offline
- PfcBoy
- Građanin
- Pridružio: 25 Apr 2008
- Poruke: 61
|
Devojcica sa sibicama
Bilo je strahovito hladno.Padao je sneg,spustalo se vece.Bilo je to
poslednje vece u godini,vece uoci Nove Godine.Po toj hladnoci u
mraku,isla je siromasna devojcica gologlava i bosonoga.Ona je doduse imala papuce,kada je posla od kuce,ali sta bi joj pomoglo!Papuce su joj bile vrlo velike,ranije ih je nosila njena majka.Mala ih je izgubila kada je pozurila preko ulice da izbegne kolima koja su besno jurila.Jednu papucu nije mogla da nadje,a drugu zgrabi neki decak,koji rece da ce je uotrebiti kao kolevku kad bude imao dece.
Tako ide devojcica bosih nozica,crvenih i modrih od zime.U nekoj staroj kecelji nosila je puno sumpornih zizica, a jedan svezanj drzala je u ruci.Niko ih celog dana nije kupio od nje,niko joj nije dao ni grosa.Gladna i prozebla isla je potistena,jadnica mala.Pahuljice su padale na njenu dugu plavu kosu, koja joj se tako lepo kovrdzala na potiljku.
Svi prozori bili su osvetljeni I cela ulica mirisala je na guscije pecenje.Ta bilo je vece uoci Nove Godine.
Tamo, u uglu izmedju dve kuce, jedna se izbocila malo vise prema ulici od druge devojcica sede I skupi se.Nozice je podvukla poda se,ali joj je bilo jos hladnije,a kuci nije mogla da ide jer nije prodala ni jedan jedini sveznjic zizica,nije dobila ni grosa pa bi je otac tukao.A I kod kuce je bilo hladno,jedva su imali krov nad glavom,vetar je duvao sa svih strana,mada su one najvece pukotine zacepili slamom I krpama.Rucice su joj bile gotovo ucocene od zime.Ah,jedna zizica bi joj dobro cinila.Kad bi smela samo da izvuce jednu,da je kresne o zid I da zagreje prste.Izvuce jednu,vrc!.Kako je buknula,kako jeplamsala.Bio je to topao,jasan plamen kao sveca.Bila je to cudesna sveca:devojcici se ucini da sedi pored velike gvozdene peci,sa sjajnim mesinganim kuglama I mesenganim postoljem.Vatra je gorela tako lepo I prijatno grejala.Ali sta to bi?Kada je vec bila ispruzila noge da I njih ogreje ,plamen se ugasi ,pec nestade,sedela je sa izgorelim drvencetom zizice u ruci.
Kresnu drugu,ona sine jos svetlije,I svetlost obasja zid.Ovaj postade proziran kao veo.Videla je sobu:sto postavljen,prekriven velikim belim stolnjakom,a na njemu skupoceni porcelan;pecena guska punjena jabukama I sljivama divno se pusila.I sto je bilo lepse guska skoci s cinije I stane gegati po podu sa viljuskom I nozem u ledjima,isla je pravo prema sirotoj devojcici.Tada se ugasi zizica I ostade samo hladni debeli zid.
Ona zapali jos jednu zizicu,I sad se nadje pod prekrasnom jelkom jos vecom I bogatijom od one koju je videla nedavno kroz staklena vrata kod bogatog trgovca.Hiljade sveca gorelo je na zelenim granaama I sarene slike kao one kojima ukrsavaju izloge gledale su u njuMala pruzi obe rukei zizica se ugasi.Svecice na jelki stadose se penjati sve vise I vise,I one vide da su to jasne zvezde.Jedna od njih pade I ostavi dug svetao trag na nebu.
-Sad neko umire!-rece mala,jer joj je tako kazala baka,baka koja ju je jedina volela,ali sad je I ona bila mrtva.
Devojcica opet kresnu jednu zizicu o zid:oko nje sinu,a u tom sjaju stajala je baka,sjajna I blistava,blaga I dobra.
Bako viknu mala.Povedime sa sobom!Znam d aces nestati kad zizica izgori,kao sto su nestali I topla pec I pecena guska,I divna jelka!
I devojcica brzo zapali ceo svezanj zizica;htela je sto duze da zadrzi baku.Zizice su plamsale takvim sjajem,da je bilo svetlije nego usred bela dana.Baka nikad ranije nije bila tako lepa,tako velika ona dize devojcicu u narucje I polete u sjaj I radost visoko,visoko!Vise nije bilo ni hladnoce,ni gladi ,ni straha.
Ali u hladnu zoru,u uglu kraj kuce ,sedela je devojcica rumenih obraza sa osmehom na usnama.Bila je mrtva.Smrzla se od poslednje noci stare godine.Novogodisnja zora javi se nad malim telom devojcice,koja je cvrsto drzala svezanj izgorelih zizica.Htela je da se ogreje,govorili su.Niko ne zna sta je sve lepo viddela I u kakav je sjaj usla sa svojom bakom da se raduje Novoj Godini.
Prepisao sam iz lektire
|
