|
I preporucila bih ti i jednu laganu isto od Murakamija - "Kada padne noc".
Citat:"Murakami, kao majstor opisa nam, koliko god to čudno zvučalo, daje i socijalni status Tokija po noći. Da, tu su noćna dešavanja koja gamižu ulicama, gde se, za divno čudo, čuvena produktivnost Japanaca stavlja u drugi plan. Ako je produktivnost ono što krasi Japance danju, onda su perverzija, ubistva, noćna lutanja i prostituisanje ono što karakteriše jedan od najmnogoljudnijih gradova na svetu po noći. Samo zbog toga, aura osobe koja se čini kao junak priče, blješti kao sunce za sva noćna stvorenja koja nemaju šta da rade tu, po noći, koja su na neki način i sama izgubljena, bežeći od ko zna čega i ko zna gde. Murakami je, moram priznati, majstor razrade psiholoških scena – toliko približava tmurnu današnjicu čoveka i kao kroz maglu nam prikazuje neumitnu budućnost koja nije tako sjajna.
“Kad padne noć,” kao i u većini Murakamijevih dela, se ne završava onako kako smo očekivali; nema ‘happy enda’, nema princa na belom konju; stvarnost je surova i naši junaci moraju pronaći načina da se izbore sa njom, jer danas samo najjači opstaju. Homo homini lupus est."
|
