offline
- tuzor
- Legendarni građanin
- Pridružio: 03 Sep 2007
- Poruke: 4115
- Gde živiš: U Kraljevstvu duha
|
Napisano: 12 Mar 2010 9:37
Na današnji dan rođen je irski filosof Džordž Berkli, čiji su radovi, nastali za vreme njegovih mladih godina, uneli pravu revoluciju u teoriju saznanja i određenje čovekove percepcije. Ono što Berkli poučava može da se izrazi osnovnim stavom: esse est percipi (biti, znači biti opažen). Neobično inteligentan i darovit, sa 19 godina je završio Triniti koledž u Dablinu, na kojem je izučavao matematiku, logiku, filosofiju i klasične jezike. Dela: Aritmetika i Matematičke sveske, Esej o novoj teoriji viđenja, Traktat/Rasprava o principima ljudskog saznanja/spoznaje (njegovo najpoznatije delo), Tri razgovora između Hilasa i Filonusa (delo koje najpotpunije izražava Berklijeve stavove), O kretanju, Alsifron ili beznačajni filozof. Godine 1734. postaje biskup u irskom gradu Kloinu. Umro je 1753. godine u Oksfordu.
  
Citat:Džordž Berkli je jedan od najpoznatijih predstavnika subjektivnog idealizma, koji najbolje izražava svojim fundamentalnim načelom: "Biti jeste biti opažen" (Esse est percipi).
Postojao je neki miris, znači da ga je neko mirisao; postojao je neki zvuk, znači da ga je neko čuo; bila je neka boja ili oblik - opaženi su vidom ili opipom. To je sve što mogu razumeti pod tim i sličnim izrazima. Jer ono što se kaže o apsolutnom postojanju nemislećih stvari, bez obzira na to da li se opažaju, izgleda savršeno nerazumljivo. Njihov esse jest percipi, i nije moguće da oni imaju neku egzistenciju izvan duhova ili mislećih stvari, koje ih opažaju.
— Rasprava o principima ljudske spoznaje
U „Dijalozima izmedu Hilasa i Filonusa“ Filonus, koji iznosi Berklijeve ideje, dokazuje »da se realnost čulnih stvari sastoji u tome što su opažene», nasuprot Hilasovog mišljenja da »postojati znači jedno a biti opažen drugo«. Berkli razrađuje tezu da su svi čulni fenomeni mentalne prirode. On argumentuje o subjektivnosti oseta toplote i hladnoće poznatim primerom o mlakoj vodi. Kad je jedna ruka topla a druga hladna pa se obe stave u hladnu vodu, onda jedna ruka oseća ovu vodu kao hladnu, a druga kao toplu, premda voda objektivno ne može biti istovremeno i topla i hladna. Stoga oseti toplo i hladno postoje samo u našem duhu.
Berklijeva filozofija se zasniva na empirističkim tvrdnjama, i iskustvo uzima za osnovu celokupnog znanja. Pa ipak, za njega tzv. spoljni predmeti nisu ništa drugo do skupovi naših oseta, koji ne postoje izvan duha. Po njemu postoji samo duh a čulne ideje ne zavise od nas, već ih izaziva Bog. Stoga čulne ideje i jesu mnogo jače i stalnije od ideja misli i mašte koje proizvodi naš duh. Realne stvari i nisu drugo nego čulne ideje pa je postojanje materije izvan i nezavisno od tih ideja samo izmišljotina »uvrnutih« filozofa.
http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%8F%D0%BE%D1%80%D.....0%BB%D0%B8
Berkli je pobijao Dekartove postavke, tvrdeći da protežnost nije atribut materije, već da ona postoji isključivo u umu, kao i sve ono što zovemo materijom. O suštini materijalnog, odnosno o materijalnoj supstanci(ji) ne možemo da imamo jasne odnosno adekvatne ideje, pa samim tim nemamo dokaz ni da ona postoji. Sve što opažamo proizilazi iz ideja, a one obitavaju isključivo u duhu. Ono što nismo opazili čulima ne postoji realno, tako da realnost pripada samo opaženim objektima i odnosima. Ono što opažamo, uvek predstavljamo kroz ono što znamo ili verujemo da znamo, tako da nikada nismo u odnosu sa prirodom "kao takvom", već sa prirodom onakvom kakvom je shvatamo. Ovde treba skrenuti pažnju da nije reč o antropocentrizmu, pošto Berkli ne negira postojanje sveta van nas, već samo ukazuje na prethodno postojanje ideja i opažaja u našoj svesti i duhu.
Očigledno je svakome ko proučava predmete ljudskog saznanja da njih čine ili ideje zaista utisnute u čula, ili objekti koje opažamo kada obratimo pažnju na osećanja ili operacije svesti, ili, najzad, ideje obrazovane pomoću pamćenja i mašte - bilo sastavljanjem, rastavljanjem ili samo predstavljanjem onih prvobitno opaženih ideja na gore pomenute načine.
Ali, pored sve te beskrajne raznovrsnosti ideja ili objekata postoji i nešto što ih saznaje ili opaža i što na njima vrši različite operacije, kao što su htenje, zamišljanje, zapamćivanje (itd). Ovo opažajuće, aktivno biće je ono što ja nazivam "svešću (mind), duhom (spirit), dušom (soul) ili svojim ja (myself)". Tim rečima ja ne označavam nijednu od svojih ideja, već nešto potuno različito od njih, nešto u čemu one postoje ili, što je isto, čime su one opažene; jer, postojanje jedne ideje sastoji se u tome da je opažena.
