Post-Modernizam u istorijskoj nauci

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ova moja prica se zasniva na predavanju Nenada Milenovica sa Istorijskog instituta iz Beograda, tj. nekih mojih belezaka i nekog mog malog istrazivanja:

Najpre treba reci da je citava istorijska nauka u jednoj velikoj krizi. Moderna istoriografija je iscrpela tolike teme, da je sada jako tesko naci polje istrazivanja, iz tog razloga post-strukturalizam je nasao svoje mesto u istoriji.
Ceo post-strukturalizam vidi stvarnost iseckanu na delove, detalje i kulturne osobine. On daje vecu paznju detaljnoj lokalnoj istoriji, jer je to polje koje nije toliko ispitano, a istoricari imaju lokalne istorijske arhive i izvore. Zatim post-strukturalizam daje vecu paznju samom coveku kroz vreme u istoriji. Tako se ponovo sagledavaju veliki istorijski dogadjaji, ali kroz prizmu pogleda malog coveka, odlican primer je svima poznata Oksfordska istorija stare grcke, koja je doduse najlblazi oblik. Dalje se paznja daje jeziku i tekstu, koji opet postaje vazan u istoriji.

Post-modernizam u kome se svi nalazimo ostavio je mnogo uticaja na istoriju, kako pozitivnih tako i negativnih. Oni se nekad cak poklapaju, sto dovodi do paradoksa, a to ce te primetiti u daljem tekstu.

Najpre treba izdvojiti negativne uticaje post-modernizma na istoriju (Nenad Milenovic je napravio listu)

1. Skepticizam i poricanje mogucnosti saznanja istine o proslosti
Iz ovog razmisljanja je dosao i najtezi argument protiv istorije: Nijedan istorijski rad nije objektivan, nema drustvenog vakuma van vremena i prostora u kome bi taj istorijski rad mogao da bude napisan.

2. Cinjenice nisu vazne - sve je u interpretaciji
Ovaj argument protiv istorijske nauke je cvrst, jer primera imamo u tolikoj meri. Naprimer zanemaruje se cinjenica da su Velika Britanija i Francuska objavili rat Nemackoj sto dovodi do svetskog rata. Interpretacija je da je nemacka dovela do svetskog rata. (slobodan primer)

3. Autor nema kontrolu nad znacenjem onog sto je napisao jer je glavni uzrok neprestalna igra reci i citalac moze shvatiti text drugacije nego sto je to ucinio autor.
Ferdinand de Saussure je rekao da znacenje treba traziti u strukturi celog jezika, a ne analizirajuci pojedine reci.

Ovo je dovelo i do modernog karikiranja istorije koje kaze: Cela istorija je text; svaki text se moze drugacije shvatiti; svaka interpretacija je negativna!
Sto je opet dovelo do drugog stava: Istorija je fikcija, izmisljanje! Ona ne istrazuje proslost, ona je kreira!
To ide u filozofiju: Nijedan stav nije tacan!

4. Hiperrelativizam - nema istine!
Ona ne postoji i do nje se ne moze doci.

U svom delu (koje svi istoricari moraju da procitaju) "Odbrana Istorije" Ricard Evans je pokusao da ukaze na probleme hiperrelativizma i napravi kompromis izmedju njega i tradicionalnog istorijskog empirizm.
On kaze da postoji mnogo vise argumenata protiv post-modernista.
Kaze da nije problem u takvom pisanju istorije nego u takvom pisanju teorije istorije i pogleda na istorijsku nauku kroz oci skepticizma.
Istorijska nauka je u krizi i od pocetka devedesetih se stalno napada, zato joj treba odbrana

5. Poricanje objektivnosti i isticanje subjektivnosti

Ovde nije potrebno mnogo reci. Ja sam napisao jedan esej u kome sam pokazao da nijedan naucni rad ne moze biti objektivan i to ne samo u Istoriji. Koga zanima, mogu ga okaciti

6. Istorija je dominantna forma ideologije

Ovaj primer imamo svuda. Protivnici istorijske nauke kazu: Istoricar pise istoriju jer zeli moc!

To bi bili negativni uticaji i razmisljanja post-modernizma.

