ISO osetljivost
Pojam ISO osetljivosti je preuzet od analognih aparata jer je u pitanju ISO osetljivost filma. Fotoosetljivi sloj na filmu može biti različitog nivoa osetljivosti na svetlost koja se izražava u ISO, ASA, DIN ili GOST jedinicama. Prva dva standarda su ekvivalentna i u upotrebi su na digitalnim fotoaparatima. Filmovima veće osetljivosti moguće je slikati u uslovima slabije osvetljenosti, ali se na tim fotografijama pojavljuje zrnasta struktura. Iako kod digitalnih fotoaparata nema filma, sličan efekat se javlja i kod njih. Povećavanjem ISO osetljivosti se u stvari pojačava signal koji dolazi sa CCD senzora, ali se isto tako pojačava i tzv. šum na fotografijama koji se javlja kao posledica nasumičnog kretanja elektrona kroz senzor. Zbog čega bi onda bilo ko povećavao ISO osetljivost? Kao što smo pomenuli, u uslovima slabijeg osvetljenja potrebna je duža ekspozicija, ali to povećava rizik od mrdanja fotoaparata i pravljenja mutne slike. Povećavanje ISO osetljivosti sa 50 na 100 prepoloviće potrebno trajanje ekspozicije, osetljivost od 200 smanjuje trajanje ekspozicije četiri puta i tako dalje. Na taj način je pri slabom osvetljenju moguće slikati objekat u pokretu bez blica, a da se on ne pojavi kao šarena fleka na fotografiji. Cena koja se pri tom plaća je povećan nivo šuma na fotografiji.
Preuzeto iz Sveta kompjutera
Preporučujem ti da pročitaš članak o digitalnoj fotografiji: http://www.sk.rs/2004/11/skse01.html
|