. . .
Mišljenje da kuće, planine, reke, i jednom rečju, svi čulni objekti, poseduju egzistenciju, prirodu ili stvarnu, nezavisno od toga da li su opaženi razumom ili ne, zaista neobično preovlađuje među ljudima. Ali, ma sa kolikim god uverenjem ili slaganjem ovaj princip bio prihvaćen u svetu, ipak svako ko je spreman da ga ispita može, ako se ne varam, opaziti da sadrži očiglednu protivrečnost. Jer, šta su ti objekti do stvari koje opažamo čulima? A šta mi opažamo osim naših sopstvenih ideja i osećaja? I nije li očigledno apsurdno da bi bilo koji od njih ili bilo koja njihova kompozicija mogla postojati neopaženo?
(Džordž Berkli, Traktat o principima ljudske spoznaje)
Za Džordža Berklija je "srastao" termin solipsizam. Solipsizam je stav prema kome je celokupan mentalni doživljaj čoveka - projekcija njegovog duha, koja nema neposrednu vezu sa nekim objektivnim postojanjem. Izraz potiče od latinskih reči solus=jedini i ipse=sam. Reč je o pokušaju razrešenja odnosa subjekta i objekta, svesti koja vrši spoznaju i realiteta koji se spoznaje. Za navedeni stav nije moguće iznaći dokaz ispravnosti, niti dokaz pogrešnosti. Ako sve što znamo o spoljnjem svetu - znamo posredstvom svojih čula, kako dokazati da ta čula primaju signale koji potiču od nečeg objektivnog, a da ih ne "proizvode" sama? Ideje ne mogu biti odrazi stvari; one mogu upućivati i biti slične samo idejama. Važnost i logičnost u postavci ovih pitanja bili su zapaženi i od strane filosofa koji su pripadali potpuno drugačijoj teorijskoj misli. Oni pošteniji među njima iznašli su da Berklijevo gledište ne može da se svrsta pod "krajnji" odnosno radikalni solipsizam, koji bi potvrđivao postojanje isključivo "JA", a da je sve drugo samo predstava tog "JA".
Citat:Uzrok trajnosti i povezanosti opažaja, po Berkliju, jeste bog koji po nepromenljivim, konstantnim pravilima u nama proizvodi ideje; on nam daje i moć predviđanja zahvaljujući kojoj možemo da usmerimo naše delovanje; bez te sposobnosti mi bismo stalno padali u bezizlazne situacije, a život bi nam se pretvorio u pakao. Naše ideje ne nastaju slučajnim taloženjem u našem umu; one su posledica aktivnosti usmerene na održanje našeg života; saznanje je instrument očuvanja života. Determinisano i pravilno funkcionisanje opažanja dokazuje dobrotu i mudrost duha koji je upravljač i čija je volja utkana u zakone prirode.
http://www.uzelac.eu/2KnjigeStudija/3IstorijaFilozofije2.pdf
Ovde možete da pročitate (ili preuzmete) na engleskom jeziku:
Tri razgovora između Hilasa i Filonusa
Sadržinom tih razgovora, zavisno od interesovanja, možemo da se pozabavimo kasnije.
Dopuna: 12 Mar 2010 22:56
Trebalo bi, takođe, ukazati da je za samog Berklija njegovo učenje bilo nešto sasvim suprotno od skepticizma, odnosno da pobija skepticizam, pošto je usmereno na dokazivanje savršenstva ljudskog znanja. Jer, ako stvarno postojanje vezujemo za nemisleće stvari, koje su drugačije od onih koje percipiramo, onda ne možemo (sa)znati ni njihovu prirodu; sa druge strane, ako stvari koje opažamo posmatramo kao "ideje koje postoje samo u našem umu", sa sigurnošću možemo da tvrdimo da one postoje i da odgovaraju onome što se predstavlja našoj percepciji. Dakle, Berkli ne poriče egzistenciju stvari (čuveni primer drveća) koje se mogu osetiti/uvideti čulima, već ih izjednačava sa "kolekcijom ideja", i time pruža dokaz njihovog postojanja. Na taj način možemo istovremeno da znamo da opažamo stvari, i da znamo kvalitet opaženih stvari. Znati sadržinu ideja i spoznati njihovu međusobnu povezanost podrazumeva i adekvatno (sa)znanje o prirodi stvari.
Mnogo je mastila potrošeno na ismevanje Berklija i "berklijevaca", uz izokretanje osnovnih postavki kako bi se što više omalovažio naš mislilac, i maltene napravio ludim. Takve napore posebno zapažamo kod "tvrdokornih" skeptika i ateista. Podlogu za to predstavlja počesto šaljivi ton Berklijevog pisanja, kojim u stvari želi da navede ljude na aktivno razmišljanje. Sam Berkli je ustvrđivao da objekti ne zavise od njegovog uma, i da postoje i posle njegovog "pretpostavljenog nestanka", kao i u intervalima između njegovih opažanja. Suštinsko pitanje jeste: Mogu li stvari koje se mogu opaziti biti i ostati neopažene? Berkli je na ovo pitanje odgovorio odrečno, s obzirom na sveprisutnost večitog Uma koji zna i shvata sve stvari i ukazuje ih našem pogledu (čulima), tako da i "neopažene" stvari postoje kao ideje u večitom (Božijem) Umu, čak i kada ih nema u našem opažanju ili umu.
|
