Zablude o zdravoj ishrani

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zablude o zdravoj ishrani
27. avgust 2007. / izvor: Blic
Od čitave poplave saveta kako se treba pravilno hraniti može bukvalno da vas zaboli želudac. I što su te preporuke isključivije, to su dalje od istine. Na planu zdrave ishrane mnogo toga je relativno, a lekari upravo to pokušavaju da dokažu. Evo nekoliko osnovnih zabluda vezanih za pravilan način ishrane.

1. Treba jesti što više povrća. Reklo bi se da taj savet nije nimalo sporan pošto povrće sadrži mnoštvo vitamina i biljnih vlakana koja su toliko korisna za naš organizam. Osim toga, povrće je niskokalorično i stvara osećaj sitosti, snižava pritisak i normalizuje stolicu.

Međutim, preterana količina presnog povrća može loše da utiče na zdravlje osoba koje imaju problema sa želucem, crevima i organima za varenje uopšte (čir, kolitis, gastritis...). Mlade žene koje zbog raznoraznih dijeta jedu samo jednu do dve vrste povrća mogu da ostanu bez potrebne količine gvožđa u organizmu pošto se gvožđe dobro apsorbuje samo zahvaljujući namirnicama životinjskog porekla. A nedostatak gvožđa može da umanji šanse da žena zatrudni.

2. Treba se trajno odreći masne hrane. To je naravno moguće i izvodljivo. Ali da li je potrebno? Zaista je poželjno jesti manje masnoća životinjskog porekla (masnog mesa, kobasica, masnih mlečnih proizvoda...) zbog toga što u njima ima holesterola, koji izaziva arteriosklerozu (suženje ili zakrečenje krvnih sudova) i srčane tegobe.

S druge strane, potpunim odricanjem od masnoća odričemo se i vitamina A, koji nam obezbeđuje dobar vid, i vitamina E, koji se još naziva i „vitaminom lepote“. Stvar je u tome što se oni rastvaraju isključivo u mastima, što znači da ih organizam ne apsorbuje bez njih.
Osim toga, naučnici su dokazali da zbog manjka masti ljudi počinju više da jedu šećera i ugljenih hidrata. I od toga se, naravno, goje.

3. Treba se odreći ugljenih hidrata. S jedne strane, ugljeni hidrati su osnovni izvor energije, a neki njihovi sastojci čine osnovu ljudskih ćelija i tkiva. Zato se treba odreći prostih ugljenih hidrata, koje organizam lako apsorbuje (šećer, slatkiši, peciva), ali ne treba zaboravljati složene ugljene hidrate (povrće, voće, integralni hleb...).

4. Smemo nedeljno da pojedemo najviše dva-tri jajeta. Ta tvrdnja se zasniva na tome što se zna da žumance sadrži praktično celu dnevnu dozu holesterola, ali s druge strane, ono sadrži i lecitin sa holinom, koji uništavaju holesterol.
Međutim, osobe koje su zašle u godine, slabo se kreću i pate od arterioskleroze, zaista moraju da paze da ne jedu previše jaja. Ali su ona potrebna mladim aktivnim ljudima zbog velike količine mangana, gvožđa, bakra, kobalta, kao i dragocenih belančevina. Svi ti sastojci su odlično sredstvo protiv malokrvnosti, a fosfor, koji se takođe nalazi u jajima, neophodan je za ishranu nervnih ćelija mozga.

5. Morski plodovi smeju da se jedu neograničeno. Tačno je da su morski plodovi veoma korisni, jer sadrže kvalitetne belančevine - osnovni materijal za izgradnju ćelija i tkiva u organizmu. Takođe su bogati jodom, vitaminima A i D, kao i omega 3 masnim kiselinama, koje snižavaju pritisak i sprečavaju nastanak tromba.

Ali, takođe treba imati na umu da morski račići sadrže dvostruko više holesterola nego kobasice ili pavlaka sa 20 odsto masti. Ako želite da se počastite, spremite dagnje u kojima nema holesterola, ali zato ima mnogo poluzasićenih masti koje sprečavaju razvoj tromboze.

6. Odbacite sasvim so. To je dobar savet. Ali ipak nemojte potpuno da se odreknete soli. Smanjite njeno konzumiranje najmanje trostruko. Istraživanja su pokazala da ako umesto 10 konzumirate samo tri i po grama soli, smanjujete pritisak za 4 do 6 milimetara živinog stuba, što znatno olakšava medikamenozno lečenje hipertenzije.

Ukoliko se sasvim odreknete soli, rizikujete da narušite lučenje želudačnog soka i izlučivanje vode iz organizma. Osim toga, natrijum - osnovni element kuhinjske soli - potreban je za održavanje neophodne količine soli u krvi.

7. Prestanite da pijete. Ako čovek dnevno pije 30 grama alkohola (3 dl vina, pola litra piva ili 0,3 dl žestokog pića), normalizuju mu se masnoće u krvi, to jest alkohol u toj maloj dozi sprečava nagomilavanje masnih naslaga na krvnim sudovima. Posebno se preporučuje suvo crno vino. Vruće crno vino je dobar lek protiv prehlade.