Etnologija - darivanje jabuke

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ne znam da li je ovom pitanju ovdje mjesto, ali ima veze sa istorijom.
Na svadbama se obavlja obred "darivanja jabuke". Zanima me gdje su korijeni tog običaja. U stvari, da li je to stari običaj ili novi kako bi se izvuklo još novca od svatova? Znam da jabuka predstavlja simbol zdravlja, pa me, takođe, zanima šta predstavljaju običaji gađanja jabuke iz puške i prebacivanje jabuke preko krova.

• 2Ovo se svidja korisnicima: mpman, mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Сад ће Соле да то појасни. Што се мене тиче, избегавај само комбинацију змије и јабуке...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kаdа mlаdoženjа ide po mlаdu, običаj je dа tаst postаvi jаbuku nа nаjviše drvo u mlаdinom dvorištu. Mlаdoženjа ne može dа odvede mlаdu sve dok puškom ne pogodi jаbuku nа drvetu.

• 2Ovo se svidja korisnicima: vasa.93, mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Znam za taj običaj, ali me zanima njegov korijen. Da li je to dokazivanje sposobnosti mladoženje ili ima još neko značenje? Mora li biti jabuka? Može li gađati nešto drugo? Kroz prsten, recimo. To ima i u narodnoj epskoj poeziji.

• 6Ovo se svidja korisnicima: maxo95, SlobaBgd, Vladimir_Z, Brano, mcrule, Rogi
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nisam ja stručnjak za narodne običaje, bavim se istorijom i teorijama u etnologiji i antropologiji. Tema koju je micoboj otvorio donekle pripada istoriji, tačnije komparativnoj kulturnoj istoriji. Poreklo mnogih starih, prethrišćanskih običaja evropskih i indoevropskih naroda je prekriveno velovima zaborava, a istoričari i antropolozi se bave rekonstrukcijama njihove istorije, ali isključivo na osnovu izvora. Kada nema pouzdanih izvora, onda se pribegava naknadnim domišljanjima i racionalizacijama geneze i smisla običaja. Ipak, većina savremenih antropologa preferira kontekstualni pristup - običaj, ritual, verovanje se posmatra u njegovom stvarnom kontekstu izvođenja, u praksi, i u okviru šireg skupa predstava - date religije, folklora i mitologije datog društva. Drugim rečima, ne postoji jedno jedinstveno značenje formalno sličnih elemenata u različitim kompleksima običaja (npr. vezanim za rođenje i svadbu, ili krsnu slavu, ili za kalendarske praznike, ili za kult porodičnih predaka), kao i u različitim kulturnim sistemima. Značenje elemenata starih običaja se u toku istorije gubi i menja, prilagođava novim društvenim uslovima, preinačuje u skladu sa novim potrebama ili novim folklorom.

Da se obratim za pomoć jednom od starijih stručnjaka koji je vladao i etnografskim izvorima i filologijom, a to je Veselin Čajkanović.

Jabuka u narodnim verovanjima i običajima srpskog naroda je služila kao dar, ponuda, dokaz ljubavi i prijateljstva. Bila je simbol sreće, plodnosti i zdravlja; zbog toga se poklanjala bolesnim osobama. Sama reč je katkad označavala dar, poklon uopšte. Nekada su se gosti na slavu zvali jabukom.
Imala je ulogu i u ljubavnoj magiji, zatim o prosidbi i svadbi - prilikom prosidbe nosila se kao dar, "obeležje". Prema Čajkanoviću, sama reč "jabuka" u tom kontekstu znači isto što i "proševina, prsten", a prosioci se nazivaju "jabučari", o čemu je izvestio Vuk u Život i običaji naroda srpskoga.

Ako devojka želi da je mladić zavoli, ona vrši neko vračanje sa jabukom (ver. izgovori određenu bajalicu) u mladi petak pre svanuća, a u nedelju da momku tu jabuku da je pojede. Inače je jabuka čest motiv u narodnim pripovetkama i pesmama, npr. devojka se na svog izabranika baca jabukom, ili obrnuto; momak i devojka leže na postelji i igraju se zlatnom jabukom. Poreklo ove zlatne jabuke je možda mitološko - možda stoji u vezi sa predstavom o raju i plodovima u rajskom vrtu.
Gađanje jabuke iz puške se vrši pred mladinom kućom. Svatovi se ne puštaju u kuću (ili ponegde mlada se ne izvodi iz kuće) dok momci, obično mladoženja ili neko iz njegove družine ne pogodi jabuku na koplju. Pretpostavlja se da je to neki "ispit", zadatak koji prvenstveno mladoženja treba da obavi, što je verovatno čin kojim se anticipira plodnost u braku i posebno muško potomstvo.

Zatim, jabuka se stavlja na svatovske barjake, na rogove svadbenog ovna; takođe, devojka nakonjčetu daje jabuku. Nakonjče je muško dete i njegova uloga u ritualu je simbolička - da nevesta u braku rodi sina, sinovi se u Crnoj Gori nazivaju "sreća". Kada se završi venčanje i pojave se prvi momci vesnici, đuveglijina majka iznosi pred njih jabuku i oni se grabe za nju - ko je ugrabi, taj će se prvi oženiti.
Kada svatovi dovedu devojku u novu kuću, ona prebaci jabuku preko kuće (Dalmacija, dinarski krajevi), klekne i poljubi prag.

Jabuka je verovatno imala i značenje žrtve, npr. u Božićnim običajima (jabuka koja se stavlja u usta božićnoj pečenici).

