|
Токио је горео. Горела је и Србија. Београд је био на ногама. Васцели црвено-бели живаљ се после ноћи без сна, грозничаво проведене крај магичне ТВ кутије из које је стизала слика из Јапана, слио на улице. Зора са Далеког истока огрејала је реке одушевљених Звездиних „верника“ који су преплавили улице да прославе још једну титулу.
Није шала, тог 8. децембра 1991. године, тек нешто више од шест месеци пошто је засела на европски престо у Барију, наша Звезда постала је и – клупски првак света!
Пред Звонком Милојевићем, Душком Радиновићем, Гораном Василијевићем, Владимиром Југовићем, Миодрагом Белодедићем, Илијом Најдоским, Милорадом Ратковићем, Владом Стошићем, Дарком Панчевом, Дејаном Савићевићем и Синишом Михајловићем, фудбалским „ванземаљцима“ које је са клупе предводио Владица Поповић, у финалу Интерконтиненталног „Тојота“ купа пао је чилеански Коло Коло.
цео текст: http://www.crvenazvezdafk.com/src/goreo-je-tokio-g.....-video.htm
|
