Poslao: 28 Jul 2005 09:17
|
offline
- Jasmina
- Undiscovered Soul
- Pridružio: 16 Apr 2005
- Poruke: 2908
|
Kada sam prvi put procitala knjigu"Mali Princ"bila sam dete,tako da nisam kompletno shvatila sustinu onoga sto je Egziperi hteo da kaze knjigom.Kasnija ,tu knjigu sam citala iznova ,i iznova,ne znam koliko puta do sada i uvidela ,naravno,koliko je Egziperi tu pricu ispricao na neuobicajen nacin,i sto je najinteresantnije,uputio je kao svim generacijama ,svim ljudima,i svoj deci.Deca u knjizi mogu da vide pustolovinu i nauce mnoge stvari u zivotu,odrasli kada zadju u sustinu,u knjizi mogu da pronadju mudrost,opis sta je ljubav,prijateljstvo,moc,ugled,materijalno bogatstvo etc.Sta vi mislite o ovoj tako dirljivoj knjizi?
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
Poslao: 28 Jul 2005 09:54
|
offline
- MoscowBeast
- Nepopravljivi optimista
- Civil Works Team Leader @ IKEA Centres Russia
- Pridružio: 22 Jun 2005
- Poruke: 7912
- Gde živiš: Moskva, Rusija
|
Ako naletis, procitaj "Nevesta za Malog Princa", knjizicu Petra Brakusa, pa ces shvatiti sta mislim o Egziperijevom delu...
(za one koje mrzi da jure pomenutu knjizicu: odusevljen sam bio 'Malim Princom' jos kao mali... Nazalost puno toga sam pozaboravljao, ostali mi detalji u glavi, tako da cu morati opet da je procitam...)
|
|
|
|
Poslao: 28 Jul 2005 11:06
|
offline
- Jasmina
- Undiscovered Soul
- Pridružio: 16 Apr 2005
- Poruke: 2908
|
Hvala na savetu,ja zaista knjigu "Mali princ"uvek imam na stolu...Pokusacu da pronadjem "Nevestu",i jos jednom hvala na preporuci.
|
|
|
|
Poslao: 28 Jul 2005 18:00
|
offline
- Black Orchid
- Na pola puta...
- Pridružio: 22 Nov 2003
- Poruke: 1978
- Gde živiš: na preseku Vremena i Vechnosti
|
"...
- Pustinja je lepa, dodade on...
I to je bila istina... Uvek sam voleo pustinju. Chovek sedne na neku peshchanu dinu. Ne vidi nishta. Ne chuje nishta. Pa ipak neshto svetluca u tishini...
- Ono shto krasi pustinju, reche mali princ, to je shto se u njoj negde skriva bunar...
Iznenada shvatih ovo tajanstveno svetlucanje peska. Kad sam bio mali stanovao sam u jednoj staroj kucci, za koju se prichalo da je u njoj zakopano blago. Naravno, niko ga nikad nije nashao, a mozhda ga chak nije ni trazhio. Ali je njime bila zacharana cela kucca. Moja kucca je duboko u sebi skrivala jednu tajnu...
- Da, rekoh malom princu, bilo da je u pitanju kucca, zvezde ili pustinja, ono shto chini njihovu lepotu nevidljivo je!
...
Polako sam digao vedro do kamene ograde. Tu sam ga chvrsto uglavio. U ushima mi je jos brujala pesma chekrka, a u vodi koja je jos podrhtavala, video sam kako podrhtava sunce.
- Zhedan sam te vode, rece mali princ, daj mi da pijem...
I ja sam razumeo shta je trazhio!
Podigao sam vedro do njegovih usana. Pio je zatvorenih ochiju. Bilo je tiho kao na svechanosti. Ta voda je bila vishe nego hrana. Ona je proizashla iz hoda pod zvezdama, iz pesme chekrka, iz napora mojih ruku. Prijala je srcu kao poklon. Kad sam bio mali, svetlost bozhicnjeg drvca, muzika ponocne sluzhbe, blagi osmesi davali su mom bozhicnjem poklonu svu njegovu char.
- Ljudi sa tvoje planete, reche mali princ, gaje pet hiljada ruzha samo u jednom vrtu... i nisu u stanju da u njima nadju ono shto trazhe...
- Nisu u stanju da nadju, odgovorih...
- A ipak ono shto trazhe, mozhe se naci u jednoj jedinoj ruzhi ili u malo vode...
- Naravno, odgovorih.
A mali princ dodade:
- Ali ochi su slepe. Treba trazhiti srcem.
Napio sam se. Disao sam duboko. Pesak u zoru ima boju meda. Bio sam srecan i zbog te boje meda.
