Abortus se nekada naziva najlošijom metodom kontracepcije, a na to mnogi odgovaraju kako abortus uopšte i nije metod kontracepcije, već nešto što bi trebalo izbegavati. Kako god o tome razmišljali, činjenica je da se žene i njihovi partneri u najvećem broju slučajeva nerado odlučuju na abortus, otprilike, za abortus se opredeljuju kao za manje zlo. Ipak, prekida neželjene trudnoće i dalje ima mnogo, pa se u različita vremena na različit način pokušavalo da se smanji njihov broj. Jedan od tih načina bila je i priča, nastala pre nekih desetak godina, da abortus povećava šanse da žena oboli od kancera dojke.
Ta priča bila je bazirana na sledećem: hormonalne promene koje nastaju u ženinom telu u toku trudnoće smanjuju rizik od raka dojke, pa prema tome, ako se trudnoća namerno prekine, oduzima se šansa da se taj rizik smanji. Međutim, najnovija istraživanja dovode to pod znak pitanja i iznose pretpostavku da su na nastanak ideje o vezi između abortusa i raka dojke pre svega uticali socijalni i religiozni stavovi zemalja u kojima se ta priča širila.
Naime, prema najnovijim istraživanjima, jednostavno nema dokaza da postoji veza između namernog prekida trudnoće i povećanja rizika od kancera dojke. Da budemo precizniji, hormonalne promene koje nastaju u telu žene u toku trudnoće smanjuju šansu da žena oboli od raka dojke i nema naučnih dokaza da abortus oduzima šansu da se taj rizik smanji.
Da ne bude zabune: ovo nipošto ne znači da propagiramo abortus, ni kao metod kontracepcije (jer to nije), ni kao način da smanjite rizik od kancera dojke (postoje i drugi načini, koji ne nose sa sobom sve rizike koje nosi abortus, a ni sve etičke, socijalne i religiozne dileme). Sve što hoćemo da kažemo jeste da zbog namernog prekida trudnoće nećete dobiti rak dojke - tako bar tvrde najnovija istraživanja
www.krstarica.com
|