offline
- tuzor
- Legendarni građanin
- Pridružio: 03 Sep 2007
- Poruke: 4115
- Gde živiš: U Kraljevstvu duha
|
Na današnji dan pre 1830 godina umro je Marko Aurelije (Marcus Annius Catilius Severus), rimski car-filosof. I danas se rado čita njegovo delo "Razgovori sa samim sobom", odnosno "Misli" (Meditations), koje je napisao na grčkom jeziku.
  
Što kroz istoriju, što kroz književna dela, što u filosofskim i blogovskim temama, već smo malo "očebušili" od Aurelijeve ličnosti i njegovih misli:
http://www.mycity.rs/Filozofija/Drevna-mudrost-savremeni-svet.html#711710
http://www.mycity.rs/Knjizevnost/MyCity-Knjizevni-Klub.html#756084
http://www.mycity.rs/Filozofija/Filozofske-crtice_3.html#697612
http://www.mycity.rs/Filozofija/Filozofske-crtice_3.html#688725
http://www.mycity.rs/Istorija/Pogodite-istorijsku-licnost_16.html#545310
Citat:Nakon očeve rane smrti 128. godine, Marko Aurelije je rastao u kući svog dede. Već sa dvanaest godina razvio je interesovanje za filozofiju, što je skrenulo pažnju cara Hadrijana na njega. Upravo po Hadrijanovoj želji, Marka Aurelija je usvojio carev unuk, budući car Antonin Pije, 138. godine. Marko Aurelije je nastavio svoje obrazovanje uz vrhunske učitelje: Heroda Atika i Marka Kornelija Frontona.
. . .
23. decembra 176. godine, Marko Aurelije je u Rimu, zajedno sa svojim sinom Komodom, proslavio trijumf nad Germanima i Sarmatima. Prvog januara iduće, 177. godine, proglasio je Marko Aurelije za svog savladara rođenog sina Komoda.
. . .
3. avgusta 178. godine započeo je Marko Aurelije, zajedno sa svojim sinom Komodom drugi rat protiv Markomana. Tokom ovog pohoda, car je umro, verovatno u Vindoboni, današnjem Beču. Drugi izvor kao mesto njegove smrti pominje Sirmijum, današnju Sremsku Mitrovicu. Njegov pepeo je prenet u rim i položen u mauzolej cara Hadrijana. U čast Marka Aurelija, Senat je podigao počasni stub. On se i danas može naći u Rimu.
. . .
Marko Aurelije se tokom čitavog života bavio filozofijom. I kao car pohađao je filozofska predavanja. Njegovo delo, napisano na grčkom jeziku, Samome sebi (Meditations), sastoji se od misli i upozorenja koje je car samom sebi uputio tokom jednog ratnog pohoda protiv Markomana. Car Marko Aurelije jedan je od glavnih predstavnika poznostoičkog učenja.
http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D.....1%98%D0%B5
Životom i delom Marko Aurelije je posvedočio svoju okrenutost ka idealima, na koje je upućivao i druge: istinoljubivosti, pravednosti, dobroti i hrabrosti. Uviđajući istinoljubivost kod malog Marka, car Hadrijan ga je prozvao Verissimus, i uticao na Antonina Pija da ga posini. Marko Aurelije je već sa 15 godina počeo da nosi filosofski plašt, kojim se često ogrtao i tokom svog carevanja. Verovatno presudan uticaj na mladoga Marka izvršili su Epiktetovi Razgovori, s obzirom da se od upoznavanja sa ovim delom okrenuo proučavanju stoičke filosofije. Čitalac i danas stiče utisak da se Razgovori i Razgovori sa samim sobom uzajamno prožimaju i dopunjuju, što upućuje na zaključak da stoički odnos prema svetu i etičkim vrednostima ne pravi razliku između jednog roba (Epiktet) i jednog cara (Marko Aurelije).
