Profesorka istorije mi je dala zadatak da iznesem pred razred referat o Jovanu Ristiću, tačnije nešto više o njemu. To i nije baš referat već prezentacija. Hteo sam ovo da podelim sa vama kako bih čuo vaše mišljenje, šta bi moglo da se doda, šta da se skrati itd. Sudeći da smo započeli lekciju 'Srbija na putu ka nezavisnosti (1868-1878)', uvod sadrži neke elemente te lekcije. Ne znam baš puno o Jovanu Ristiću, ali mi se čini da sam trebao dodati još neka njegova politička/diplomatska dostignuća.
Evo kako to izgleda;
Citat:
Ubistvo kneza Mihaila Obrenovića označilo je kraj porodične
loze Obrenović. Mihailo nije imao zakonitog potomka, te je
posle njegove smrti na vlast došao njegov maloletni rođak
Milan Obrenović. Do njegovog punoletstva (1868. - 1872.), Srbijom
je vladalo Drugo namesništvo - tročlana grupa sa Jovanom Ristićem.
Zajedno sa njim vladali su i Jovan Gavrilović kao i Milivoj Petrović.
To namesništvo je 1869. godine donelo novi ustav. Namesništvo
je želelo da uvede umereniju unutrašnju politiku te je ovim ustavom
sprovela neke reforme. Ustav se zvao 'Namesnički ustav'.
Jovan Ristić je rođen 4. januara 1831. godine u Kragujevcu.
Bio je državnik, političar i istoričar. Bio je političar liberalne
orijentacije. Osnivač je Narodnoliberalne stranke.
Imao je velike zasluge za usvajanje ustava iz 1869.
godine i bio je predsednik Srbije na Berlinskom kongresu, gde
nije smeo aktivno da učestvuje, ali je u komunikaciji sa
predstavnicima velikih sila izneo želje i očekivanja Srbije.
Bio je čovek impresivne inteligencije iako je živeo u siromašnoj
porodici. Diplomirao je na beogradskom Liceju stipendijom srpske
države 1852. godine i stekao zvanja doktora filozofije na
Hajdleburgu, te je potom nastavio studije na prestižnom pariskom
univerzitetu Sorboni. Studirao je kod proslavljenog istoričara
Leopolda fon Rankea. Iako je imao nameru da nastavi dalju karijeru
kao istoričar nije uspeo da dobije mesto profesora na
Liceju.
Godine 1854. postaje državni namesnik i radi u Ministarstvu
unutrašnjih poslova, koje je vodio Ilija Garašanin. Na Jovana
Ristića je snažan uticaj ostavila i stroga birokratska škola.
Samo da naglasim, izgleda prekratko, ali to je zbog toga što ne smem da čitam već trebam sve to da naučim
|