offline
- Jasmina
- Undiscovered Soul
- Pridružio: 16 Apr 2005
- Poruke: 2908
|
Moje reci su suvisne, tako da cu samo postovati delic ove dirljive price...
%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%
A onda, jednog dana, Čjang nestane. Sa svima je tiho razgovarao, savetovao ih da ne napuste učenje, vežbanje i nastojanje da spoznaju više o savršenom nevidljivom načelu života. Dok je govorio, perje mu je postajalo sve sjajnije i sjajnije, a na kraju je postalo tako blistavo da ga ni jedan galeb nije više mogao gledati.
- Džonatane - odjeknuše njegove poslednje reci - proučavaj i dalje ljubav!
Kad su ponovo otvorili oči, Čjanga više nije bilo.
Kako su dani prolazili, Džonatan je sve češće mislio na Zemlju s koje je došao. Da je tamo znao samo deseti, samo stoti deo onoga što je ovde naučio, koliko bi mu život više značio! Stajao je na pesku razmišljajući postoji li možda onde dole galeb koji pokušava da savlada ograničenja i otkrije smisao letenja izvan uobičajenog prikupljanja mrvica hleba sa brodića. Možda su prognali još nekoga zato što je rekao istinu jatu u lice. I što je Džonatan duže vežbao kako da bude dobar, i što je više proučavao pravu prirodu ljubavi, to je više težio da se vrati na Zemlju. Iako je njegova prošlost bila ispunjena samoćom, bio je stvoren da postane učitelj, te je i svoju ljubav iskazivao tako što je hteo preneti deo istine, koju je spoznao, galebu koji bi pokazao makar samo želju da tu istinu i sam spozna.
Sulivan, koji je znao da leti kao u mislima, te je i druge tome učio, izrazi mu svoju sumnju:
- Džone, ti si nekada bio prognan. Zar misliš da će te ptice tvoga jata hteti saslušati? Znaš li onu uzrečicu: Onaj ko leti najviše vidi najdalje. Galebovi koje si napustio čuče na zemlji, kriče i bore se među sobom. Oni su hiljadu kilometara udaljeni od neba - a ti bi hteo da ga odande vide! Džone, pa oni ne mogu videti ni vrhove svojih krila! Ostani ovde! Pomozi novim galebovima, onima koji su dovoljno visoko da vide ono što im želiš pokazati. - Utihne na trenutak, pa nastavi: Šta bi bilo da se Čjang vratio u svoje prethodne svetove? Šta bi danas bilo s tobom?
Poslednje pitanje ga uveri da Sulivan ima pravo. Galeb koji leti najviše vidi najdalje.
Džonatan je ostao i radio s pridošlicama koji su svi odreda bili pametni i učili. Ali pomisao da onde dole, na Zemlji, ipak postoji jedan ili dva galeba koji bi mogli sve to naučiti, nije ga nikako napuštala. Koliko bi tek on naučio da mu je Čjeng došao onog dana kada je isteran iz jata!
- Suli, moram se vratiti - reče naposletku. - Tvoji učenici vrlo dobro napreduju. Oni će ti pomoći oko pridošlica.
Sulivan uzdahne, ali mu se ne usprotivi.
- Nedostajačeš mi, Džonatane - samo reče.
- Suli, zaboga - obrati mu se Džonatan prekorno - ne budi budalast! Šta mi to svakodnevno uvežbavamo? Kada bi naše prijateljstvo zavisilo od vremena i prostora, onda bismo, savladavši vreme i prostor, upropastili i naše bratstvo! Savladamo li prostor, ostaje nam samo OVDE. Savladamo li vreme, ostaje nam samo SADA. Zar ne misliš da će mo se na tom putu, između Sada i Ovde, ipak povremeno sretati?
Galeb Sulivan se i nehotice nasmeja.
- Ti luda ptico - reče blago. - Ako je iko kadar da pokaže nekome dole na zemlji kako se može videti na hiljadu kilometara, onda je to galeb Džonatan Livingston. - Zagleda se u pesak. - Zbogom, Džone, prijatelju moj!
- Zbogom, Suli! Do viđenja.
Tim recima se Džonatan oprosti i prenese u mislima među veliko jato galebova, na obalu nekog drugog vremena, i shvati s uvežbanom lakoćom da nije samo kost i perje, već ničim neograničen, savršen simbol slobode i leta.
Ričard Bah
|