Sada cu prema listi Nenada Milenovica izneti pozitivne uticaje

1. Podsticaj samokritickog istrazivanja
Istoricari su svesni svoje odgovornosti i trude se da uvek budu po strani

2. Vise radova o teoriji istorije
Napad na istoriju izazvao je odbranu. Pisu se radovi o teoriji istorije, kako protiv nje, tako i u njenu korist. Valjda ce ovaj predmet biti i na univerzitetima kod nas

3. Udahnut nov zivot starim temama sa novim pristupom istrazivanja
O ovome sam vec rekao dok sam obrazlagao post-strukturalizam

4. Otvorene su nove teme za istrazivanje
Sa usitnjavanjem istorije otvorile su se nove teme na lokalnom nivou

5. Interesovanje za marginalno
Pokrece se prica o malim ljudima i dogadjajima na dnu lestvice

6. "Mali covek" postaje tema rada
Shodno prethodnoj tacki ovo je nova tema za istrazivanje

7. Dopadljiv stil opet postaje legitiman stil
Istoricari se trude da njihova dela budu prijatna za citanje

8. Ozivljavanje naracije
Ovo se najvise razvilo i zatu cu o tome sada nesto reci

Naracija je bila potisnuta u istoriografiji i sada se ona vraca kao prirodna reakcija. Ekonomski determinizam nije mogao da zadovolji istorijsko objasnjenje jer on negira dijalekticki odnos izmedju temporalnosti i atemporalnosti; diskontinuiteta i kontinuiteta; istorije i strukture. Kod Sovjeta se islo i do vulgarnog ekonomskog determinizma koji je potpuno odbacio istoricizam!

Najveci problem sada je sto su se teme toliko usitnile da su se istoricari udaljili i nemaju temu za razgovor.

Ali su se razvile nove forma narativnog.

1. Mikronarativno - Gust opis
Podrazumeva precizan i detaljan opis nekog fenomena. Najcesce se koristi da se interpretira kultura. Ovo sam ja koristio kada sam pisao o spomeniku Zikici Jovanovicu

2. Narativno napred-nazad izmedju javnih i privatnih svetova
Podrazumeva pravljenje razlike u jednom delu izmedju velikih i malih. Pregled dogadjaja i na vrhu i na dnu

3. Narativno unazad
Radnja ide u nazad, od najnovijih dogadjaja pa do najstarijih

4. Narativno s vise tacaka gledista
je pokusaj da se sa razlicitih lokacija uhvati slika, posledice... nekog dogadjaja. Moze biti jako zanimljivo.

Dakle, da zakljucimo:
Istorijska nauka se nalazi u velikoj krizi i kazu da je najneperspektivnije biti istoricar - slabo su placeni i cenjeni u svetu. U buducnosti ce nesto morati da se menja, da se napreduje. Kako? Videcemo, onako kako to vreme i drustvo kazu

Dopuna: 06 Maj 2005 21:12

Zaboravih da kazem, voleo bih da cujem vase misljenje o ovome sto sam napisao

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Čitajući ovaj tekst, zaključujem da je, po meni, post-modernizam u istoriji ipak doneo više dobra nego lošeg.

Polazim od sebe: oduvek su mi veše bila interesantna ona dela koja zadiru u dubinu, koja dotiču određene aspekte određenog perioda ili čega već. Detaljno se baviti nekim delom veće teme i obraditi je kako treba, sa svim detaljima, isečcima iz života običnih ljudi, sagledati efekte koje je veliki događaj ostavio na neki mali i OBRNUTO...

Takođe, način na koji je jedna takva građa ispričana je veoma važno i ne treba pisati dosadno, jer su to, zaboga, činjenice i slično. Ispričati jednu malu priču do detalja i pokušati da se nađeš u toj situaciji je za mene prava stvar.

To je, u stvari, istorija koja zadire u suštinu. One velike 'opšte' istorije su ništa više do nabacivanja određenih opštih mesta i činjenica, bez da se dublje zadire u jedan fenomen koji, jasno je, ima duboke korene, kako u društvenim prilikama, ekonomiji, čovekovoj svesti, socijalnim prilikama, određenim 'velikim' ljudima koji su uzroci/pokretači nekih promena itd.

Post-modernizam je definitivno povukao istorijsku nauku u pravom smeru.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nemogu da odolim a da ne paravim neka poredjenja s tehnickim naukama. Naime prvih nekoliko stavki koje si naveo koji govore o relativizmu i nemogucnosti saznanja apsolutne istorijske istine naizgled obismisljavaju istorijska istrazivanja.

