offline
- nikoola
- Legendarni građanin
- Pridružio: 12 Jan 2004
- Poruke: 9661
- Gde živiš: Čačak
|
LIČNI STAV Zašto Crvena Zvezda rasprodaje tim usred sezone, a igra bez duše i tela
Za sve je kriv Džajić!
STRUČNI štab Crvene zvezde najavljivao je pobedu u Liberecu, odnosno da će sve muke oko plasmana u Ligu Kupa UEFA rešiti već u prvom meču, a doživela je ubedljiv poraz od 0:2!
Postavlja se pitanje? Ko su krivci za takvo izdanje crveno-belih? Suvišno pitanje. Zna se... i za poraz u Liberecu kriv je bivši predsednik Crvene zvezde, Dragan Džajić. Zašto da ne?
Kako je Džajić „dežurni krnvac" za sve - za finansijsku dubiozu, za rasprodaju igrača, za... pa može se okriviti i za aktuelnu rasprodaju i igrača i ugleda Crvene zvezde. Jedna krivica, manje ili više, na leđima eks-predsednika Crvene zvezde, kojeg neki nastavljaju da satanizuju, ne može predstavljati neki ozbiljniji problem.
Ali, manimo se šale. Stvari sa Crvenom zvezdom su daleko ozbiljnije, ako to želi da bude (mislimo ozbiljna) i fudbalska javnost. Elem, novo rukovodstvo Crvene zvezde, na čelu sa Draganom Stojkovićem Piksijem, bilo je jako transparentno - i to se može pozdraviti - kada je javnosti obelodanjivalo koliku je „finansijsku dubiozu" ostavilo staro rukovodstvo na čelu sa Draganom Džajićem i Milanom Vujinom.
Rasla je prvobitna cifra. koju je verifnkovala i Skupština i Nadzorni odbor, od četiri miliona, pa sve do osam! Dolazili su u Crvenu zvezdu sponzori, prinosili „darove", ali se dug stalno uvećavao...
Hajde da verujemo da prvobitni revizori nisu imali svoj dan i nisu tačno izračunali koliko je staro rukovodstvo ostavilo praznu kasu na Marakani.
Međutim, ako su novi ljudi Crvene zvezde znali da budu tako transparentni kada se radilo o njihovim prethodnicima, zašto te iste kriterijume nisu zadržali i za vreme svoje vladavine.
Na primer: Zašto srpska sportska javnost, pa ni navijači Crvene zvezde, ne znaju koliko se slilo u kasu crvevo-belih od prodaje Stojkovića, Lukovvća, Dramanija, Biševca, Jankovića, Kovačevića, Žigića... To što znaju mediji, ne mora ništa da zvači. Jer, novivari ko novinari: Tamo gde nema zvaničnih saovštenja - ima nagađanja.
Zatim, zašto se na Marakani ne kaže koliko je novca od tih silnih transfera zaista završilo u kasi Crvene zvezde?
Takođe bi neko na Marakani morao da objasni zašto je odbijena ponuda za Nikolu Žigića od 10,5 miliona evra (engleski Vest Hem) da bi se prodao u skromni Santander u Španiju za, kako su to takođe mediji izvestili, svega pet i po miliona evra?!
Neko je, sem toga, dužan da odgovori kako je moguće la je od Žigićevog transfera menadžeru Milanu Ćalasanu pripala polovina sume od ukupnog transfera?
Glasnogovornici te trgovine Zvezdinim igračima imaju za to spreman odgovor: Takav je, vele, ugovor Žigić imao u vreme starog rukovodstva?!
Naravno da je to netačno. Jer, novo rukovodstvo je obnovilo ugovor sa Nikolom Žigićem i tada je, varavno, moglo da dođe do revizije istog... ako je on, naravno, bio štetan po Crvenu zvezdu.
Svako dobronameran će videti da mi apelujemo samo da se rukovodstvo Crvene zvezde, ovo aktuelno, drži svog kriterijuma.
Kala je sladostrasno moglo da iznosi cifre koliko je staro rukovodstvo ostavilo duga, prijatnija je dužnost, za njih, da svojim navijačima i ljubiteljima fudbala objasne - koliko su zaradili prodajući sve same reprezentativce.