Verovatno je bila u vezi i sa "donjim" svetom. Drvo jabuke se sadilo po grobljima; plod se stavlja na krst pokojnika ili se o zadušnicama zakopava u grob, kod glave.
Itd.

Zaboravih, a i to je bilo pitanje: u običajima i domaćem kultu jabuku često zamenjuje pomorandža (Hercegovina, Dalmacija), odnosno limun, ili pak dunja; "dragi dragu od milosti gađa" pomorandžom (u jednoj pesmi); nevesta baca pomorandžu u kolo, itd. Svi nabrojani plodovi imaju slično značenje kao dar, ponuda ili žrtva.

• 1Ovo se svidja korisniku: mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sorelag

Citat:Nisam ja stručnjak za narodne običaje, bavim se istorijom i teorijama u etnologiji i antropologiji.

Видиш да јеси. Хвала и с моје стране за овако исцрпан одговор.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zaista je simbolika jubuke dobro objašnjena. Polaznici (položajnici) su, u mom kraju, donosili u kuću domaćina jabuku (ili pomorandžu) u koju su bili zabodeni metalni novci.
Mene i dalje zanima ima li u običaju darivanja jabuke na svadbi neke simbolike, paganstva ili je to puko sakupljanje novca.

• 1Ovo se svidja korisniku: mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

micoboj ::Zaista je simbolika jubuke dobro objašnjena. Polaznici (položajnici) su, u mom kraju, donosili u kuću domaćina jabuku (ili pomorandžu) u koju su bili zabodeni metalni novci.
Mene i dalje zanima ima li u običaju darivanja jabuke na svadbi neke simbolike, paganstva ili je to puko sakupljanje novca.

Simbolička značenja jabuke, koja sam ja ukratko i zbrda-zdola izložila, su u izvesnom smislu "idealna", idealtipska i vezuju se za tzv. tradicijsko društvo i kulturu "naroda", tj. seoskog stanovništva.

Nisam sigurna da razumem pitanje - da li na savremenim svadbama ovaj i mnogi drugi elementi običaja (koji se uz to veoma razlikuju od "sela do sela") imaju svoja simbolička značenja, odnosno da li su učesnici običaja svesni tih značenja? Učesnici i izvršioci obrednih radnji ne moraju ništa znati o njihovom smislu - oni su naprosto čuli da "tako treba", od svojih starih, pitali lokalnog sveštenika ili negde pročitali (moja iskustva sa terena, koja potvrđuju i kolege koje se bave proučavanjam ove i sličnih tema). Na primer, u jeku tzv. retradicionalizacije u 1990im, čak je i književnost mogla biti "izvor" i "model" tzv. tradicionalne vranjanske svadbe, i to, pogađate, romani Bore Stankovića. U međuvremenu, etnolozi i istoričari su potvrdili da je Bora nepouzdan izvor - on je opise svadbe i drugih običaja stvorio "po čuvenju" i sećanju iz detinjstva i rane mladosti, a ne na osnovu neposrednog posmatranja. Pored toga, rano je napustio Vranje i više se tamo nije vraćao da bi proverio verodostojnost svojih konstruisanih opisa. Uprkos svemu tome, za laičku publiku i lokalno stanovništvo Bora je postao neka vrsta identitetske "ikone" tog grada i njegove kulturne tradicije. To je doslovno primer tzv. "izmišljanja tradicije" u našoj zemlji (Hobsbaum i Rendžer), čija je svrha potvrda identiteta.

U savremenim uslovima, naročito u pojedinim sredinama i slojevima, svadba je postala "potlač" - to je izraz američkih Indijanaca iz grupe Kvakijutl, koji antropolozi često neformalno koriste da označe težnju ka megalomaniji i takmičenju, sa ciljem da se potencijalni rivali "potuku" demonstracijom sopstvenog bogatstva, sve u cilju sticanja prestiža i moći. To važi i za sahrane. Novokomponovani običaji.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pretpostavljam da svaki obred ili njegov dio ima neki svoj smisao radi čega je uveden. Recimo, davanje muškog djeteta mladi u naručje simbolizuje plodnost porodice i, naravno, želju za muškim potomcima. Bijela vjenčanica je simbol nevinosti, veo štiti mjadu od uroka. Negdje mlada pije iz čaše koju zatim baca. Ako se razbije rodiće se muško dijete. Svatovi u odlasku iz mladoženjine kuće i u povratku ne idu istim putem zbog zlih duhova. Bacanje sita sa raznim plodovima predstavlja poklon kućnim duhovima, odnosno njihovo "podmićivanje" kako bi kuću čuvali od zlih duhova. Ljubljenjem praga mlada pokazuje da će voljeti svoju novu kuću. Bacanje žita po svatovima simbolizuje plodnost...
Gdje je u ovim običajima i vjerovanjima jabuka koja ide od svata do svata? Šta to simbolizuje? Zašto se to posebno plaća? Razumijem nagradu koju mlada dobija kada sutradan poslije svadbe posipa vodom ukućane dok se umivaju. Kakvu svrhu, odnosno simboliku, ima "darivanje jabuka"?
Moje pitanje nije bilo da budem načisto da li je ovo običaj koji ima neki korijen u etnologiji ili novotarija radi novca. Inače, kada prisustvujem nekom obredu uvijek nastojim da shvatim njegov sadržaj. Da shvatim zašto se nešto obavlja.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Novotarija, radi novca. U mom kraju, narocito po selima, sa jabukom se na neki nacin svatovi solidarisu sa porodicom koja organizuje svadbu. Novcanim prilogom od jabuke, domacin uglavnom placa troskove svadbe, oni imucniji daju mladencima..