Znate li da popularni pretraživači poput Googlea, Yahooa i Binga pretražuju tek 10 posto interneta? Ostalih 90 posto skriveno je od očiju prosečnih korisnika, ali ne i nedostupno
Tokom godina Google, Bing i drugi pretraživači uverili su korisnike da upravo preko njih mogu pronaći bilo šta na internetu. Međutim, istina je potpuno drugačija.
Pretraživači koje većina korisnika koristi svakodnevno pretražuju otprilike 10 posto interneta. Ostalih 90 posto do kojih je nešto teže doći naziva se “duboki” ili “skriveni” internet. To su gomile podataka, dokumenata i veb stranica koje jednostavno nisu indeksirane u komercijalnim pretraživačima, ali to ne znači da ne postoje.
Googleovi roboti dosad su indeksirali oko 40 milijardi javno dostupnih internet stranica, a procenjuje se kako je na svetu javno objavljeno više od 100 milijardi stranica. Dodamo li tome još više od 11 milijardi stranica skrivenih od javnosti jer su namenjene samo određenim korisnicima i više od 450 milijardi stranica koje su rezultat pretraživanja velikih baza podataka, a koje su u potpunosti skrivene od Googleovih robota, jasno je koliko mali deo interneta Google zapravo pretražuje.
Nevidljivi internet prepun skrivenih podataka
Međutim, šta je zapravo “skriveni” internet? To je sadržaj koji je skriven od pretraživača jer nije postojan. Tačnije, radi se o dinamičnim veb stranicama koje se stvaraju na zahtev korisnika i kao takve ne postoje dok ih neki korisnik svojim upitom u nekoj bazi podataka ne stvori.
Automatski roboti koje pretraživači koriste za indeksiranje interneta jednostavno nisu dovoljno razvijeni ni dovoljno napredni da mogu da čitaju i pretražuju te privatne baze podataka. Naime, osim baza podataka, u “dubokom” internetu skrivene su i privatne mreže, ali i sadržaji zaključani lozinkama.
Za pretraživanje te nepregledne količine podataka potrebni su specijalizovani alati, posebni pretraživači ili upiti koji korisniku mogu otkriti potpuno novi svet podataka koji je, prema procenama, barem 500 puta veći od “vidljivog” interneta.
Kad jednom krenete u istraživanje tog “nevidljivog” dela možete otkriti bisere poput različitih stručnih članaka i žurnala, multimedijalnih arhiva, portala, imenika, baza podataka i doći do besplatnih knjiga, audioknjiga ili filmova.
Istraživanje nepoznatog
Kopanje po “nevidljivom” delu interneta nije ni teško ni zabranjeno, ali zahteva jako puno vremena i strpljenja. Kako je većina sadržaja u “nevidljivom” internetu specijalizovana i vezana za specifične teme, korisnici bi trebalo da pretražuju barem dva puta.
Prvo bi trebalo iskoristiti glavne pretraživače poput Googlea, Yahooa ili neki drugi koji inače koristite, kako biste pronašli određenu bazu podataka. Što su pojmovi za pretraživanje konkretniji to bi i rezultati trebalo da budu relevantniji. Pokušajte s frazama poput “vremenska prognoza za Beograd”.
Potom, kad ste pronašli određenu bazu podataka koja sadrži podatke koji bi vam mogli biti od koristi, krenite s pretraživanjem same baze podataka. Taj deo pretraživanja može vam “ukrasti” sate i dane zbog gomile podataka koje ćete morati ručno da pretražujete, a koji vam mogu odvući pažnju od onoga što zapravo tražite.
Izvor i nastavak: http://www.b92.net/tehnopolis/internet.php?yyyy=2013&mm=10&nav_id=768012
U nastavku članka na B92 možete naći pretraživače koji su relevantni za "skriveni internet".
Evo i od mene par ilustracija kako izgleda Deep Web:
Ovde možete naći alat pomoću koga se pretražuje deep web (nevidljivi internet).
Znači na Deep Webu treba biti oprezan, jer pored skrivenih i korisnih informacija koje se mogu naći, svako neoprezan može sebi i nevolju navući!
|