Paradoks svetlosti

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ako sa letelice koja se krece brzinom od 1000 km/s ispalimo raketu,cija je brzina takodjer 1000 Km/s dobicemo sledeci rezultat:

Raketa ce se od letelice udaljavati brzinom od 1000 Km/s, a od promatraca koji stoji na zemlji brzinom od 2000 Km/s.

Ako sa iste ove letelice usmerimo snop svetla iz neke baterije prema napred, taj snop svetla ce se u odnosu na letelicu udaljavati od nje brzinom od 300 000 Km/s, a od promatraca koji stoji na zemlji takodjer
brzinom od 300 000 Km/s.

Gde je nestala ova 1000 km/s kojom se krece letelica u odnosu na posmatraca koji stoji?

Da ne bude zabune,uzeo sam brzinu svetlosti za 300 000 km/s jer neznam tacnu, ali pretpostavimo da je ona tacna (zbog preglednosti pitanja i racunice)...poenta je u tome da se nista ne moze kretati brze od svetlosti....pa ni svetlost sa tela koje se vec krece nekom brzinom.Dakle ako bi u istom trenutku promatrac na zemlji upalio bateriiju,kad i onaj na letelici,oba snopa svetlosti (njihovi vrhovi talasa) kretali bi se "rame uz rame", odnosno istom brzinom (brzinom svetlosti).
Gde se matematicki izgubila brzina letelice,koja u slucaju raketa se dodaje???

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

E to je Ajnstajn pokusavao celog zivota da objasni )))


mada mi se cini da je ovde pomesana brzina i ubrzanje...
ma sta ja znam, imao sam 3 iz fizike...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pa zato se to i zove PARADOKS

Kazu da kad je Ajnstajn objavio teoriju relativiteta...osim njega,samo je jos nekoliko ljudi na Svetu bilo u stanju da je shvati....za sve ostale Ajnstajn je rekao:
Zamislite mladica u drustvu jedne prelepe devojke...za njega ce jedan dan takvog druzenja izgledati kao da je prosao tek jedan sat, a zamislite zatvorenika okovanog u lance u mracnoj samnici...njemu ce se ciniti da je dan dug kao mesec ili godina. Sve je relativno

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

bravani ::Pa zato se to i zove PARADOKS

To uopste nije paradoks vec cista fizika, paradoks je recimo kada kazem "Ova recenica je neistinita". Ako je neistinita, onda znaci da je ona netacna i da je njena tvrdnja suprotna, tada bi znacilo da je istinita, ali ako je istinita, a vec kaze da je neistinita, onda znaci da je neistinita, sto nas opet vraca na pocetak.

Problem sa brzinom svetlosti i drugih oblika energije, je u tome sto se cesto mesaju pojmovi iz materijalnog sveta i pokusava izvuci neka analogija, ali to nije moguce . Sta je svetlost? Nije jos uvek bas najbolje reseno to pitanje, jos odavno postoji dilema jel ona korpuskularne ili talasne prirode. Jedino prihvaceno objasnjenje ima foton i on je "najmanji kvant energije", ali na svetlost bi trebalo gledati kao na fluktuaciju, a ne na nesto kao metak ili raketa. To bi prosto bilo nesto kao talas koji se siri, odnosno ima neki svoj smer, nema dimenzije ni masu, znaci nije materijalan, pa onda i ne vaze neki principi na koje smo mi navikli, bas zvog svoje prirode svetlost je "osetiljiva" na gustinu sredine kroz koji prolazi, tako da ta brzina koja je data vazi samo za vakuum, ali ne i za druge sredine i svakoj drugoj je manja.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Naravno...ali nije ovde poenta u tacnoj konkretnoj brzini svetlosti u zavisnosti od materije kroz koju se krece.Tacno je da se vode dileme da li je svetlost talas ili cestica ili je i jedno i drugo istovremeno.Ali posto se u fizici najcesce srecemo sa pojmom talasna duzina svetlosti, uzmimo da je ona talas.
Mislim da se na nekakav nacin ipak svetlost moze uporediti sa metkom ili raketom, ako je fokusiramo pomocu lasera.Taj zrak svetlosti trebao bi da bude "zbijeni talas" koji bi se negde u udaljenom prostoru rasuo i polako prerastao u talas,jer bi laserski snop upucen sa zemlje a gledan sa nekog udaljenog objekta (planete) izgledao kao svetlost zvezde, a ne kao tacka, a ovo rasipanje bi zavislio od jacine snopa,njegovog fokusiranja, i udaljenosti sa koje se promatra.
Elem, ako bi taj zrak svetlosti ipak bio "ispaljen" u pravcu kretanja broda,on bi se svakako od broda udaljavao brzinom svetlosti (u vakuumu), dakle oko 300 000 Km/s.E sad ide paradoks.Povecajmo brzinu broda na brzinu pribliznu brzini svetlosti,gotovo receno identicnoj,za putnika na tom brodu vreme bi trebalo da stoji, i sta ako bi on tada aktivirao laser?Da li bi svetlosni snop u tom slucaju imao kretanje ili bi stajao ispred "cevi" lasera kao nekakva uzvucena teleskop antena jarke boje recimo.Jer prema Ajnstajnu, svetlost ne moze ici brze od sebe same, pa tako ispada da svetlost "ispaljena" sa objekta koji se krece gotovo brzinom svetlosti u stvari stoji!
Da li to znaci da taj zrak svetlosti cak ne bi stigao ni do zida broda,odnosno oko promatraca ga ne bi uopste videlo ako bi ga gledalo sa te strane,ili,da li to znaci da bi na taj nacin putnik u brodu bukvalno imao "uhvacenu"- zaustavljenu svetlost ispred sebe, ali ako se ona ne krece,on ne bi mogao ni da je vidi?!

