodila". Znači, najpribližnije je osnovnom značenju ovu reč shvatiti, i prevesti je kao život. No, adekvatni su i prevodi: priroda, suština, duh, moć, dok uobičajeni prevod "vrlina" više odgovara Konfučiju nego Lao Ceu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Tao ili put ratnika svetlosti....ovo -ratnik svetlosti- mnogima zvuči paradoksalno al samo ako se udube u taj pojam moći će da se shvati prava suština i logičan spoj ove dve reči...



Sigurnost je jedino moguće održati u srcu, a zbunjenost i rasulo se nalaze u spoljašnjem svetu.

Pametan primećuje ono što je malo.

Zbir malih snaga čini čoveka jakim.

Čovek je otvorena kapija kroz koju može ući Bog.

Mudrog čoveka koji je čist kao dete zlo ne dotiče on je u skladusa samim sobom.

Vrlina mistika je da znaju da koriste put.

Današnja hrabrost lišena je milosrdja, a bogatstvo umerenosti.

Jaram mi nije težak , teret mi nije lak, malo je ljudi u stanju da to kaže.

Znati da ništa ne znaš je dobro, a misliti da nešto znaš i ako stvarno nije tako je boljka.

Mudart čovek poznaje sebe ali ne otkriva svoje misli, poznaje svoju vrednost ali je ne ističe.

Ljudi koji su doživeli neku smrt imajujaču želju za životom.

Dobar čovek postuje drugog, a zao bi i krivicu da podeli

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

UNIVERZUM I PROLAZNOST

"Lao Ce je doživeo istu sudbinu kao i svi ostali nezavisni mislioci iz drugih vremena, jer dok su ostali uživali u slavi svojih 'veličanstvenih postignuća', on se često osećao kao izopštenik iz vladajućih strujanja svog vremena. No, čini se da mu nije padalo previše teško da prihvati takvu sudbinu. Za razliku od Konfucija, on nije osnovao nikakvu 'školu'. Škola mu nije bila potrebna, niti je želeo da je osnuje, jer njegov zadatak nije bio da širi bilo kakvu doktrinu. U svojoj samoći udubljivao se u velike praizvore univerzuma, nalazeći da je ono što vidi veoma teško izraziti rečima - i ostavljajući budućim istomišljenicima slobodu da uzmu u obzir njegove nagoveštaje i sugestije, i da sami za sebe otkriju istine do kojih je on došao. To mu je pošlo za rukom. U svim vremenima i dobima postojali su usamljeni mislioci koji su se trudili da vide šta stoji iza prolaznog fenomena ljudskog života, i koji su upirali pogled ka večnom smislu univerzalnih sila, čija veličina nadmašuje svaku mogućnost poimanja. Takvi ljudi ne uzimaju takozvanu "ozbiljnost" života previše ozbiljno, jer u tome ne vide nikakvu suštinsku vrednost. Ti mudraci su takođe važili za 'osobenjake'. Jer, prirodno da se ovakvom načinu razmišljanja neće privoleti većina, naročito zbog toga što nijedan od ovih mudraca nije posedovao 'jedinstvenu doktrinu'.
...
Posle izvesnog broja godina, mnogi od onih koji su hrabro krčili put kroz život kao verni Konfucijevi učenici, primivši mnoge životne udarce, vraćali su se samoposmatranju. Okretali su leđa svetovnim zadovoljstvima i patnjama da bi pronašli neko tiho mesto u planinama ili kraj mora, gde bi se posvetili izvlačenju pouka iz svojih životnih iskustava, oslanjajući se upravo na Tao Te Đing."

