|
DOK lekarski tim postavlja bajpas obolelom od angine pektoris, srce pacijenta normalno kuca. Hirurg prišiva vene kojima "premošćuje" bolesno srce na arteriju mamaria. Glavna aorta ostaje slobodna, a opasnost od lošeg ishoda je čak 10 puta manja nego kod klasične operacije!
Novu tehniku operacije srca obolelog od angine pektoris, kojom još nisu ovladali ni američki hirurzi, lekari Instituta za kardiovaskularne bolesti Kliničkog centra Srbije primenjuju prvi put. Iz Univerzitetskog centra Leven u Belgiji, jedinstvenog u svetu po primeni ove metode, "doneli" su je dr Saša Kačar, hirurg, i dr Mirjana Stanić, anesteziolog. Iako Institut po opremljenosti ne može da parira centru u Levenu, naši lekari su uvereni da kod primene nove tehnike nije presudna visoka tehnologija i nadaju se da će Institut za kardiovaskularne bolesti KCS da postane drugi svetski centar za primenu ove metode.
- Ovo je potpuno nova tehnika u lečenju angine pektoris - objašnjava profesor dr Miljko Ristić, načelnik kardiohirurgije. - To što se radi na kucajućem srcu nije novost, a revolucionaran pomak je u tome što se glavna aorta, kao veliki krvni sud, uopšte ne dira. Dosad se kod klasičnih operacija na aortu stavljala klema čije skidanje prati opasnost da se zdrobe partikule, odu u mozak i izazovu neurološke poremećaje, pa i moždani udar. Primenom nove tehnike, sve arterije na srcu dobijaju krv iz jedne unutrašnje arterije - mamarie.
Da bi ova operacija uspešno mogla da se uradi, nije dovoljno da tehnikom ovlada samo hirurg, nego i anesteziolog. Za vreme ovakve operacije srce se pomera i vrlo je podložno nastanku poremećaja srčanog ritma. Saradnja hirurga i anesteziologa je ovde ekstremno važna. Da pacijent sve vreme bude hemodinamski stabilan brine se dr Mirjana Stanić, anesteziolog.
- Ceo monitoring ovde se svodi na održanje balansa dotoka i potrošnje kiseonika u srčanom mišiću - kaže dr Stanić. - Potrošnja krvi je svedena na minimum, a pacijent ne mora u duboku anesteziju kao kod klasične operacije.
Dr Saša Kačar kaže da je od 1999. godine, kada je prvi put primenjena u Levenu, ovom tehnikom operisano 2.500 pacijenata, gotovo bez ikakvih komplikacija.
- Samo dva pacijenta su umrla - navodi dr Kačar. - Matematički rečeno, smrtnost kod nove metode je jedan promil, a kod klasične jedan procenat ili 10 puta više. Nasuprot mišljenju laika, najčešće izvođena operacija na svetu nije operacija slepog creva ili krajnika, nego koronarni bajpas i ova nova metoda je veliki korak napred u medicvini.
SPAS ZA STARIJE
DR Miljko Ristić kaže da su prednosti nove metode isključivanje mogućnosti moždanog udara zbog operacije, period vezanosti pacijenta za aspirator je daleko kraći nego kod klasične operacije, potrošnja krvi i lekova je svedena na minimum, a pacijent u bolnici u postoperativnom toku, ostaje tri-četiri dana, dok bolničko lečenje posle klasične intervencije traje od sedam do 10 dana. Uz sve ove prednosti, nova metoda je i jeftinija. Samo na tome što se tokom ove intervencije ne koriste veštačka pluća i vantelesni krvotok uštedi se 400 evra po pacijentu. Metoda je posebno pogodna za starije i pacijente sa oslabljenom fukcijom leve srčane komore.
(Večernje Novosti)
|
