Na današnji dan, 14. marta 1883. godine, umro KARL MARKS

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U Londonu je umro nemački filozof i ekonomist Karl Marks, najznačajniji teoretičar modernog socijalizma i komunizma u XIX veku. S Fridrihom Engelsom objavio je 1848. "Komunistički manifest" ("Prilog kritici Hegelove filozofije prava", "Teze o Fojerbahu", "Osamnaesti brimer Luja Bonaparte", "Kapital - kritika političke ekonomije").
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&....._id=350016



U temi "Ima li istorija smisla?" dotakli smo se ličnosti i dela Karla Marksa, vezano za pokušaj objašnjenja teorijske racionalizacije kroz prizmu glavnih psiholoških osobina uticajnih istorijskih ličnosti.

Citat:Karl Hajnrih Marks (nem. Karl Marx; 1818 - 1883) je bio uticajan nemački filozof, ekonomista i revolucionar. Iako je imao dosta uspeha kao novinar i kao filozof, poznat je po istorijskim analizama međuklasnih odnosa i konflikata.

Marks je bio Nemac, iz bogate jevrejske porodice. Njegov otac, koji je bio advokat, poslao ga je da studira pravo, međutim Karl je nakon prve godine napustio pravo i prešao na filozofiju.

Najznačajnija dela su mu „Kapital“, u kojem praktično uspostavlja političku ekonomiju kao nauku, i Komunistički manifest (u čijem je pisanju učestvovao i Fridrih Engels), koji postavlja osnovne ideje koje će kasnije uticati na formiranje i širenje komunističkog pokreta u svetu.
http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D0%B0%D1%80%D.....0%BA%D1%81

Možda će ovaj šturi prikaz sa "Vikipedije" biti u skorije vreme značajno proširen, s obzirom da svetska kriza sve većim interesovanje za dela Karla Marksa.

Marks se u najranijoj mladosti razvijao pod uticajem oca Hajnriha (advokat), u duhu francuskog XVIII veka, demokratskih ideja i prezira prema despotizmu i tiraniji. Posle kraćeg studiranja prava u Bonu, opredelio se za studije filosofije, koju je završio u Berlinu. Kao student, priključio se mladohegelovcima (ili mladohegelijancima), koji su se bavili filosofskom kritikom religije. U svojoj 23. godini Marks je stekao zvanje doktora filosofije (sa disertacijom Razlika između Demokritove i Epikurove filosofije prirode). Godine 1842. postaje glavni urednik "Rajnskih novina", ali već godinu dana kasnije pruska vlada zabranjuje list zbog revolucionarne delatnosti. Iste godine Marks se ženi drugaricom iz detinjstva Dženi fon Vestfalen, u kojoj je pronašao vernog saputnika i saborca. Odlazi u Francusku, i preostale godine svog života provodi kao emigrant (nadjuže u Engleskoj).

U ranim spisima, izdvajaju se Prilog jevrejskom pitanju (u kome je bitno razlikovanje političke od opšteljudske emancipacije) i Prilog kritici Hegelove filosofije prava-Uvod (karakterističan citati: "kritika religije je pretpostavka svake kritike"; "religija je uzdah potlačenog stvorenja, duša sveta bez srca, kao što je i duh bezdušnih prilika; ona je opijum naroda"). U ovom drugom spisu Marks prvi put izlaže viziju istorijske misije proletarijata, i piše o "formiranju klase građanskog društva koja nije klasa građanskog društva, staleža koji je raspad svih staleža", dok se "raspadanje društva u obliku posebnog staleža naziva proletarijat".

Slede Kritika Hegelove filosofije državnog prava (sa čuvenom kritikom birokratije), Ekonomsko-filosofski rukopisi (karakteristično ukazivanje na apsurd, da radnik ukoliko proizvodi više bogatstva postaje siromašniji, i postaje jeftinija roba ukoliko stvara više robe), Nemačka ideologija, Sveta porodica (napisao ih zajedno sa Engelsom), Teze o Fojerbahu... Marks ukazuje na potrebu samoorganizovanja radnika i njihovog internacionalnog povezivanja, stvara komunističke dopisničke komitete za vezu, i tako sudeluje u stvaranju prve revolucionarne radničke organizacije - Saveza komunista (1847. u Londonu). Iz tog perioda potiče Marksov spis Beda filosofije (kao odgovor na Prudonovu Filosofiju bede, a posredno i na hegelovske metode). Naredne, 1848. godine Marks objavljuje brošuru Manifest komunističke partije, sa čuvenim uvodom "Bauk kruži Evropom..." (brošura sadrži četiri kratka poglavlja: Buržuji i proleteri, Proleteri i komunisti, Socijalistička i komunistička literatura i Stav komunista prema raznim opozicionim strankama).

Nakon aktivnog učešća u revolucionarnim previranjima 1848/49, Marks pokreće "Nove rajnske novine", u kojima tumači revolucionarna zbivanja i političku situaciju u Evropi. Posle poraza revolucije odlazi u Englesku, i tamo ostaje do smrti. Tamo piše rasprave "Klasne borbe u Francuskoj 1848-1850" (pokušaj da se na osnovu materijalističkog shvatanja objasni jedan period istorije, polazeći od datog ekonomskog položaja), i "Osamnaesti Brimer Luja Bonaparte" (kao istorija državnog udara koji je izveo rečeni Bonaparta).