(Tao Te Đing; Uvod - priredio Rihard Vilhelm)

Dopuna: 09 Jan 2009 21:45

Pre nekoliko dana na kvizu "Ogledalo kulture" postavio sam pitanje vezano za najpoznatiji slovenski ep, Slovo o polku Igorovu, odnosno Spev (Slovo) o Igorovom pohodu. Tu se pominje vešti Bojan.
Evo kako početni stihovi epa zvuče u prevodu M. Panića-Surepa:
"Ta tu pesmu pevat treba
ko sadašnje što se poju,
ne shvatanjem Bojanovim.
Bi vešt Bojan –
al kad koga taj hoćaše opevati,
mislima se razigrava po drveću,
po poljima mrki vuče,
suri orle pod oblake!
...
Bojan, braćo, to ne pušta
sokolove na labude,
već on svoje vešte prste
sa strunama živim sklada;
oni sami knezovima
zvonko slavu odzvanjahu."

Isti stihovi u Njegoševom prevodu:
"Zapjevajmo sve kano je bilo,
ostavimo žarka maštanija
vješta pjevca staroga Bojana,
koji znade vješto ukititi,
čas se drvljem i tamo i amo,
čas se zorno mrkim vukom vući,
sada lećet nebu pod oblake,
i ka oro parati ga krilom.
...
to ne bilo deset sokolova
nit lećelo jato labudova,
veće Bojan, u istinu pjevac,
prstim' svojim strune pokretao;
vješti prsti a živosne strune -
lako njima pjevat slavu knezom."

Dakako, pitate se vi:
Što li Tuzor sitnu knjigu piše
o nekakvom slovenskome epu,
i Bojanu, veštome pevaču,
'mesto da nam mudrosti prikaže
Lao Cea, mudrog Konfučija?
Da nam nije s pameti sišao?

Evo zašto: Zato što postoje izvori, koji govore da taj "vešti Bojan" (na ruskom: вещий Боян, što se može prevesti i kao "proročki Bojan") nije niko drugi nego - Lao Ce!!! I da on potiče iz plemena belih ("belog" plemena) Di.

"Лао-цзы - имя китайского философа, жившего в VI в. до Р.Х. Рождение его приурочивается к 604 году. Фамилия его была Ли, детское имя Эр, в зрелом возрасте он назывался Бо-янь, а посмертный титул его - Дань; посему он в сочинениях встречается иногда с именем Ли-эр или Лао-дань. О его семье, детстве и воспитании ничего не известно. На страницах истории он является уже в зрелом возрасте, в звании историографа или библиотекаря при императорском дворе Чжоусской династии".
(Россия. Брокгауз и Ефрон. Энциклопедический словарь)

"Один из придворных историков, Бо Ян, видя, что при дворе всё идёт кувырком, начал внимательно просматривать хроники и в одной из них обнаружил короткое предание, из которого ему стало ясно, что государыня Бао Сы "была оборотнем". Он не удержался от громкого восклицания:
- Смута наступила! Государство Чжоу обречено на гибель, спастись нельзя!"
(Юань Кэ. Мифы Древнего Китая. Стр.252)

Iz prethodnog izvora možemo zaključiti da "Bo Jan" nije bio samo istoričar i hroničar na dvoru, nego i prorok (otuda ono вещий, što znači "proročki", "proročanski").

"Лао-цзы (Бо-ян или Бо-и) родился в деревне Цюй-жень волости Ли уезда Ку удела Чу, много лет служил архивариусом у императора, написал книгу "О пути и добродетели", на воротах у горного прохода Хань-гу вручил её Инь-си и ушёл из Китая на запад."
(С.Георгиевский. Первый период Китайской истории)

"Во-первых, Ли Эр по своему происхождению не был китайцем. Он родился в деревне Цюй-жень волости Ли уезда Ку удела Чу, то есть в районе нынешнего Пекина, где в то время жили не китайцы, а племена каких-то белых Ди. Поэтому Ли Эр мог быть родом из племени белых Ди."

Za početak, toliko. Nadam se da će svima biti jasni citati na ruskom, pošto se u većem delu poklapaju sa do sad navedenim podacima u ovoj temi, a inače su razumljivi ljudima našega podneblja.