Za razliku od filma Gladijator, najomiljeniji i najsposobniji Markov vojskovođa, Avidije Kasije, spremao je pobunu protiv cara. Kada su Marku Aureliju doneli Avidijevu glavu (pogubili ga vlastiti vojnici), iskreno je ožalio gubitak, i vlastito propuštanje da carskom milošću i moralnim uticajem spasi jedan život. I kraj života Markovog nije podudaran sa filmom - oboleo je od kuge tokom vojnog pohoda na oblama Dunava, u blizini današnjeg Beča, i umro nakon sedam dana.
Vlast je vršio pravično i sa razumevanjem za nevolju običnog naroda. Beležnica koju je nosio sa sobom i popunjavao je tokom pohoda služila je ponajviše njemu, da sebe učvrsti u moralnim stavovima i nazorima. Tako je sam sebi ulivao hrabrost i odlučnost u godinama iskušenja, koje su pratili zemljotresi, boleštine, ratovi i vojne pobune. Kod Marka Aurelija zapažamo kosmopolitizam, srastao sa posebnom kosmogonijom. "Kao Marko imam Rim, a kao ljudsko biće imam Univerzum", pisao je. Po Marku, život u skladu sa Kosmosom je ono što je dobro, a taj sklad je isto što i pokoravanje Božjoj volji. Vasiona je za njega živo biće, sa jednom supstancom i jednom dušom; posebno je razmišljao o povezanosti svih stvari u Vasioni. Determinizam koji preovladava u Kosmosu i određuje sudbinu svakoga čoveka ne utiče na slobodu volje i opredeljenje ka moralnim vrednostima.
Ako se ujutru teško budiš, poruči sebi: "Budiš se da bi učinio humano delo. Što si neveseo kad krećeš da radiš ono za šta si stvoren i zbog čega si došao na ovaj svet? Ili si stvoren da bi ležao i grejao se ispod pokrivača?" "Ali to jeste privlačnije." Nisi se rodio radi uživanja. Tačnije, da li si stvoren da bi leškario ili radio? Zar ne vidiš biljke, vrapce, mrave, paukove i pčele kako ispunjavaju svoj zadatak i tako doprinose svetu? Dakle, ti ne želiš da činiš ono što je do čoveka? Ne stremiš ka svom prirodnom cilju? "Treba se i odmarati." Treba, kažem i ja, ali je priroda odredila meru i za to, kao i za iće i piće. A ti prelaziš meru. U radu još ne, tu ostaješ u okvirima mogućnosti. Ne voliš sebe: te onda naravno ne ceniš ni svoju prirodu i njene namere. Drugi neguju svoje zanimanje i toliko se predaju poslovima, da ne stižu da se okupaju ni da jedu: a ti manje ceniš svoju prirodu nego rezbar rezbarsku veštinu, plesač plesačku, manje nego pohlepni srebro, a tašti malo slave. Kada se ovi ljudi tome strasno predaju, ne žele više da jedu i spavaju nego da uvećaju ono na šta su se dali. A tebi se dela korisna za društvo čine beznačajnim i manje vrednim truda?
. . .
Shvati da si sposoban za svaku reč i delo u skladu s prirodom i nemoj da te omete nečije opadanje ili reči koje će doći. Ne potcenjuj sebe tako što ćeš smatrati da si nedostojan nečega što je lepo kao delo i kao reč. Ljudi imaju svoje lične unutrašnje vodilje i pokreću ih sopstveni nagoni. Ti na to ne obraćaj pažnju, nego dovrši svoj put, upravljajući se svojom i sveopštom prirodom: jer jedan je put za obe.
Posvećujem se onome što je u skladu s prirodom sve dok ne padnem od umora i onda se odmaram, i izdišem u vazduh, koji udišem svakoga dana; sve dok ne padnem u onu zemlju iz koje je moj otac dobio seme, majka moju krv, a dadilja mleko. Iz koje svakoga dana dobijam hranu i piće, koju gazim nogama i koju često vređam.
(Marko AURELIJE; Misli, Peta knjiga)
|
