Po mom skromnom mišljenju:
- najpre su mi igre služile da usavršim reflekse (Commodore 64, Super Nintendo, Game Gear, Sega Mega Drive Genesis System). Za većinu tih igara koje sam igrao je bila neophodna spretnost.
- kasnije su mi mnogo unapredile vokabular engleskog jezika (nabavio sam prvi PC, pa su tu bile Age Of Empires, Civilisation, Zeus...). Mnogo sam voleo tada strategije. Znači, bilo je dosta čitanja, upoznavanja sa terminima, pa sečemo drveće, gradimo armije, brodove, sadimo ječam, pravimo pivo, .... gomila nekih novih reči i ispoljavanje kreativnosti (planiranje strategije, rešavanje konflikata, udovoljavanje "bogovima", lukavstvo i sl.)
- kreativnost mislim da je doša do maksimuma kada sam se upoznao sa avanturama. Monkey Island, Broken Sword i druge. Čovek je morao da razmišlja na koji način da rešava zagonetke, a zaista je bilo genijalnih zadataka, da u "realnom životu" ti to nikada ne padne na pamet. Dakle, mislim da ima uticaja na proširivanje vidika.
- borba sa svojim strahovima kroz Resident Evil, Silent Hil, ... Mračna atmosfera gde vas hvata jeza i suočavanje sa raznim "čudima" može da unapredi i nas kao ličnosti.
- Zatim, igre na osnovu kojih se čovek oseti "srećnim" jer je doživeo i "umetnički udar". Na primer, Fahrenheit (Indigo Prophecy), Deus Ex, Urban Chaos, The Longest Journey...
- igre na osnovu kojih čovek može da nauči i mnogo štošta o istoriji - Rome Total War, npr.
- oslobađanje od stresa. Meni bi pojedini ispiti išli vrlo dobro kada bih učio, iznervirao se i potom upalio Unreal Tournament i pobio gomilu ljudi i opustio se
- zadovoljavanje "mračne strane". Jedan drugar je rekao da mu gode one igre gde može sve da radi, tipa GTA (pljačka banke, ubija ljude, spava sa prostitutkama, diluje drogu pod okriljem vozila za sladoled, ... ) i tako zadovolji neke "mračne porive" koje ima. Navodno se posle oseća mnogo bolje i nema želju da pravi gluposti u realnom životu.
~
I dan danas najviše volim avanture, naročito survival horror avanture, mada usled nedostatka vremena danas sam slab igrač. Povremeno nešto pređem, ali to je ništa u poređenju sa prošlom periodu gde sam visio za kompom.
|