Da li pri ovoj brzini igra ulogu vremenska dimenzija,pa kako vreme stoji,nema ni kretanja kroz njega.
Ako je tako,sta se desava sa snopom svetla ispaljenog sa broda koji ide recimo 200 000 KM/s? kojim brzinom se u odnosu na brod i u odnosu na posmatraca koji stoji svetlost krece?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

bravani ::Ali posto se u fizici najcesce srecemo sa pojmom talasna duzina svetlosti, uzmimo da je ona talas.

Ne, ne greska talasna duzina koju ti pominjes nema veze sa prirodom svetlosti. Naime talasna duzina je pojam kojom se opisuju elektromagnetni talasi i pojave. Ako neki talas, ne bitna je njegova priroda, mozemo da predstavimo nekom trigonometrijskom funkcijom, recimo kosinusoidom, onda je talasna duzina bukvalno duzina izmedju dva vrha ( pik to pik ), znaci imamo polozaj pa kada talas ponovo dodje u taj polozaj, izrazava se u metrima, sve periodicne funkcije je imaju.
Sto se svetlosti tice, ona je najverovatnije i talas ( nesto kao talas kada se baci kamen u vodu ) i cestica, teorija dualnosti elektromagnetnog zracenja.

bravani ::Povecajmo brzinu broda na brzinu pribliznu brzini svetlosti,gotovo receno identicnoj,za putnika na tom brodu vreme bi trebalo da stoji, i sta ako bi on tada aktivirao laser?Da li bi svetlosni snop u tom slucaju imao kretanje ili bi stajao ispred "cevi" lasera kao nekakva uzvucena teleskop antena jarke boje recimo.Jer prema Ajnstajnu, svetlost ne moze ici brze od sebe same, pa tako ispada da svetlost "ispaljena" sa objekta koji se krece gotovo brzinom svetlosti u stvari stoji!
Da li to znaci da taj zrak svetlosti cak ne bi stigao ni do zida broda,odnosno oko promatraca ga ne bi uopste videlo ako bi ga gledalo sa te strane,ili,da li to znaci da bi na taj nacin putnik u brodu bukvalno imao "uhvacenu"- zaustavljenu svetlost ispred sebe, ali ako se ona ne krece,on ne bi mogao ni da je vidi?!

Preteca teorije relativiteta su bili radovi Maxwella i Lorenca. Lorencove transformacije su prakticno i utrle put za ovu toriju. Uvedeni su referntni sistemi i posmatraci. Brod koji stoji i pored njega se krece nekakva svetlost, posmatraci iz broda je vide i za njih je njena brzina c. Brod se krece brzinom c. Covek uljucuje baterijsku lampu i svetlost je sasvim normalna, ona se ne krece nista brze od zraka napolju, sistem refernecije za nju je brod, bez obzira kojom se on brzinom krece, i to je brzina c.

Nije tacno da za njih, na brodu koji se krece brzinom c, vreme ne tece, vec je beskonacno, odnosno bolje reci nije odredjeno . U tome i jeste stvar, teorija relativnosti govori o tome da vreme nije konstanta vec da se ono menja u zavisnosti od sistema referencije, ta dilatacija uvek postoji ( cak i pri malim brzinama, covek koji stoji pored puta i za coveka u autu vreme ne tece isto, ali ta razlika je toliko mala da je prakticno i ne merljiva ) jedino je svetlost sposobna da "prodje" kroz sve sisteme referencije, a da se pri tome nista ne promeni, zato i jeste ona konstanta.

bravani ::Da li pri ovoj brzini igra ulogu vremenska dimenzija,pa kako vreme stoji,nema ni kretanja kroz njega.