A to su mladi igrači, koji su mogli još najmanje pet-šest godina da brane boje Crvene zvezde...
Lako je prodavati
NEĆE, valjda, neko da nam kaže, kako je dobar domaćin onaj koji nasledi neki imetak, pa ga brzo rasproda i komšijama saopšti - da je preko noći stvorio značajan kapital.
Tako nekako izgleda i priča sa Marakane. Imaju potpuno pravo Dragan Stojković i njegov sveži verni saradnik Nebojša Leković, da u svakoj prilici koriste floskulu – „dug je napravilo staro rukovodstvo".
Voleli bismo, međutim, da čujemo kako kažu – čije oni to igrače danas prodaju po belom svetu? Da li su to igrači starog, grešnog rukovodstva, kao što su Luković, Javković, Biševac, Mrđa, Žigić, Kovačević...
Dakle, te igrače su Piksi i kompanija nasledili od bivšeg rukovodstva i njihov jedina zasluga je u tome što su ih konvertovali - u evre!
Pa, zar se tu može govoriti o nekom izuzetvom poslovnom potezu, kada bez griže savesti rasprodajete ono što ste nasledili od starog rukovodstva.
Koliko je nama poznato, kad je dolazio Dragan Stojković (postoji njegovih deset tačaka o stvaranju velike Crvene zvezde) nisu padala takva obećanja - da će se prodati sve živo što vredi i igra na Marakani.
Ali, dobro... nužda Boga ne moli. Ako je moralo sve tako da se dogodi, da Crvena zvezda proda sve što je vredelo, da vidimo kako stvari stoje sa pojačanjima.
Od Silve do Ailtona
NIKAD niko, u domaćem fudbalu, nije izrekao besmisleniju tvrdnju, da Crvena zvezda posluje domaćinski, odnosno - da prodaje skupo, a kupuje jeftinnje.
To je, sasvim izvesno, uvreda i za armiju navijača crveno-belih.
Čak i oni nešto mlađi, znaju da je Crvena zvezda bila i evropski i svetski klupski prvak. I da je devedesetih godina plaćala pojačanja i po milion i po nemačkih maraka, što je za to vreme, i te prilike, bila basnoslovna suma.
Da li se još neko seća onih taze „slavnih pojačanja" - od onog Silve iz Rada, do Dramanija, Suzukija, Trajkovića, Raškovića... pa sve do aktuelnih Gaja i Ailtona.
Da ostavimo ovu dvojicu po strani, pridružujući im i Kastilja. Ali, da pitamo „majstore" za dovođenje igrača sa Marakane – šta je bilo sa tim njihovim gromoglasno najavljivanim pojačanjima?
Možda ni jedan od apostrofiranih prolaznika kroz ulicu Ljutice Bogdana ne zaslužuje ozbiljniju pažnju. U pitanju je bilo čisto opsenarstvo.
Međutim, jedan igrač, nekada i fudbaler godine, Nikola Trajković, zavređuje da se nađe u našem pitanju: Ko se to, za ime Boga, poigrava sa ovim izvanrednim fudbalerom? On je u Liberecu bio prekobrojan, iako je praktično iz Crvene zvezde otišlo sve što je valjalo, ili se tek sprema za transfer?!
Pravo je, svakako, trenera Dušana Bajevića da sastavlja tim, bira igrače, pa i odgovara za rezultate. Oko toga se nije teško složiti. No, da ga i mi pitamo: Da li se on u Crvenoj zvezdi pitao oko prodaje igrača? Da li se pitao oko pojačanja?
Ako se pitao oko prodaje, evo dodatnog pitanja: Gde je to video, u Grčkoj ili Evropi, da se najbolji igrači jednog tima prodaju kada već počne sezona? Da li se tako radilo u AEK-u, Olipijakosu, PAOK-u... ili već gde je radio u fudbalu vaših bivših južnih suseda?
S druge strane, ako je njegova reč bila presudna oko dovođenja Kastilja, Tadeja, Georgijeva, Ailtona, Pantića... da li je to ta budućnost Crvene zvezde o kojoj se sa punim ustima priča na Marakani?
