Istorija i antropologija čitanja

• 1Ovo se svidja korisniku: jelkica7
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Istorija i antropologija čitanja

Knjiga je kulturni izum i proizvod, artefakt u pravom smislu reči, nosilac znanja, smisla i značenja. Književno delo je, kao i svako umetničko delo, jedan svet. Ono ne može da postoji bez čoveka kao autora i čitaoca, bez jezika, niti mimo društva, kulture i istorije. Delo je ujedno proizvodnja vrednosti u vremenu i prostoru, i vrednosti koje transcendiraju vreme i prostor.

Čitanje je istorijski i antropološki fenomen. „Čitanje ima istoriju“, kaže kulturni istoričar Robert Darnton. U osnovi čitanja je želja, koju je moguće analizirati, „kao i sve druge želje koje muče naše nesrećne duše“, smatrala je Virdžinija Vulf. Flober je u jednom privatnom pismu poručivao „Čitati da bi se živelo“. Za mene je čitanje potreba koju izjednačavam sa potrebom za smislom i značenjem stvarnosti oko nas i u nama (šta god to, ops, značilo).

O tome Jadranka Božić u Uvodu za svoje delo Antropologija knjige i čitanja kaže:

Citat:Diskurs o knjizi i čitanju ima viševekovnu istoriju. Čini se da je na tom dugom putu o
fenomenu knjige već sve rečeno. Ipak, mi se još jednom vraćamo toj sveobuhvatnoj i
neiscrpnoj temi i, prolazeći kroz različita istorijska razdoblja, nalazimo u njoj nove
aspekte i probleme.

Antropologija je kompleksna nauka o čoveku u vremenu i prostoru. Njen društvenoistorijski
deo (socio-kulturna antropologija) bavi se čovekovom kulturom u najširem
smislu. Čitanjem se zadovoljavaju različite kulturne potrebe. Knjiga na najdelikatniji
način utiče na formiranje ličnosti.

Za knjigu bismo mogli reći da je u izvesnom smislu mikromodel celokupne kulture -
tako reći sva njena dostignuća utisnuta su u knjizi; knjiga akumulira celokupno
viševekovno ljudsko iskustvo. Čitanje je sâm život knjige i zato je njena sudbina u
potpunosti vezana za fenomen čitanja. Problemima knjige i čitanja uglavnom se
pristupalo sporadično i jednostrano (sociološki, pedagoški itd.); međutim, jedno šire
proučavanje ovih pojava trebalo bi da se odvija na osnovama uzajamnog prožimanja
različitih nauka i naučnih disciplina kao što su istorija, sociologija, psihologija,
filozofija, nauka o književnosti, bibliotekarstvo i informatika, odnosno, moralo bi da
bude interdisciplinarno, i to, pre svega, antropološko (kulturološko).
Antropologija pokušava da sagleda smisao i značenja knjige i čitanja, budući da
obuhvata totalitet ljudske egzistencije, najdublje ulazi u probleme ljudskog postojanja.