Vreme ne moze da stoji.



Vidi se da, ako se brzina povecava, vreme pocinja da usporava, sve dok u jednom trenutku v ne postane jednako c, tada je donji izraz 0, a kada se nesto deli sa 0 imamo neodredjen izraz, ali to ne znaci da vreme stoji . Ali to vreme ce biti samo za one koji se nalaze u tom referentnom sistemu gde se tako nesto desava, za druge koji bi to gledali spolja manifestacija tog dogadja bi bila totalno drugacija ( ovo je samo hipoteticki ).

Bez obzira kojom se brzinom sta krece, svetlost je deo svakog refernetnog sistema podjedanko. Treba samo shvatiti da svako ima neki svoj ref sistem i da je vreme promenljiva kao i sve druge, odtuda ona cuvena Ajnstajnova izreka da je sve relativno, osim brzine svetlosti naravno.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Apsolutno si u pravu! Ali svetlost-barem prema Ajnstajnu se krece jednakom brzinom u svim referentnim sistemima, i tu se razlikuje od SVIH drigih pojava u prirodi.
E sad tu dolazi do matematicke nelogicnosti,gde 1+1 prestaju biti 2.

Jer c+c=c ! U svakom drugom primeru x+x=2X!!!!

Brzina svetlosti u vakuumu iznosi priblizno 300 000 Km/s i u referentnom sistemu promatraca koji stoji u jednoj tacki, kao i u referentnom sistemu promatraca koji se krece brzinom C. Za oba posmatraca C=priblizno 300 000 Km/s i to istovremeno. Dakle i za onog koji je na brodu koji ide brzinom pribliznom brzini C i za onog koji stoji ,zrak svetlosti se krece brzinom C. U svakom drugom matematickom prikazu brzina zraka svetlosti ispaljenog sa broda koji se krece brzinom C u odnosu na promatraca koji stoji bila bi jednaka pribliznoj brzini 2C!

Ovde matematika ne vazi,odnosno aksiom da je jedna jabuka plus jos jedna jabuka dve jabuke i ovde i na marsu i na kraju univerzuma....jer u slucaju svetlosti brzina svetlosti+brzina svetlosti,daju jednu jabuku a ne dve! odnosno daju 300 000 Km/s a ne 600 000 Km/s ali istovremeno u odnosu na oba referentna sistema

Gde se tu logicki i matematicki izgubilo 300 000 Km/s?

Evo gde je paradoks: 300 000 Km/s + 300 000 Km/s = 300 000 Km/s

Ili ce se za 100 godina dokazati pojava "probijanja svetlosnog zida", pa ce u takvim uslovima vaziti ko zna kakava fizika

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Poslao: 11 Dec 2007 02:55 Naslov: Paradoks svetlosti

--------------------------------------------------------------------------------

Ako sa letelice koja se krece brzinom od 1000 km/s ispalimo raketu,cija je brzina takodjer 1000 Km/s dobicemo sledeci rezultat:

Raketa ce se od letelice udaljavati brzinom od 1000 Km/s, a od promatraca koji stoji na zemlji brzinom od 2000 Km/s.

Ako sa iste ove letelice usmerimo snop svetla iz neke baterije prema napred, taj snop svetla ce se u odnosu na letelicu udaljavati od nje brzinom od 300 000 Km/s, a od promatraca koji stoji na zemlji takodjer
Citat:brzinom od 300 000 Km/s.

Gde je nestala ova 1000 km/s kojom se krece letelica u odnosu na posmatraca koji stoji?

Da ne bude zabune,uzeo sam brzinu svetlosti za 300 000 km/s jer neznam tacnu, ali pretpostavimo da je ona tacna (zbog preglednosti pitanja i racunice)...poenta je u tome da se nista ne moze kretati brze od svetlosti....pa ni svetlost sa tela koje se vec krece nekom brzinom.Dakle ako bi u istom trenutku promatrac na zemlji upalio bateriiju,kad i onaj na letelici,oba snopa svetlosti (njihovi vrhovi talasa) kretali bi se "rame uz rame", odnosno istom brzinom (brzinom svetlosti).
Gde se matematicki izgubila brzina letelice,koja u slucaju raketa se dodaje???

