Podaci iz superkomjutera vlade SAD ponuđeni na prodaju

• 3Ovo se svidja korisnicima: CyberSrbin032, A.L., mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

OKRUŽNI SUD U MASAČUSETSU PODIGAO je optužnicu protiv 23-godišnjeg Endrua Milera iz Devona u Pensilvaniji koji je pokušao da proda pravo pristupa superkompjuterima koji se nalaze u američkom Nacionalnom naučnom kompjuterskom centru za energetska istraživanja (National Energy Research Scientific Computing Center, NERSC).

Miler je uhapšen prilikom pokušaja da dvojici tajnih agenata Saveznog istražnog biroa (FBI) za 50.000 dolara proda pravo pristupa superkompjuterima u NERSC-u. Ti superkompjuteri se koriste u istraživačkim projektima brojnih državnih ustanova i agencija u SAD, uključujući i Ministartsvo energije.

Superkompjuteri u NERSC-u spadaju među najbrže na svetu. Primera radi, sistem nazvan Hopper je u novembru 2011. godine zauzeo peto mesto na listi 500 najbržih superkompjutera koju dva puta godišnje sastavljaju istraživači Univerziteta u Majnhajmu, američke Nacionalne laboratorije Lorens Berkli i Univerziteta Tenesija. Hopper je ustvari drugo ime za sistem Cray XE6 koji koristi dvanaestojezgarne procesore Opteron 6172 na 2,1 GHz i ukupno ima 153.408 procesorskih jezgara. Na referentnom testu Linpack za superkompjutere Hopper je dostigao brzinu od 1,054 petaflopsa, odnosno hiljadu biliona (deset na petnaesti) operacija u pokretnom zarezu u sekundi.

Drugi moćan superkompjuter koji se nalazi u NERSC-u je Carver, odnosno sistem IBM iDataPlex koji koristi Intelove četvorojezgarne procesore Xeon Nehalem i, takođe Intelove, šestojezgarne procesore Xeon Westmere sa ukupno 9.984 procesorskih jezgara, a na testu Linpack je dostigao brzinu od 106 teraflopsa, odnosno biliona (hiljadu milijardi ili deset na dvanaesti) operacija u pokretnom zarezu u sekundi.

Uprava NERSC-a je po sopstvenom priznanju svesna da njeni superkompjuteri privlače hakere, delom zbog njihovih jedinstvenih računarskih resursa, a delimično i zbog toga što se radi o državnoj ustanovi. Pristup superračunarima u ovom centru ima oko 4000 korisnika iz SAD i širom sveta, ali oni ne bi trebalo da na njima čuvaju poverljive dokumenete, primera radi one koji se tiču nacionalne bezbednosti ili nuklearnog naoružanja.

U optužnici se navodi da su Miler i njegov još uvek nepoznati saučesnik (zasada poznat pod šifrovanim imenom “Intel”) komunicirali preko interneta sa agentima FBI, koji im nisu otkrili svoj identitet. Miler se agentima pohvalio da je pristupio vladinim superračunarima koji su povezani sa domenom “nersc.gov” i naveo da je na njima instalirao zlonamerni program koji mu omogućava da pristupi i drugim računarskim mrežama koje koriste državne agencije SAD. Da bi dokazao svoje tvrdnje Miler je agentima poslao snimak ekrana sa obaveštenjem koje sistem šalje korisnicima kada se prijavljuju, navodi se u optužnici.

Nedelju dana kasnije, Miler je rekao agentima FBI da je ostvario pristup skoro polovini superkomjutera sa liste 500 najbržih, uglavnom onima koji koriste domene “.gov” i “.edu”. Tom prilikom ponudio je agentima da im “proda” pravo pristupa po ceni od 50.000 dolara.

Administratori NERSC-a saopštili su da krađa korisničkih podataka predstavlja veoma ozbiljnu pretnju po bezbednost njihovih sistema, iako se u centru koristi sistem za otkrivanje upada nazvan “Bro” koji prikuplja podatke iz modifikovane verzije protokola SSH, poznatog i kao “bezbedna školjka” (Secure Shell).

Miler je optužen za instaliranje zlonamernih programa koji omogućavaju stalni pristup napadnutim računarima, kao i za krađu korisničkih imena i lozinki korisnika koji potiču iz drugih ustanova, kao što su telekomunikaciona kompanija RNKTel.com iz Masačusetsa, Univerzitet Masačusetsa ili marketinška agencija CPB Group iz Denvera. Kada je u pitanju CPB Group, Miler je uspeo da pristupi njenom serveru za e-poštu i zapisima iz dve baze podataka, koje je ponudio agentima FBI za 1000 dolara.

Optužnica tereti Milera za udruživanje radi prevare, računarsku prevaru i neovlašćen pristup podacima. Ukoliko bude proglašen krivim mogao bi da bude osuđen na kaznu do 30 godina zatvora. (G.B.)

Izvor: url=http://www.mikro.rs/main/index.php?q=vest&ID=16608