Napoleon I Bonaparta (1769.-1821.)

• 1Ovo se svidja korisniku: AlexxRadakovic
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napoleon I Bonaparta (1769.-1821.)


Kratka biografija

Jedan od najvećih zavojevača u svetskoj istoriji. Rodio se u gradu Ajačiju na Korzici, u advokatskoj porodici. Visoko vojničko obrazovanje stekao je u vojnoj školi (Ecole militaire) u Parizu. U velikoj buržoaskoj revoluciji učestvovao na strani jakobinaca i Robespjera. Prvi put se istakao u jednoj vojničkoj akciji kod Tulona (1793.) U 24. godini života postao je general (1793.) 1795. U Parizu ugušuje pobunu protiv Konventa.

U sledeće dve godine odneo je nekoliko sjajnih pobeda nad Austrijancima u Italiji i učinio kraj Mletačkoj Republici (1797.) Zatim sa svojom vojskom prelazi u Afriku gde je u silovitom naletu porazio Egipatsku vojsku za tri nedelje (1799.) Iz Francuske mu stižu vesti o sve težem položaju Direktorijuma, pa tajno napušta trupe u Egiptu.

Vrativši se u Francusku 9. novembra 1799.god. izvršio je državni udar i uveo konzulstvo. Novim ustavom, umesto Direktorijumu, vlast je predata konzulima, a Napoleon je kao prvi konzuil faktički imao vlast u svojim rukama, postavši neograničeni vladar. 1802.god. izabran je za doživotnog konzula sa pravom da imenuje svog naslednika. Njegovoj neograničenoj vlasti nedostajala je još samo titula. 1804.god. proglasio se za cara, ozvaničivši svoju vlast.


1805.god. protiv njega je stvorena koalicija u kojoj su bile: Engleska, Švedska, Austrija,i Napulj. 1805. god. pobedio je Austrijsku vojsku kod Ulma, a krajem iste godine postigao je veliku pobedu nad rusko-austrijskom vojskom kod Austerlica. 1806.god. potukao je Prusku vojsku kod Jene I Auerštata a 1807.god. rusku vojsku kod Fridlanda, prinudivš ih na Tilzitski mir. 1807. je izvršio kontinentalnu blokadu Evrope sa namerom da je odvoji od Engleske. U ratovima protiv Portugalije i Španije 1808.god. nije postigao veće uspehe. Pobedom nad Austrijskom vojskom kod Vagrama i Šenbruskim mirom 1809. obezbedio je prevlast Francuske nad večim delom kontinenta.


1812.god. na čelu velike armije (500 000 vojnika), kreće na Rusiju. Uspeo je da zauzme Moskvu, ali je prinuđen na povlačenje. Ohrabrene ovim Napoleonovim porazom, evropske zemlje stvaraju novu koaliciju, i u bici kod Lajpciga 1813. nanose težak poraz francuskim trupama. 31.marta 1814.god. savezničke snage ulaze u Pariz i prisiljavaju Napoleona na abdikaciju. Poslat je u progonstvo na ostrvo Elbu, a na francuski presto doveden je Luj XVIII (Burbon).

Iskoristivši nezadovoljstvo koje je nastalo u celoj zemlji, Napoleon napušta Elbu i sa malom pratnjom se pojavljuje u Francuskoj gde je dočekan sa oduševljenjem. Ovaj period njegove vladavine nazvan je "vlada 100 dana" Proglasio je novi ustav i otvorio zasedanje poslaničkog doma. Saveznici su se za to vreme pripremali za odlučnu bitku. U blizini belgijskog grada Vaterloa Napoleon je pretrpeo svoj poslednji i najveći poraz 18. juna 1815.god. Posle četiri dana u Parizu je abdicirao u korist svog sina Napoleona II. Predao se Englezima koji su ga prognali na ostrvo Svetu Jelenu na kome je umro 5. maja 1821. god.