Simulirana realnost

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Simulirana realnost(pri tom se ne misli na virtuelnu realnost) je ideja da realnost može biti simulirana, najčešće se misli kompjuterski simulirana, do stepena da se ne može razlikovati od "prave" realnosti. Takva simulirana realnost bi sadržala samosvesne umove koji neznaju ili nemogu da saznaju da žive unutar simulacije. U svojoj jačoj formi ova hipoteza tvrdi da i mi sami živimo u simulaciji.

Ima i ozbiljnih radova na ovu temu:

simulation-argument.com/simulation.html
(BY NICK BOSTROM Department of Philosophy, Oxford University)

A pitanje je ako stvorimo simuliranu realnost, ne može se pouzdano reći da ljudi koji startuju simulaciju nisu i sami simulacija, kao i da tvorac njihove simulacije nije sam simulacija i tako u beskonačnost? Odnosno da li i sami ne živimo u simulaciji?
O tome i raspravlja Nick Bostrom u svom radu. Inače naišo sam na mnogo radova na ovu temu i to na prestižnim univerzitetima.
Zanimaju me Vaša mišljenja.
Pozdrav.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ako je simulacija ceo njihov kosmos, da li bi ih bilo briga. Postojanje simulacije implicira nameru onoga ko je simulaciju stvorio. Zar potvrđivanje da je ceo njihov univerzum simulacija nebi bio vrhunsko religisko otkrovenje za religiozne stanovnike simulacije. Tvorac postoji a njihova egzistencija ima neku svrhu?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

entropy ::A pitanje je ako stvorimo simuliranu realnost, ne može se pouzdano reći da ljudi koji startuju simulaciju nisu i sami simulacija, kao i da tvorac njihove simulacije nije sam simulacija i tako u beskonačnost?

Pa ne moze bas u beskonacnost, jer simulirana stvarnost nije egzistenet sam po sebi. Svaka takva tvorevina, u primarnom obliku, mora imati tvorca koji je stvara, a koji ne dolazi iz simulacije ( kao sto rece Stane teisti bi sigurno prihvatili ovakav stav jer je to direktna potvrda njihovih ideja o vrhovnom tvorcu ). Iskreno, mislim da tako nesto nije moguce, naime nije tehnicki izvodljivo. Samo na nasem svetu postoji 6 milijardi ljudi i jos ko zna koliko drugih zivotnih oblika, mislim na njihovu brojnost, a svaka se jedinaka ponasa isljucivo dinamicki i bez ikakvog paterna plus svi objekti koji postoje u svemiru, a njih tek ima i to bas, kakva bi tehnologija bila potrebna da se jedan takav sistem uspostavi, malo mi to sve hmmm . Matrix je ipak samo film.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Simke from West ::
Pa ne moze bas u beskonacnost, jer simulirana stvarnost nije egzistenet sam po sebi. Svaka takva tvorevina, u primarnom obliku, mora imati tvorca koji je stvara, a koji ne dolazi iz simulacije ( kao sto rece Stane teisti bi sigurno prihvatili ovakav stav jer je to direktna potvrda njihovih ideja o vrhovnom tvorcu ).

Pa nisam mislio na taj način u beskonačnost(ali sam se pogrešno izrazio).
Mislio sam da ako postoji simulirana realnost u hiperrealnosti da više ni sam tvorac u hiperrealnosti ne bi bio načisto sa sobom da nije ni sam simuliran.

Što se tiče tehničkog dela on bi trenutno bio veliki problem ali za nekih stotinak godina sa sadašnjim napretkom tehnologije ne verujem da bi bilo neizvodljivo.(U L.A. superkompjuter koji kontroliše saobraćaj ima učitane sve stanovnike tog grada i njihove pretpostavljeno dnevno kretanje imajući u vidu gde rade i idu u kupovinu; na taj način reguišu gužvu u saobraćaju). A mogli bi da razgovaramo i o botovima što opet nije neizvodljivo.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Tehnička kompleksnost ma koliko velika u nekom trenutku ne može da se uzme kao ograničenje u ovakvoj jednoj filozofskoj raspravi.

Elem, ali ima nesto drugo što mora da se uzme u obzir. Ako posmatramo simulaciju u simulaciji u simulaciji... tako začaurene kao babuške... Logična pretpostavka je da je svet svake naredne simulacije sve kompleksniji... Kao što je npr. naš realan svet kompleksniji od sveta Sims-a npr.