Dopuna: 10 Jan 2009 14:05

Kad malo "provikipedimo", naći ćemo i sledeće:

"A Chinese style name, sometimes also known as a courtesy name (zì), is a given name to be used later in life. After 20 years of age, the zì is assigned in place of one's given name as a symbol of (zabranjeno)hood and respect. Primarily used for male names, one could be given a zì by the parents, or adopt a self chosen zì later."

Laozi
Family name: Lǐ
Given name: Ěr
Zì('courtesy name'): Bó Yáng

Confucius
Family name: Kong
Given name: Qiu
Zì('courtesy name'): Zhòngní
http://en.wikipedia.org/wiki/Courtesy_name

"Laozi is an honorific title. Lao means "venerable" or "old". Zi, or tzu, means "master". Zi was used in ancient China like a social prefix, indicating "Master", or "Sir". In popular biographies, Laozi's given name was Er, his surname was Li (forming Li Er) and his courtesy name was Boyang. Dan is a posthumous name given to Laozi, and he is sometimes referred to as Li Dan."
http://en.wikipedia.org/wiki/Lao_Tzu

Dopuna: 30 Jan 2009 7:41

O nastanku dela Tao Te Đing možemo se upoznati iz predanja. Lao Ce je odlučio da napusti Kinu, i uputi se ka zapadu. Na granici, pripadnik ondašnje granične jedinice (neka vrsta carinika) zahtevao je da mudrac plati iznos utvrđen za prelazak granice. Lao Ce je prelazak platio tako, što se izdvojio u stranu, seo i zapisao svoju misao u oko 5000 piktogramskih znakova. Videli smo da taj zapis i dalje, u dobrom delu, ostaje nepoznanica ne samo za "ostatak sveta", nego i za kineske upućenike. Sve to doprinosi da ime Lao Cea ostane "legenda koja traje". Jer, ljudi sve ono što je nepojmljivo i neizrecivo smeštaju u mit i legendu, koji se mogu protumačiti tek jasnim raspoznavanjem simbola.

Kuda je Lao Ce otišao, po napuštanju Kine? U starim usmenim predanjima zabeleženo je da je stigao do Indije, čak i da je Buda bio njegov učenik. Verovatnoću za takvu tvrdnju donekle pruža upoređenje smisla onog teško izrecivog, koje Lao Ce naziva "Tao", i Budinog "plemenitog osmokrakog puta". I jedan i drugi "put" možemo približno opisati kao razvojni put dostizanja prosvetljenja.

Koliko je Tao Te Đing "zamršeno delo", neka posvedoče i sledeći prevodi prvih stihova (pored onih na našem jeziku, koje smo naveli KirkAja u svom postu od 4. novembra, i ja, 6. novembra prošle godine):

А.Е.Лукьянов
Дао, которое может быть высказано,
не есть постоянное Дао.
Имя, которое может быть названо,
не есть постоянное имя.

В.Малявин
Путь, о котором можно поведать, —
не постоянный Путь.
Имя, которое можно назвать, —
не постоянное Имя.

И.С.Лисевич
Путь, о котором можно поведать,
То не Предвечный Путь;
Имя, которое можно восславить, --
То не Предвечное Имя.

Stan Rosenthal
Even the finest teaching
is not the Tao itself.
Even the finest name
is insufficient to define it.

Peter Merel
The Way that can be experienced
is not true;
The world that can be constructed
is not real.

S. Mitchell
The tao that can be told
is not the eternal Tao
The name that can be named
is not the eternal Name.

C. Hansen
To guide what can be guided
is not constant guiding.
To name what can be named
is not constant naming.

J. McDonald
The tao that can be described
is not the eternal Tao.
The name that can be spoken
is not the eternal Name.

J. Garon
If you can talk about it,
it ain't Tao.
If it's got a name,
it's just another thing.

Jim Clatfelter
Words and names are not the way
They can't define the absolute
It's better that you look within
Hold your tongue and just be mute.