|
Pravo na pen-terapiju imaju oni koji primaju više od dve doze dnevno insulina
BEOGRAD - Svake godine broj obolelih od dijabetesa drastično se povećava, a prema pojedinim epidemiološkim registrima procenjeno je da će se taj broj utrostručiti do 2020. godine. Ono što posebno zabrinjava jeste činjenica da sve više dece oboljevaju od ove bolesti, čiji uzrok još nije poznat stručnjacima. Tako, recimo, u Institutu za majku i dete na svakih dvadesetak dana registruje se tri do četiri novoobolela deteta. Ova bolest polako poprima oblik prave epidemije i očekuje se da država nešto ozbiljnije uradi na edukaciji stanovništva, ali i na sprečavanju brojnih komplikacija koje ova bolest nosi sa sobom. Umesto toga, novim Pravilnikom o pomagalima, koji je stupio na snagu početkom godine, uskraćena je dosadašnja pen-terapija, jednom broju pacijenata i oni su vraćeni na špric i iglu.
PEN TERAPIJA DUPLO SKUPLJA
Predstavnici Ministarstva zdravlja kažu da je pen terapija duplo skuplja od lio bočica, ali da takva terapija smanjuje brojne komplikacije koje kasnije zdravstvo mnogo više koštaju. Koliko će Republički zavod za zdravstveno osiguranje da uštedi ukidanjem pen terapije za pojedine pacijente, niko ne zna. Ova mala ušteda skupo će koštati kasu Fonda za nekoliko godina, kada se kod ovih pacijenata počnu da javljaju brojne komplikacije.
- Pravo na pen-terapiju imaju pacijenti koji primaju više od dve doze dnevno insulina, oni kod kojih su nastupile komplikacije, recimo oštećenje vida, kao i deca. Sve ukupno oko 15.000 pacijenata ima pravo na pen-terapiju. Odnosno do 60 odsto pacijenata je na ovoj vrsti insulinske terapije. Ostali koriste špric i iglu - kaže dr Nebojša Lalić, Predsednik komisije za dijabetes.
U Društvu za borbu protiv šećerne bolesti kažu da oni ne traže nikakve povlastice samo traže da se primenjuje Nacionalni vodič za dijabetičare iz 2002. godine, odnosno da je lekar taj koji određuje terapiju za pacijenta. Novi pravilnik o pomagalima naterao je samo pojedine pacijente da odustanu od uzimanja insulina.
- Svakodnevno mi se javljaju očajni pacijenti, koji kažu da će odustati od terapije, jer su vraćeni sa pen terapije na špric i iglu. Neki od njih kupili su sami penkalo, ali tada se javlja novi problem, jer lekari neće da im prepisuju kapsule sa insulinom, pa je pacijent primoran i to sam da kupuje. Tako da za mesečnu terapiju u zavisnosti od vrste insulina izdvajaju od 3.000 do 5.000 dinara. Mogu da nas vrate i na staklene špriceve i igle, koje ćemo da iskuvavamo. Tada država neće imati nikakve troškove - ogorčena je Stela Prgomelja, predsednik Društvo za borbu protiv šećerne bolesti.
Umesto da na posao ponesu samo pen sa insulinom, radnoaktivni pacijenti sada u torbama moraju da nose špric, iglu, alkohol. Da tačno u određeno vreme napuštaju radno mesto, da pripreme sebi dozu i ubrizgaju je. Ali tu nije kraj problemima.
- Do sada smo dobijali iglice u zavisnosti od broja doza insulina dnevno, a sada samo trideset, bez obzira koliko puta dnevno primamo insulin. Dešava se zato da se istim iglicama pacijenti "bodu" po više puta dnevno. Ukinuta je starosna granica za pojedinu kategoriju koji dobijaju besplatne tračice za samokontrolu, ali su nam zbog toga uveli participaciju od 20 dinara za svaku kutiju leka - dodaje Prgomelja.
http://www.glas-javnosti.rs/danas/srpski/D06071109.shtml
|