Ako bi smo proširili niz do u beskonačnost, to bi impliciralo tri stvari i beskonačnu kompleksnost na kraju tog niza, beskonačnu materiju i beskonačnu energiju... Nadam se da me pratite.

Ista logika može da se primeni na svaku priču o tvorcu. Ako svet ima tvorca. Tvorac bi trebalo da je kompleksniji od tvorevine. Tvorac bi morao da ima svog Tvorca. Opet kompleksnijeg. Tako sve u beskonačnost dok ne stignemo do beskonačno kompleksnog beskonačno masivnog ultimativnog tvorca.

Jedini izlaz iz ove spletke je da složeniji sistemi nekako nastaju od prostijih, samo organizovanjem, dakle evolucijom.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Stane ::Elem, ali ima nesto drugo što mora da se uzme u obzir. Ako posmatramo simulaciju u simulaciji u simulaciji... tako začaurene kao babuške... Logična pretpostavka je da je svet svake naredne simulacije sve kompleksniji... Kao što je npr. naš realan svet kompleksniji od sveta Sims-a npr.Ako bi smo proširili niz do u beskonačnost, to bi impliciralo tri stvari i beskonačnu kompleksnost na kraju tog niza, beskonačnu materiju i beskonačnu energiju.

Tacno je da to logicki dovodi do singulariteta, ali uzmimo ovako, kao prvo definisimo najmanju vremensku odrednicu, trenutak. Ako sada postojanje svemira podelimo sa tim, dobicemo, beskonacno mnogo takvih delova, ako sada svaki deo posmatramo kao jednu stvarnost ( poimanje vremena nije isto za svakoga, recimo, zivotni vek galaksije i leptira ), svaka prethodna je slozenija od sledece, prva je najslozenija ( i jeste bila singularitet ), poslednja, ako je ima je najjednostavnija ( i verovatno ce biti ). Tako da je zakljucak da singularitet nije na kraju niza vec na njegovom pocetku.

Stane ::Jedini izlaz iz ove spletke je da složeniji sistemi nekako nastaju od prostijih, samo organizovanjem, dakle evolucijom.

To isto kaze i Entropija, da sistem ne moze da predje iz stanja manje uredjenosti u stanje vece uredjenosti bez ulozene energije. Ako vreme ( ili kontinuum svejedno ) shvatimo kao energiju, svaki sledeci dan je evolucija prethodnog i slozeniji od njega, tacnije svaki sledeci trenutak je posledica prethodnog i slozeniji je njega, sto se opet kosi sa onim gore .

Vec dugo razmisljam na ovu temu i uvek dolazim do slicnih zakljucaka, kao onaj racunar iz price Sinici Hosija, vrtim se u krug, sinularnost . Znaci kada primenim isti princip na dva slicna, na izgled ista sistema, dolazi se do oprecnih zakljucaka .

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ah ali ne, evolucija ne narušava drugi zakon termodinamike, jer ona samo lokalno povećava uređenost, ali je zato negde drugde smanjuje. Da bi izgradio svoje ćelije ja sam danas potpuno dekonstruisao par kroasana, jedan hamburger i nekoliko čokoladica i još ponešto tu i tamo.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Stane ::Ah ali ne, evolucija ne narušava drugi zakon termodinamike, jer ona samo lokalno povećava uređenost, ali je zato negde drugde smanjuje. Da bi izgradio svoje ćelije ja sam danas potpuno dekonstruisao par kroasana, jedan hamburger i nekoliko čokoladica i još ponešto tu i tamo.

Naravno da evolucija ne narusava Entropiju, pa ona i proistice iz iste, po meni naravno, tako da je svaki sledeci potomak unekoliko slozeniji od svog prethodnika, uz ulozenu energiju istih naravno, ali ako taj evolutivni zakljucak primenimo na svemir dolazi do problema, jer je na tom velikom planu sve obrnuto, u pocetku je sve bilo slozeno, a kasnije stvari pocinju biti jednostavnije, pri tom ne mislim na oblike materije, vec samo na stanje u kojem je materija bila. U tom pravcu je isla moja opaska iz prethodnog topica.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hmmm zanimljivo...