Istambul je grad u kojem sam bio nekoliko puta i to je malo da bi sve video. Imam prijatelja koji živi i radi tamo pa sam imao "ličnog" vodiča što mnogo znači.
Pisaću o nekim zanimljivostima i stvarima koje su meni bile interesantne. Neću se osvrtati na ono što se može čuti od vodiča u obilasku lokacija.
Istambul je spoj Evrope i Azije, dva sveta, dve kulture.. Ima toliko stvari za videti da se teško može nabrojati odjednom.
Jedna mala ispravka, Istambul po popisu ima oko 16 miliona stanovnika. Zanimljiva je činjenica što cela Turska otprilike ima više džamija nego škola i bolnica zajedno (postoji negde i zvaničan podatak).
Recimo, nije redak slučaj videti na ulici mladu devojku koja je skroz zamotana (vidi joj se samo lice) a ima pirsinge u nosu, obrvama ili na ustima. Priznaćeš, ne ide baš konzervativnost u oblačenju sa pirsinzima.
Kako su meni objasnili, postoji dosta konzervativaca i verskih ekstremista koji su jako bogati i koji pronađu siromašnu porodicu kojoj plaćaju priličnu svotu novca mesečno pod uslovom da žene budu zavijene (ne znam kako se tačno zove to njihovo odelo) a da se cela porodica ponaša u duhu i tradiciji islama.
Takođe, zanimljivo mi je bilo videti i kako žene kojima se vide samo oči (kao nindža ) jede u restoranu.
Ispod vrata na haljini (ako se može tako nazvati) postoje dva dugmeta, sa leve i desne strane. Otkopča ih i prebaci "veo" preko tanjira. Tada joj se vidi deo lica ali je jako nekultrno gledati je na bilo koji način a naročito u takvim situacijama dok joj se vidi neki deo tela.
Dalje, nemoj voziti ako ne moraš. Naša pravila u vožnji se ni malo ne poklapaju sa njihovim jer oni nemaju pravila. Recimo, ako je crveno svetlo na semaforu, on će pogledati da li ima nekoga i ako nema opušteno će proći a da pritom saobraćajac još opuštenije stoji sa strane i gleda. Pešaci prelaze ulicu gde god stignu, ma opšti haos i totalna ludnica na koju su oni navikli. Svaki put kada prelaziš ulicu prilično rizikuješ život. Uopšte, jako su velike gužve u saobraćaju. Meni je od aerodroma do jednog kvarta u azijskom delu trebalo tri i po sata vožnje kolima jer sam uleteo u popodnevni špic. Kolima se najsporije stiže ali i pored toga veliki broj turaka i dalje ide kolima. Fascinantan je broj prevoznih sredstava u njihovom gradskom saobraćaju. Tu su autobusi, taksi, dolmuši (mini busevi), laki metro (malo veći tramvaj), metro i brodovi koji prevoze sa evropske na azijsku stranu i obrnuto..
Ima tu još dosta stvari ali ne može čovek svega da se seti na prvu loptu. Istambul je grad koji se definitivno mora obići. Treba osetiti taj spoj Azije i Evrope jer je osećaj zaista fantastičan. Može se videti svašta bukvalno. Od nekih najboljih evropskih normi pa sve do onih najkonzervativnijih islamskih. Sve to na jednom mestu, u jednom gradu.
|