Da li rukovodstvo Crvene zvezde, sve sa trenerom Dušanom Bajevićem, ima priliku da se susretne i sa „povratnim informacijama" – šta to navijači misle o pojedinim pojačanjima.
Da li znaju za one silne anegdote, kako neki od njih ne bi imali mesta ni u veteranima Crvene zvezde, koji putuju Srbijom i sve redom pobeđuju?
Na kraju, kako mogu da na teren izvedu onog debeljuškastog i nespremnog Ailtona? Zašto ga prvo nisu pripremili, pa onda postavili u tim? Jedno je revijalna utakmica u Banjaluci, a sasvim nešto drugo prvo kolo Kupa UEFA?!
Zar je najbitnije imati TV kanal
JOŠ nekoliko reči na adresu Dušana Bajević. Kada se ostvari neki zapažen rezultat, pobedi u domaćem prvenstvu, čelnici Crvene zvezde se prosto utrkuju ko će se iaći za konferencijskim stolom, pred medijima?
Kad se izgubi i onako skandalozna igra, kao protiv Liberaca, pred novinare se pošalje nesrećni Boško Đurovski. Zašto?
Ima li Bajević elementarne hrabrosti čak i morala, da upravo on izađe pred novinare i kaže šta se to, u stvari, događa sa Crvenom zvezdom?!
Tim nije uigran? Slažemo se. Bajević je imao malo vremena da složi sve kockice sa novim igračima. Takođe se slažemo. Ali, Dušan Bajević nije mlad i neiskusan stručnjak. Znao je on dobro šta ga čeka kada pristane da mu se, u sred sezone, prodaju najbolji igrači.
Nije valjda očekivao da će preko noći uspeti da promeni stil igre, da nadoknadi nedostatak Kovačevića, Jankovića, Žigića...
I, kada smo kod Nikole Žigića, što, bar, ostalim igračima Crvene zvezde neko nije objasnio da je on prednost, da ga nema više u crveno-belom dresu, i da je pogrešno (kao u Češkoj) tražiti dugim loptama Ailtona i Đokića...
Sve što smo apostrofirali ima samo jedan cilj – da se postavi ono fundamentalno pitanje: Da li Crvena zvezda, odnosno njeno aktuelno rukovodstvo, ima odgovornosti prema javnosti, kao bi se u svakom trenutku znalo šta se radi, zašto se to radi, odnosno kao se to priprema Zvezdina velika budućnost?!
To se svakako može očekivati od rukovodstva koje, vidimo, priprema projekt sportske televizije, odnosno svog TV kanala. No uzgred budi rečeno, i to je apsolutno preuzeta ideja od direktora marketinga Sportskog društva Crvena zvezda, Zorana Avramovića, koji je godinama vredno radio na tom projektu.
Čudno je da su u Crvenoj zvezdi brzo zaboravili obećanje najvernijih navijača Delija — da oni samo gledaju šta se i kako radi. Narodski rečeno — nikome ne zavidite dok mu ne vidite kraj...
Na kraju, sve ovo što smo izneli samo su suve činjenice i one nemaju nikakve veze sa mogućnostima, da se Crvena zvezda ne plasira u Ligu UEFA. Žarko želimo i verujemo da će fudbalski uspeti u tom nastojanju u beogradskom revanšu.
Ali, ako se i ne plasira, to nije smak sveta za veliku Crvenu zvezdu. Uz to, tu je i dežurni krivac - Dragan Džajić!
autor: Nikola Simić, Sportski Zurnal, 18.09.2006. god.
Uh, ubio sam se dok nisam sve prekucao, pa izvinite zbog gresaka u kucanju.
ps. tekst je iskucan zbog onih koji nisu u mogucnosti da kupe Zurnal (a.k.a. MoskowBeast)
Inace, clanak je na mene bas ostavio utisak, jer gospodin Simic ima zanimljive i provokativne clanke u kojima se primecuje pristrasnost Draganu Dzajicu (a moram priznati da sam i ja tu negde).
|