Никола I Петровић (1840-1921) књаз Црне Горе у периоду 1860-1910. и краљ у периоду 1910-1918.
Никола 1 постао је влдар Црне Горе у својој 19. години, после смрти свог стрица књаза Даинла. Водио је Црну Гору кроз ратове са Турском 1862. и много усппешније 1976.-1978. године. Заслужан је за победе на Вучјем Долу, Фундини и под Никшићем. По завршетку овог рата Црној Гори постаје међународно призната и по први пут после средњег века потпуно независна држава. Уз то Црна Гора добија и значајна територијална порширања, Билеће, Подгорицу и преко Бара и Улциња и излаз на море.
1910. Никола 1 постаје први (и за сада) једини краљ Црне Горе. Његова владавина завршиће се мање славно у току првог светског рата, Аустроугарском окупацијом Црне Горе и његовим бекством из земље.
Између осталог Никола 1 је носио и титулу Маршала Руске Империјалне Армије титулу која је још само једном додељена странцу, војводи од Велингтона током Наполеонових ратова.
Никола је постао познат и као Таст Европе. Његова кћер Зорка удала се за Петра 1 Карађурђевића краља Србије, Анастазија за Великог Војводу Николу Николајевича Романова, Милица за Великог Војводу Петра Николајевича Романова, унуке Императора Николаја 1 од Русије а Јелана за Викторија Емануела 3 Савојског, краља Италије.
Као и многи његови преци Никола је имао и литерарних амбиција. Познат је као писац песме "Онамо Намо" замишљене да буде химна Црне Горе.
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0.....0%BE%D1%88
|