Inspirisana današnjom temom tj. prilogom u jutarnjem programu o snimanju filma o Oliveri Lazarević najmladjoj kćerki Kneza Lazara i Knjeginje Milice reših da pokrenem ponovo posle dugo vremena učešće u ovoj oblasti. Vrlo me je zainteresovala diskusija povodom snimanja filma, razgovor sa glavnim glumcima jedino mi je žao što nisam čula ili nije dat podatak o tome kada će film početi ili biti gotov, jer se i nisam nešto na vreme uključila, tj. kada će biti premijera filma.
Moram iskreno da kažem da pretražujući teme na našem forumu nije mi palo na pamet da pogledam ovu oblast. Sada razlog znate.
Čitala sam knjigu Ljiljane Djurović Habjanović -Igra Andjela , prelepa je, tema je upravo život Kneza Lazara i Knjeginje Milici, Kosovska bitka... ali to je ipak knjiga pa sam rešila da malo prošvrljam po internetu pa evo nešto ću i o tome...
U knjizi čiji su autori Nikola Giljen, Olivera Šarenović i Sonja Jovićević-Princeza Olivera, zaboravljena srpska knjeginja, Olivera je pikazana kao ,,žrtveno jagnje Kosovske bitke,,
. Odlučna da pomogne Srbiji Knjeginja Milica, prihvata vazalnost Bajazita, a izmedju ostalog jedan od uslova je bio, udaja Olivere za Sultana Bajazita. Prema legendi put princeze Olivere od Kruševa do Jedrena srpski narod je posuo ružama. Olivera je udajom za Bajazita prešla u islam, postala dosta uticajna ali i dovoljno mudra da zna granice do kojih može da ide. Izražena diskretnost u svakoj oblasti koja joj je uz Bajazita bila dostupna bila je poštovana, a samim tim je uspela da za svoju porodicu izbori sve što se moglo.
Uporedjivali su je sa Jestirom , drugom ženom persijskog cara Kserksa, koja je bila jevrejka i koja je takodje svojom mudrošću uspela da razotkrije zaveru protiv svog naroda i time promenila Carevo mišljenje o Jevrejima.
Olivera je uspela da od četiri Sultanove žene održi prvo mesto i zadobije i održi ljubav Sultana Bajazita što je bilo vrlo teško. Postoje različite verzije kako su Sultan i Olivera završili ali je najizvesnija ta da su bili u zatočeništvu mongolskih osvajača gde je Sultan Bajazit i umro a Olivera puštena i vratila se u Srbiju, gde je i dalje koristeći pozicije koje je imala kod Turaka pomagala svom narodu.
I vratiću se na knjigu ,,Igra Andjela,, ne mogu a da ne navedem da je bez obzira na način na koji je došla za Bajazita, bez obzira i na sve druge okolnosti rodila se iskrena ljubav. Jedan opis mi je duboko urezan u mozak a to je kada je Olivera išla da vidi Bajazita kada se u zarobljeništvu razboleo i želela da udje kod nje a on joj je rekao:,, ne ulazi beli krine ovo više nije Bajazit,, možda nije doslovce ali je vrlo tužno...
|