Kako ljudima ukazati na to da sa svjetlošću stvar stoji vrlo jednostavno, a ne onako kako je to Einstein govorio - krajnje konfuzno, i besmisleno.

ja sam više od 30 godina proučavfo Teoriju relativnosti, najprije od njenih tumača koji su me uveli u kaos besmisla, a potom i od samog Einsteina, tj njegovih spisa, od kojih sam ključne morao prevesti, jer nisu još bili prevedeni ili barem objavljeni. Stroga analiza njegovih tekstova pokazuje da su oni uglavnom besmislene i da se u njebovom pisanju radi o svjesnim ili nesvjesnim mistifikacijama ili prevarama (mistifikacijama ili prevarama u tumačenjima raznih fizikalnih pojava). Sve pojave koje je on tako "protumačio" imaju i jednostavno objašnjenje.

Ovdje je ključno pitanje slijedeće:

Želi li se današnji čovijek opijati ili drogirati takvim mistifikacijama ili želi jasno shvatiti pojave oko sebe, pa makar tim činom stvari otkrio kao jednostavne i prozaične i bez one aureole "nečeg višeg" a ljudski um (svoj i Einsteinov) kao običan ljudski um sa historijski ograničenim mogućnostima shvaćanja svijeta oko sebe.

A sada o svijetlosti:

Brzina c nije brzina same svjetlosti, koja zapravo i ne postoji kao nekakav "čvrsti" fizikalni entitet, nego je to nešto što sam nazvao Transfernom konstantom prostora. To je sposobnost prostora da elektromagnetski impuls prenese upravo i jedino tom brzinom u svim smjerovima

U citiranom primjeru:
Za promatrače koji miruju u odnosu na prostor koji prenosi svjetlosni signal, brzina će biti c 300 000 km u sec.. samo će za onog pozadi frekvencija svjetlosti biti nešto manja, a za onog napred nešto veća. Dopplerov efekt. za onog koji putuje na raketi, brzina svjetlosti, prema naprijed, bit će manja za 1 000 km. jer se on tom brzinom kreće u odnosu na prostor koji prenosi svjetlost a brzina svjetlosti prema natrag, za 1 000 km veća.

Sa svjetlošću zbivaju se iste stvari kao i sa svim drugim valnim pojavama.

Zamislite vlak, odnosno vagon dugačak 333 m koji ide brzinom zvuka. Na kraju vagona u njegovoj nutrini i na krovu, a i na početku stoji po jedan čovjek. Oni puhnu u svoje pištaljke. Zrak u unutrašnjosti vagona koji putuje s vagonom prenijet će zvuk do onog čovjeka na početku vagona za jednu sekundu. A onaj na krovu nikad neće čuti zvuk pištaljke, jer putuje istom brzinom kojom zrak kroz koji se kreće i u odnosu na kojeg se kreće prenosi zvuk, tako da ga zvuk nikad ne može stići. Transferna konstanta zraka za zvučne impulse je cca 333m/sec.

Samo toliko od velike množine objašnjenja koja bi trebalo dati za ove pojave.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:
Ako sa letelice koja se krece brzinom od 1000 km/s ispalimo raketu,cija je brzina takodjer 1000 Km/s dobicemo sledeci rezultat:

Raketa ce se od letelice udaljavati brzinom od 1000 Km/s, a od promatraca koji stoji na zemlji brzinom od 2000 Km/s.
...
Odgovor:
Ako je ispaljena raketa sa letelice u pravcu njenog kretanja nemozete da sabirate brzine.
Dakle letelica se kretala 1000 km/h, i raketa ispaljena sa nje 1000 km/h
nastavljaju da se krecu paralelno pa posmatrac vidi dva objekta koja se krecu 1000 km/h i to samo ako uzmemo u obzir da je brzina i pocetna brzina rakete jednaka.

Dopuna: 02 Sep 2008 22:51

Dopuna:
Ukoliko je ispaljena raketa unazad onda je posmatracu njena bzina opet 1000 km/h
kada je svetlost u pitanju ako uzmemo dogadjaje u jednoj sekundi i to posmatramo rastojanje koje predje letelica bice zanemarljivo u odnosu na rastojanje koje predje svetlost pa mislim da zbog toga nema svrhe uzimati ga u obzir.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@ terminator

naravno da se mogu sabirati brzine rakete i letelice...
zar nisi nikada video da avion u letu ispaljuje raketu ispred sebe?
raketa u odnosu na avion se udaljava od njega nekom brzinom...u odnosu na promatraca na zemlji raketa ima svoju brzinu+brzinu kretanja aviona...to je jednostavno zar ne?