Ivo Andrić

• 2Ovo se svidja korisnicima: mcrule, Minatore
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da se podsetimo najsvetlijeg predstavnika naše književnosti:

"Na hiljadu raznih jezika, u najrazličitijim uslovima života, iz veka u vek, od drevnih patrijarhalnih pričanja u kolibama pokraj vatre, pa sve do dela modernih pripovedača koja izlaze u ovom trenutku iz izdavačkih kuća u velikim svetskim centrima, ispreda se priča o sudbini čovekovoj, bez kraja i prekida pričaju ljudi ljudima. Nauka i oblici toga pričanja menjaju se s vremenom i prilikama, ali potreba za pričom i pričanjem i dalje ostaje, a priča teče dalje i pričanju kraja nema...
Svako priča svoju priču po svojoj unutra{njoj potrebi, po meri svojih nasle|enih ili stečenih sklonosti i shvatanja i snazi svojih izražajnih mogućnosti.Svako snosi moralnu odgovornost za ono što priča i svakog treba pustiti da slobodno priča.Ali dopušteno je, mislim, na kraju poželeti da priča koju današnji pripovedač priča ljudima svoga vremena, bez obzira na njen oblik i njenu temu, ne bude zatrovana mržnjom,ni zaglušena grmljavinom ubilačkog oružja, nego što je moguće više pokretana ljubavlju vođena širinom i vedrinom ljudskog duha.Jer, pripovedaču njegovo delo ne služi ničemu ako na jedan ili drugi način ne služi čoveku i čovečnosti.To je ono što je bitno..."

Iz govora Ive Andrića prilikom primanja Nobelove nagrade za književnost 1961. godine

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ja kada sam citao Ex ponto... bio sam bas ubedaren
odustao sam na pola... mnogo tezak covek...
jel' se on smejao nekad?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Andric je bio vrlo pametan i obrazovan, ali pomalo i neobična ličnost što se vidi iz njegovih dela.Što se tiće Ex Ponta nije ni čudo što deluje tako sumorno jer ga je napisao za vreme zatočeništva u austrijskom zatvoru, po ugledu na Vergilijevo delo Epistulae ex Ponto (Pisma sa Ponta) koje je ovaj znameniti rimski pesnik napisao za vreme progonstva iz Rima na ostrvo Pont.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kada imaš intelektualnu moć da formulišeš svoje misli onako kako je to I. Andrić radio, ne možeš očekivati da budeš preterano realističan. Ni da pišeš romane sa srećnim završetkom. A to da je bio neobična ličnost...zar to nije prokletstvo svih velikih ljudi? Teško da će neko biti običan i izdvajati se iz mora osrednjosti!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ivo Andrić je bio jedna ličnost u mladosti a sasvim druga kasnije. Neobično je to što je bio priznat i cijenjen kao čovjek i umjetnik, u komunističkom sistemu koji nije bio nakon prema ličnostima (politčim ličnostima) iz perioda Kraljevine Jugoslavije.
Andrić je bio ambasador Kraljevine, i za razliku od Dučića nije bio natjeran u izgnanstvo.
Očigledno da je njegova misao, koju parafraziram (a možda i citiram, zaboravi se to) "U ćutanju leži mudrost", oblikovala njegovu drugu pšolovinu života.
Prema nekim izvorima postoji spekulacija da je Andrić bio mason, međutim to nije relevantan podatak, da bi priča otišla u tom smjeru,
but
ne bi me to čudilo, jer upravo tako ih zamišljam, kao hladne, maksimalno odmjerene, izuzetnog obrazovanja i inteligencije, sa duboko usađenom uzrečicom "Tiha voda brijege roni" u njihovo unutrašnje biće.

Kako bilo ono što Andrića kao pisca čini velikim, i u svjetskim okvirima, sa čisto stilskog aspekta, je rijedak pripovjedački kvalitet, kojim je u stanju da čitaoca prikuje za knjigu, iako je riječ na prvi pogled o nezanimljivoj temi, pa samim tim i štivu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ivo Hergešić, hrvatski književni kritičar, ga je najbolje opisao:"Andrić je kao čovek toliko rezervisan, zakopčan, distanciran da su i neki njegovi prijatelji saznavali nešto o njemu tek iz treće ruke".

