offline
- Pridružio: 04 Maj 2011
- Poruke: 61
|
Napisano: 09 Maj 2011 10:59
Oduvek me je zanimalo to pitanje, zašto sam ja tako privlačan, hoću reći privlačen. Ta Zemljina teža me izgleda toliko voli, pa što sam stariji ona se trudi da me sačuva samo za sebe. Sebična, ljubomorna neka osoba.
Mnogi se i ne pitaju da li ona deluje samo direktno dole prema središtu Zemlje, ili i postrance. Ili je to sila ili polje? Polje je sazdano od zbira majušnih sila koje deluju u jednom smeru. Rezultanta je naš smer padanja. Pri tome izgleda da zanemarujemo one pobočne sile koje se otimaju o našu masu, naše telo. Otud i one anomalije za čuđenje : kola idu uzbrdo, voda isto teče uzbrdo, pa i naše telo je podložno tom privlačenju. Ali mi neke stvari, pojave zanemarujemo, jednostavno ne vidimo. Kada sam išao u školu, sada sam "okvalifikovan", rekao sam svom nastavniku - fizike, fizičaru, da radioaktivne materije padaju sporije no obične. Recimo i to da je bilo razgovora o tome da li bi ja više voleo da mi na glavu padne kilogram željeza ili perja. I da sve stvari u vakumu padaju istom brzinom. I sve tako neke naučne misli i pitanja. Nastavnik se zamislio. Verovatno je pomislio da nisam za ovakvu školu. U tom momentu je i zvono oglasilo i kraj časa.
Postoji neka sila pa je zovu Akcija a suprotnu njoj nazivaju Reakcija. I jedna drugu potiru. Tu je početak naše priče. I zapelo je kome se carstvu privoleti. Srbi su "nebeski narod" pa im je lako.
Ciolkovski (i ostali) se portrudio da ubaci jednu pomoćnu napravu koja će akcijom da deluje na gore a reakcijom na dole i dobio je delimično rešenje. Raketu! Sirano De Beržerak je to učinio jednostavnije, jednom pločom koja preseca polje gravitacije i odlazio je, putovao je na Mesec i Sunce. Jedan mali dečkić je rešio to pitanje jedući pasulja. Da napomenem i to da se te male sile u polju kada se spoje ne potiru, one se sabiraju. Čudna neka priroda. Pravi nam stalno iznenađenja. I sad tu je stalo. Čeka se da neko pripomogne. Problem je u tome kako okrenuti "gravitone" da deluju u suprotnom smeru? Ili izmisliti suprotne? Mislim da je rešenje na vidiku. Evo kako, na antipodnom stanju, strani Zemlje, (to su oni što hodaju naglavačke ko muva po plafonu), treba napraviti Centralu, generator, koja će sakupljati te suprotne silnice, gravitone i nama dostavljati digitalnim putem na upotrebu. Mi ćemo takođe njima slati sa svoje strane potrebne količine. Teorija je po mom mišljenju dobra samo je treba proučiti dobro i realizirati. Mislim da je Nobel siće za takve zasluge. Pozdrav Kamenko
Dopuna: 09 Maj 2011 11:03
Oduvek me je zanimalo to pitanje, zašto sam ja tako privlačan, hoću reći privlačen. Ta Zemljina teža me izgleda toliko voli, pa što sam stariji ona se trudi da me sačuva samo za sebe. Sebična, ljubomorna neka osoba.
Mnogi se i ne pitaju da li ona deluje samo direktno dole prema središtu Zemlje, ili i postrance. Ili je to sila ili polje? Polje je sazdano od zbira majušnih sila koje deluju u jednom smeru. Rezultanta je naš smer padanja. Pri tome izgleda da zanemarujemo one pobočne sile koje se otimaju o našu masu, naše telo. Otud i one anomalije za čuđenje : kola idu uzbrdo, voda isto teče uzbrdo, pa i naše telo je podložno tom privlačenju. Ali mi neke stvari, pojave zanemarujemo, jednostavno ne vidimo. Kada sam išao u školu, sada sam "okvalifikovan", rekao sam svom nastavniku - fizike, fizičaru, da radioaktivne materije padaju sporije no obične. Recimo i to da je bilo razgovora o tome da li bi ja više voleo da mi na glavu padne kilogram željeza ili perja. I da sve stvari u vakumu padaju istom brzinom. I sve tako neke naučne misli i pitanja. Nastavnik se zamislio. Verovatno je pomislio da nisam za ovakvu školu. U tom momentu je i zvono oglasilo i kraj časa.
Postoji neka sila pa je zovu Akcija a suprotnu njoj nazivaju Reakcija. I jedna drugu potiru. Tu je početak naše priče. I zapelo je kome se carstvu privoleti. Srbi su "nebeski narod" pa im je lako.
Ciolkovski (i ostali) se portrudio da ubaci jednu pomoćnu napravu koja će akcijom da deluje na gore a reakcijom na dole i dobio je delimično rešenje. Raketu! Sirano De Beržerak je to učinio jednostavnije, jednom pločom koja preseca polje gravitacije i odlazio je, putovao je na Mesec i Sunce. Jedan mali dečkić je rešio to pitanje jedući pasulja. Da napomenem i to da se te male sile u polju kada se spoje ne potiru, one se sabiraju. Čudna neka priroda. Pravi nam stalno iznenađenja. I sad tu je stalo. Čeka se da neko pripomogne. Problem je u tome kako okrenuti "gravitone" da deluju u suprotnom smeru? Ili izmisliti suprotne? Mislim da je rešenje na vidiku. Evo kako, na antipodnom stanju, strani Zemlje, (to su oni što hodaju naglavačke ko muva po plafonu), treba napraviti Centralu, generator, koja će sakupljati te suprotne silnice, gravitone i nama dostavljati digitalnim putem na upotrebu. Mi ćemo takođe njima slati sa svoje strane potrebne količine. Teorija je po mom mišljenju dobra samo je treba proučiti dobro i realizirati. Mislim da je Nobel siće za takve zasluge. Pozdrav Kamenko
|
