|
U leto 2011. tim fizičara proučavao je kosmičku mikrotalasnu pozadinu (CMB), svetlost emitovanu u vreme kada je Univerzum imao „tek“ 400.000 godina i došao do zaključka da pogled na taj „rani“ svemir sadrži svedočanstva o postojanju vremena pre Velikog praska.
Njihovo otkriće trebalo bi da objasni zašto vreme doživljavamo pravolinijski.
CMB je drevna radijacija koja ispunjava celi svemir i smatra se najvažnijim dokazom teorije o Velikom prasku.
Iako je ta mikrotalasna pozadina uglavnom „glatka“, satelit Cobe je 1992. otkrio male fluktuacije za koje se veruje da su začeci jata galaksija koje vidimo danas.
Dr Edrijen Erikek sa Kalifornijskog tehnološkog instituta (Caltech) i njegove kolege veruju da te fluktuacije sadrže dokaze da je naš Univerzum nastao od prethodnog.
Podatke su dobili od NASA-ine Wilkinson sonde koja ispituje CMB od 2001.
Njihov model ukazuje da novi univerzumi mogu biti stvoreni spontano iz naizgled praznog prostora.
Posmatran iz unutrašnjosti matičnog univerzuma, taj događaj bi bio spektakularan.
Opisujući ono na čemu je njegov tim radio, profesor Šon Kerol sa Kalifornijskog tehnološkog instituta objasnio je da „univerzum može da nastane i u prostoriji u kojoj se nalazimo, a da to nikad ne saznamo“.
Inspiracija za njihovu teoriju nije samo objašnjenje Velikog praska koji je naš Univerzum iskusio pre 13,7 milijardi godina, nego leži u pokušaju da se objasni jedna od najvećih misterija u fizici – zašto se vreme „kreće“ isključivo u jednom smeru.
Fizičari su za ovaj „jednosmerni“ tok poznat kao „strela vremena“ okrivljivači drugi zakon termodinamike koji insistira na tome da se sistemi kreću kroz vreme od reda do haosa.
Ovo pravilo je toliko važno za fiziku, da je jedan od pionira astronomije, Artur Edington rekao da ste „beznadežan slučaj, ako je vaša teorija protiv drugog zakona termodinamike, jer ćete propasti u najgorem poniženju“.
Drugi zakon je neizbežan, ali Kerol ističe da zavisi od važne pretpostavke: da je Univerzum svoj život započeo u stanju reda.
U svojoj prezentaciji, astronom Caltech-a objašnjava da je time što je do Velikog praska došlo u hladnom prostoru prethodnog univerzuma, novi univerzum nastao iz uređenog stanja.
Postojanje jednosmernog vremena je jedna od posledica.
Potrebno je mnogo rada da bi to bilo dokazano, a prioritet je da se izračunaju šanse da je novi univerzum nastao iz prethodnog.
U međuvremenu, tim proučava nalaze Wilkinson sonde. Detaljna merenja koje je satelit napravio pokazala su da je fluktuacija u mikrotalasnoj podlozi oko 10 odsto jača na jednoj strani neba, nego na drugoj.
Kerol smatra da je možda reč o slučajnosti, ali ističa da je prirodno objašnjenje za tu nepravilnost, možda to da je sonda naišla na ostatke ranijeg univerzuma.
On poziva kosmologe da prošire svoja očekivanja: „Mi smo obučeni da kažemo da vreme nije postojalo pre Velikog praska, uprkos tome što ne znamo ni da li je tada išta postojalo, a ako jeste, kakvo je bilo“.
Ako su proračuni Caltech-a tačni, možda već imamo neke informacije o tome šta se nalazilo na mestu današnjeg svemira.
Na slici iznad vidi se „kosmičko oko“, odnosno stvaranje galaksije u ranom Univerzumu.
Koristeći gravitaciju kao sočivo za zumiranje, tim je uspeo da vidi stvaranje galaksije u udaljenom svemiru samo dve milijarde godina posle Velikog praska.
Istraživači predvođeni dr Denom Starkom iz Caltech-a, kažu da njihova otkrića pokazuju po prvi put kako je udaljena galaksija možda evoluirala i postala savremeni sistem sličan našem Mlečnom putu.
Izvor: http://www.b92.rs/zivot/vesti.php?yyyy=2012&mm....._id=598964
|