I stvarno bila je velika disharmonija izmedju Andrića-pisca i Andrića-čoveka.Nebo i zemlja.Od 1920. počinje njegova diplomatska karijera u kraljevini Jugoslaviji.Diplomatsku karijeru će završiti kao ambasador u Berlinu; 25.marta 1941. Prisustvovao je svečanom činu potpisivanja pakta izmedju Jugoslavije i Nemačke.A, onda sledi preokret: tokom rata nije hteo da se izjasni ni za jednu od dve zaraćene strane: ni za četnike ni za partizane.Dolaskom Tita na vlast postaje narodni poslanik i predsenik Saveza književnika Jugoslavije.Od ambasadora kraljevne Jugoslavije do poslanika u Titovom parlamentu! Najveća mrlja u karijeri mu je odnos prema njegovim prijateljima Crnjanskom i Geci Konu.Ništa nije učinio za ovog prvog kad je Miloš Crnjanski morao da pobegne u izgnanstvo(a mogao je), niti za ovog drugog kad su mu tadašnji vlastodršci konfiskovali imovinu(takodje je i tu mogao da pomogne,bio je dovoljan samo jedan razgovor sa tadašnjim vlastodršcima i oni bi popustili).

@Offman
Nije špekulacija već istina, Ivo Andrić je bio mason.Svi oni ga smatraju svojim bratom i o tome postoje i dokazi, samo ako se prelista literatura koja obradjuje tematiku masonerije.Bio je član masonske lože "Dositej Obradović", a onda je po članu 70 izbačen zajedno sa Gustavom Krklecom, zbog žene ovog drugog .Naime, Andrić je imao seksualni odnos sa njom i tako pogazio etiku slobodnog zidarstva.Miroslav Krleža je voleo da ih pecka na tu temu, pa je napisao i članak"Tko je kome oteo ženu".Posle su se strasti smirile i obojica su bila vraćena u bratstvo.A evo još jedan dokaz:
1960. posle susreta Tita i Pape otoplili su , do tada napeti odnosi izmedju Vatikana i Jugoslavije, i kao znak nekakve povratne reakcije1961. švedska akademija stavlja u izbor za Nobelovu nagradu Andrića i Krležu(nema dokaza za ovog drugog da je bio slobodni zidar). Normalno, nagradu dobija Ivo Andrić.Švedska akademija, koja dodeljuje tu nagradu nikad nije ignorisala svetske političke tokove.
Ipak, sve ovo ne umanjuje njegov književni opus, bio je veliki pisac.

Izvinjavam se, ako sam malo otišao u politiku, ali ona je bila sastavni deo života Ive Andrića.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Далеко од тога да је Иво Андрић најсветлији представник наше књижевности...
Највећи Српски писац и песник је Свети Владика Николај...
Када се пореде Ивине књиге са књигама владике Николаја, разлика је као земља и Небо...
Прочитај на пример "Царев Завет" и види колико је велики владика Николај...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

pocelo je opet nadmetanje medju srbima

setih se jednom prilikom moj profesor iz knjizevnosti, dosao na cas i kaze da cemo da obradjujemo jednog "naseg" pisca, ja se mislim kako naseg, jer smo obradjivali srpsku knjizevnost, , ispostavilo se da je taj pisac hercegovac, sto je bio i profesor ,...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ne mogu se porediti dela Svetog Vladike Nikolaja i Ive Andrića jer se radi o dvema različitim vrstama književnosti.Vrlo je teško i nezahvalno porediti duhovnu i svetovnu književnost jer je duhovna "majka" ove druge. Vladika Nikolaj Velimirović je svakako jedna od najmudrijih glava koje je Srbija ikada imala!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Свети Владика Николај је највећи Србин после Светог Саве.
Наравно да се не могу поредити духовне и световне књиге јер су то два различита света. Зато и рекох то је исто као Небо и земља.
Православни Светитељи су спознали суштину и циљ живота и живећи по рецепту како прописује Православље остварили су тај циљ.
Световни људи нису спознали суштину и циљ живота, и они су као бродови што плове морем, а не знају где се налазе, нити знају у коју луку треба да стигну. Они тако лутају морем живота а ветрови их носе час тамо, час вамо...