Pod idejnim uticajem Karla Marksa, osniva se Međunarodno udruženje radnika - Prva internacionala (1864-1876). 1867. godine pojavljuje se prva sveska Marksovog životnog dela pod naslovom: Kapital - Kritika političke ekonomije. Ostale tri sveske Marks nije za života objavio (drugu je objavio Engels dve godine posle Marksove smrti; posle složenih redaktorskih intervencija i vlastite obrade pojedinih delova, rukopis treće sveske objavio je Engels godinu dana pre svoje smrti; četvrta sveska u redakciji Karla Kauckog objavljena je pod naslovom Teorije o višku vrednosti). Kapital se definiše kao osnovna supstanca savremenog kapitalizma, dok se stvaranje nove vrednosti pripisuje isključivo eksploataciji radne snage.

Ostala značajnija dela: Prilog kritici političke ekonomije, Nacrt za kritiku političke ekonomije, Građanski rat u Francuskoj.

Obično se navodi da se značaj Karla Marksa ogleda u formulisanju revolucionarnog pogleda na svet, dijalektičkog i istorijskog materijalizma, stvaranju teorije naučnog komunizma i ekonomskog učenja koje naučno objašnjava protivrečnosti kapitalističkog sistema i nužnost revolucionarnog prelaza u komunizam.

Citat:Prema filozofskom shvatanju marksizam je tzv. dijalektički materijalizam primenjen na prirodu i društvo: njegova osnovna društveno-ekonomska postavka je „U društvenoj proizvodnji svoga života ljudi stupaju u određene, nužne, od njihove volje nezavisne odnose – osnose proizvodnje, koje odgovaraju određenom stupnju razvitka njihovih materijalnih proizvodnih snaga. Celokupnost tih odnosa proizvodnje sačinjava ekonomsku strukturu društva, realnu osnovu na kojoj se diže pravna i politička nadgradnja i kojoj odgovaraju određeni oblici društvene svesti. Način proizvodnje materijalnog života uslovljava društveni, politički i duhovni proces života uopšte. Ne određuje svest ljudi njihovo biće, već obrnuto, njihovo društveno biće određuje njihovu svest. Na izvesnom stupnju svoga razvitka materijalne proizvodne snage društva dolaze u protivrečnost sa postojećim odnosima proizvodnje, ili – što je samo pravni izraz za to – sa odnosima svojine u kojima su se dotle razvijale. Iz oblika razvitka proizvodnih snaga ti se odnosi pretvaraju u njihove okove. Tada nastupa epoha socijalne revolucije. S promenom ekonomske osnove vrši se brže ili sporije prevrat u čitavoj ogromnoj nadgradnji... U opštim crtama meogu se azijatski, antički, feudalni i savremeni buržoaski način proizvodnje označiti kao naredne epohe ekonomske društvene formacije“ (Marks)

Marksizam je skup filozofskih teorija društva, ekonomije i istorije izvedena iz učenja Karla Marksa i Fridriha Engelsa. Zajednički imenitelj ovim teorijama potiče od neravnomerne raspodele dobiti u kapitalizmu. Stoga se većina marksista trudi da osmisli pravedniji sistem raspodele dobara.
http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D.....0%B0%D0%BC

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mnogo puta sam cuo da je on socilolog a ne filozof pa da li neko ovde moze da iznese argumente tj svoje misljenje o tome sta je bio Marks

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

markov91 ::Mnogo puta sam cuo da je on socilolog a ne filozof pa da li neko ovde moze da iznese argumente tj svoje misljenje o tome sta je bio Marks

Користим повод - датум смрти Карла Маркса - да макар и после близу годину дана одговорим на питање. Маркс се бавио и политиком, и економијом, и социологијом, али је неспорно имао и "своју" философију. Прилично јогунаст по природи, Маркс се показао доста "незахвалним" за сваку класификацију и "трпање" под неку заједничку одредницу. Тако, Маркс може бити и рационалиста, и материјалиста, и велики систематичар... Фојербах и Хегел су свакако извршили понајвећи утицај на његово размишљање и учење.

Материјализам Карла Маркса био је потпуно другачији од материјализма "старог" типа; за њега је осет/опажање вид интеракције између субјекта и објекта, при чему на објект гледа као на материјал подобан за прилагођавање и трансформацију. На тај начин, и субјект и објект, и онај који сазнаје и ствар која се сазнаје, у непрекидном су процесу узајамног прилагођавања, односно у дијалектичком процесу. Дакле, да бисмо дошли до истине, нужан је "активистички" приступ стварима/објектима, пошто и прилагођавање врши онај који сазнаје.

Везано за философију историје, знамо да је за Маркса покретачка снага била - материја (а не Хегелов "Дух"), исправније речено - човеков однос према материји. Најважнији део у том односу јесте начин производње. Бертранд Расел основано примећује у својој "Историји западне филозофије" да "на овај начин Марксов материјализам у пракси постаје економија". Колико истине има у Марксовом виђењу да су политика, религија, философија и уметност сваке епохе у људској историји резултат човекових метода производње, односно расподеле у другој линији? Та Марксова материјалистичка концепција историје све баца на једну карту - економске околности и богатство које се производи и расподељује, и у други план ставља политичке околности, док психолошка раван за њега и не постоји.

О Карлу Марксу било је речи И НА ОВОМ МЕСТУ.