Poslao: 30 Okt 2010 22:13
|
offline
- Trok1^^
- Građanin
- Pridružio: 23 Okt 2010
- Poruke: 35
- Gde živiš: Loznica
|
Galilej je u svom principu relativiteta rekao da su sva kretanja relativna (relativno kretanje-kretanje jednog tela u odnosu na drugo), npr : automobil se krece u odnosu na Zemlju, Zemlja se krece u odnosu na Sunce, itd itd...
Za brzinu svetlosti (c) je Ajnstajn rekao da je apsolutna velicina, i da je najveca moguca brzina (c=300 000 km/s) .
Sad ja razmisljam, ako su sva kretanja relativna , sta ce biti ako se ja vozim autoputem brzinom od 0.1 km/s , a u susret meni ide drugi auto koji ima ukljucene farove (sto znaci da se svetlost krece prema meni brzinom c=300 000km/s) .
To (valjda) znaci da je brzina svetlosti (kada ona pored mene prolazi) u odnosu na mene jednaka c+V= 300 000km/s + 0.1km/s = 300 000.1 km/s . Zar onda to nije najveca moguca brzina a ne 300 000km/s?!?!
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
Poslao: 30 Okt 2010 22:49
|
offline
- Simke
- Mod u pemziji
- Pridružio: 21 Jul 2007
- Poruke: 9424
- Gde živiš: Kako kad
|
Jesi li ucio ili si na neki nacin upoznat sa Specijalnom Teorijom relativiteta?
|
|
|
|
Poslao: 30 Okt 2010 23:00
|
offline
- Trok1^^
- Građanin
- Pridružio: 23 Okt 2010
- Poruke: 35
- Gde živiš: Loznica
|
Da, donekle... svako kretanje u prirodi zavisi od stanja kretanja posmatraca. Ali to sam i pitao, npr ako ti relativno mirujes, a ja se krecem, ja cu opaziti vecu brzinu svetlosti nego ti, a zar onda to nece biti najveca moguca brzina?
|
|
|
|
Poslao: 30 Okt 2010 23:12
|
offline
- Simke
- Mod u pemziji
- Pridružio: 21 Jul 2007
- Poruke: 9424
- Gde živiš: Kako kad
|
Pazi, ako ja mirujem, a ti se kreces, to je relativan pojam . Ja mirujem za sebe, ali se moj koordinatni sestem krece u odnosu na tvoj, recimo. Mozemo da posmatramo to i ovako, ja se krecem, a ti mirujes u odnosu na mene. Sve je u koordinatnim sistemima i nacinu na koji se oni posmatraju. To su one cuvene Lorencove transformacije.
Sto se brzine svetlosti tice i brzine koja se meri, to se racuna po formuli:
1=1/(1-v^2/c^2)^1/2
Gde je ^1/2 kvadratni koren.
Vidis, ako bi V bila veca od C, onda bi imali negativno resenje pod korenom, odnosno imali bi smo negativan koren, a to nije moguce.
|
|
|
|
Poslao: 30 Okt 2010 23:25
|
offline
- Trok1^^
- Građanin
- Pridružio: 23 Okt 2010
- Poruke: 35
- Gde živiš: Loznica
|
Napisano: 30 Okt 2010 23:21
hmmm malo sam se pogubio u toj formuli....da li ona moze malo da se uprosti? Ja sam probao ispadne mi nesto ovako:
1=((c^1/2) / (1-(V^1/2))) ^1/2
????
Dopuna: 30 Okt 2010 23:25
Aha evo uprostio sam je ... znaci 1=(1-V^2/c^2) ^1/2
Ali ne razumem zasto se to meri tom formulom?
|
|
|
|
Poslao: 31 Okt 2010 00:04
|
offline
- Simke
- Mod u pemziji
- Pridružio: 21 Jul 2007
- Poruke: 9424
- Gde živiš: Kako kad
|
Nemas ti tu sta da uprostavas i ovako je prosto da nema dalje
Vidis sada, ako bi V bilo vece od C, onda bi imali negativan koren, sto u realnom svetu nije moguce.
Dalje jednacina po kojoj se zbrajaju brzine, a po kojoj si ti prosto sabrao C+1 nije takva, ako se radi o brzina bliskim svetlosti. Odnosno Va recimo je jeste jednako Vb +Vc, Va=Vb+Vc, medjutim, kada su V bliske C, onda vidimo da je ova jednacina samo restrikcija ove jednacine:
Vidis, ako su Vb i Vc mnogo manje od C, onda njihov kolicnik sa C na kvadrat daje jako mali broj, zanemarljiv, pa onda mozemo da primenimo prosto sabiranje brzina. Ako pak te brzine rastu i dodju do C onda primenjujemo gornju jednacinu.
Zasto je to tako? Pazi iz prve jednacine se vidi, da ako je nesto vece od C, onda imamo negativne rezultate. Recimo ako govorimo o masi ili duzini, imali bi negativnu duzinu ili negativnu masu, a to nije moguce, jelte .
|
|
|
|
|