|
Milan Obrenović, Knez i prvi Kralj obnovljene srpske države.
Краљ Милан Обреновић је рођен у Марасечију, близу Јашија у Румунији 22. августа 1854. године на велепоседу свога оца Милоша, унука брата кнеза Милоша Обреновића Јеврема. Мајка Милана, Елена Марија Катарџи је била ћерка румунскох грофа Константина Катарџија.
Отац Милана Обреновића је као страни најамник служио у румунској војсци и погинуо је у борби са Турцима код Букурешта 20. новембра 1861. После погибије оца, бригу о младом Милану је преузео његов рођак, кнез Михаило Обреновић, кнез Србије.
После убиства кнеза Михаила Обреновића у Кошутњаку, на предлог министра Миливоја Блазнавца за новог наследника је проглашен Милан Обреновић, тада четрнаестогодишњак.Уместо малолетног Кнеза власт привремено преузима намесништво (Блазнавац, Ристић и Гавриловић), све до 1872. године.
Када је у Невесињу избио устанак-"Невењска пушка", 1875. године, кнез Милан је одбио да узме учешћа у њему и осуђивао тај устанак. У том устанку се под псеудономом Петар Мркоњић борио и будући краљ Србије Петар Карађорђевић. Под притиском јавног мњења објавио је Турској рат 1876. године, али без добољно дипломатске припреме завршен је поразом Србије 1877. године. Исте године је поново ступио у рат на инсистирање Русије 2. децембра 1877. године. Војска Кнеза Милана се кретала према Нишу, Пироту и Врању. После потписивања Сан Стефанског уговора дошло је до преокрета у политици кнеза Милана. Руси су форсирали Бугаре у стварању Сан Стефанске Бугарске, на уштрб српских територија, па се кнез све више окреће према Аустро Угарској. Одлуком Берлинског конгреса 1878. године Кнежевина Србија је добила независност. После одлука Берлинског конгреса где је Србија добила Врањски, Нишки, Пиротски и Нишки округ, а за узврат се сагласила да Аустро-Угарска може да анектира Босну и Херцеговину.
Уз аустријску помоћ Милан успева да унапреди Србију на ниво краљевине 28. фебруара 1882. године. Цар Фрања Јосиф је лично честитао Краљу Милану Обреновићу.
По проглашењу Милана Обреновића за за краља Србије, почео се нагло мењати политички живот у земљи. У то време почињу да се стварају политичке странке у Србији. Створене су буржоаске странке: Радикална странка (1831), чији је вођа био Никола Пашић, Либерална странка са својим вођом Јованом Ристићем и Напредњачка странка као лична странка краља Милана. Радикали су повели жестоку борбу против краљевског режима. У околини Зајечара и Књажевца 1883. избила је Тимочка буна коју су краљ Милан и војска угушили. Тада је краљ Милан укинуо народну војску и почео да ствара редовну војску, која ће му бити верна и одана.
Уједињење Бугарске са Источном Румелијом 1885. године Милан је доживео као припрему за освајање Македоније, што га је навело на рат са Бугарском. У краткотрајном рату Србија је поражена, а главна битка је пдржана на реци Сливници од 5. до 7. новембра 1885. Мир је склопљен у Букурешту, по начелу повратка на првобитно стање.
22. фебруара 1889. на прослави Дана Краљевине, краљ Милан је објавио своју абдикацију. Силазећи са престола, краљ Милан је, по Уставу, одредио три намесника, који су имали владати до пунолетства краља Александра.
Буран живот краља Милана наставио се и после абдикације.
Милан Обреновић је умро у Бечу 11. фебруара 1901. у 47. години живота.
Ovde sam preneo samo izabrane delove iz veoma dobrog teksta o životu ovog Srpskog vladara sa srpske vikipadije. Ceo tekst možete pronaći ovde.
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1.....0%B8%D1%9B
|