Ovo je samo naizgled tacno. Paralela se moze povuci s citavim nizom problema za koje je matematicki dokazano da ne postoji apsolutno tacno resenje ili je do tog resenja nemoguce doci iz prakticnih razloga (zahteva se beskonacan broj ponavljanje neke operacije npr.)

Ipak postoji citav niz postupaka koji se mogu primeniti da bi se dobilo aproksimativno resenje koje seu nekim granicama tolerancije moze prihvatiti kao tacno.

Isto tako iako apsolutna istina ne postoji, po mom skromnom misljenu, istorijska istina predstavlja tacku preseka u najveceg broja verzija nekog dogadjaja. Sto veci broj interpretacija (makar i minorno razlicitih) to preciznije odredjena tacka preseka tj. istina.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

A koje je tvoje mišljenje o ovoj temi, mister Rosoner?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Izneo sam svoje misljenje kroz izlaganje.

Izneo sam i sta je dobro donelo i sta je lose. Nekako osecam da je sa ovakvim napredkom drustva i prirodnih nauka ovo moralo da se desi... no jednom cemo naci nove pravce u istoriji i opet ce istoricari biti adekvatno placeni i cenjeni u svetu [sto mene najvise pogadja ]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Iskreno, ja nisam primetio tvoje mišljenje u prvom postu. Evo, pročitao sam ga ponovo i vidim samo činjenično prezentovanje onoga za i protiv. Kao da si prepričao (što, čini mi se, i jesi uradio) predavanje pomenutog profesora!?

Jebeš to za i protiv - to je za udžbenike i odgovaranje za ocenu - ovde samo ćaskamo i iznosimo svoja mišljenja, a ja ga nisam video u tvom prvom postu.

Na čiju stranu ti naginješ i zašto?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Tandaramandara... pa nemora sve d abude dza ili bu... nemora covek da se opredeli da ili je za ili protiv ovog!?! Uostalom postmodernizam postoji nezavisno od nasih licnih misljenja o njemu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mickey Mouse ::Iskreno, ja nisam primetio tvoje mišljenje u prvom postu. Evo, pročitao sam ga ponovo i vidim samo činjenično prezentovanje onoga za i protiv. Kao da si prepričao (što, čini mi se, i jesi uradio) predavanje pomenutog profesora!?

Jebeš to za i protiv - to je za udžbenike i odgovaranje za ocenu - ovde samo ćaskamo i iznosimo svoja mišljenja, a ja ga nisam video u tvom prvom postu.

Na čiju stranu ti naginješ i zašto?
Prepricano definitivno nije

Ja ne naginjem ni Za niti Protiv, zato sto je glupo doneti takvu odluku. Sve ima svoje prednosti i mane i ja rado sebi dozvoljavam da ne budem ni za niti protiv (niti uzdran), takva podela mi nije potrebna

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da, ali čovek si - sigurno više naginješ ka nečemu!? Mislim, reci, bre, šta misliš, slobodno. Šta tebi više prija i zašto?

Ono gore je napisano kao iz nekog udžbenika i nema tvoj lični pečat.

'Glupo je doneti odluku'? Kakvu ti odluku treba ovde da doneseš? Koju god da doneseš, ne ovisi ti život od iste! Veruj mi.

Samo sam želeo da malo diskutujemo šta volimo da čitamo od istorije, a ne da se stidljivo i oprezno držimo sredine, kao da smo na simpozijumu istoričara i kao da te cela univerzitetska javnost gleda i skenira svaku tvoju reč. Šta ovde budeš rekao neće uticati na to da li ćeš dobiti katedru u Oksfordu.

U pitanju je samo zanimljivo ćaskanje o istoriji, a ne rad o kome ti ovisi mesto profesora!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Tesko mi je da kazem ka cemu naginjem. Sve ima svoje prednosti i mane. Ako bih pak rekao sebi da naginjem protiv toga, mogao bih sebi napraviti odbojnost prema modernoj istoriografiji, ako bih ucinio suprotno, nista bolje ne bih prosao.

Jedan covek koji jos nije ni u mladost posteno zakoracio ne bi trebalo da osporava reci doktora koji radove o teoriji istorije pisu na zalasku svojih sjajnih karijera, a rad o teoriji istorije je vrhunac!