Zashto je morala da se umesha tuga...
...
- Ono shto je vazhno, to se ne vidi...
- Naravno...
- To je kao sa cvetom. Ako volis jedan cvet koji se nalazi na nekoj planeti, prijatno je noccu gledati u nebo. Na svim zvezdama cveta cvecce.
- Naravno...
-To je kao s vodom. Ona koju si mi dao da pijem bila je kao muzika, zbog chekrka i uzheta... seccas li se... bila je slatka.
- Naravno...
- Gledaces noccu zvezde. Moja je isuvishe mala da bih ti pokazao gde se nalazi. Bolje je ovako. Moja zvezda bicce za tebe jedna zvezda. Voleces dakle da gledas sve zvezde... Sve ce one biti tvoji prijatelji. A zatim, poklonicu ti neshto...
On se opet nasmeja.
- Ah! mali moj, mali moj, tako volim tvoj smeh!
- Upravo to ce biti moj poklon... bicce to kao s vodom...
- Shta hoces da kazhes?
- Za sve ljude zvezde ne znache isto. Za jedne, koji putuju, zvezde su vodichi. Za druge, one su samo male svetiljke. Za uchenjake one su problemi. Za mog poslovnog choveka one su bile zlato. Ali sve te zvezde tamo ccute. A ti, ti ces imati zvezde kakve niko nema...
- Shta hoces da kazes?
- Kad budes gledao nebo, nocu, poshto cu stanovati na jednoj od njih, to ce za tebe biti kao da se sve zvezde smeju. Ti ces imati zvezde koje znaju da se smeju!
On se i dalje smejao.
- A kada se uteshish (chovek se uvek uteshi) bicce ti milo shto si se sa mnom upoznao. Ostaces mi uvek prijatelj. Pozheleces da se smejes sa mnom. Otvorices ponekad prozor, onako iz zadovoljstva... I tvoji prijatelji bicce iznenadjeni kad te vide da se smejes gledajuci u nebo. A ti ces im tada reci: "Da, zvezde me uvek zasmejavaju!" A oni ce pomisliti da si lud. Ala sam ti podvalio...
On se i dalje smejao...
- To ce biti kao da sam ti dao, umesto zvezda, shaku praporaca koji umeju da se smeju...
..."
Mala dzhepna Biblija...
|
|
|
|
Poslao: 28 Jul 2005 18:13
|
offline
- Peca
- Glavni Administrator
- Predrag Damnjanović
- SysAdmin i programer
- Pridružio: 17 Apr 2003
- Poruke: 23211
- Gde živiš: Niš
|
al' sam plakao kao kisa dok sam citao kraj
|
|
|
|
Poslao: 28 Jul 2005 18:17
|
offline
- Black Orchid
- Na pola puta...
- Pridružio: 22 Nov 2003
- Poruke: 1978
- Gde živiš: na preseku Vremena i Vechnosti
|
Peca ::al' sam plakao kao kisa dok sam citao kraj
...every time....... :sigh:
|
|
|
|
Poslao: 28 Jul 2005 18:47
|
offline
- Brksi
- Ex KGB officer
- Pridružio: 18 Jul 2003
- Poruke: 4204
- Gde živiš: U zlatnom kavezu
|
Necu da skrecem sa teme, ali postoji jos jedna cepna biblija (ako zelite ovaj post izvucite u posebnu temu), a to je Blago cara Radovana....
Sto se tice malog princa fina je to knjizica mada cu i ja morati da obnovim gradivo.
|
|
|
|
Poslao: 28 Jul 2005 18:58
|
offline
- Jasmina
- Undiscovered Soul
- Pridružio: 16 Apr 2005
- Poruke: 2908
|
@Brksi
Nikako ja ne bih poredila te dve knjige,jer "Blago Cara Radovana"od Ducica je cisto i dosta sturo filozofsko delo,dok je "Mali Princ"knjiga koja te osvoji bez trunke napora,jednostavno utones u veliku istinu koju krije zivot,i plovis njom.
Meni je deo u kom Mali princ odlazi do ruzicnjaka i uvidja da je njegova ruza jedinstvena ,jer ju je on takvom ucinio,ostavila zarez na srcu.I lisicine reci...da jedino srcem vidimo dobro....toliko je istine u tako neznoj prici....a malo filozofije,koja je po meni u redu ali stura ,ponekad cak i okrutna.
citat:
Ali se desi da mali princ, posto je dugo koracao po pesku, kamenju i snegu, najzad pronade neki put. A svi putevi vode ka ljudima.
-Dobar dan, rece on.
Bio je to vet pun rascvetalih ruza.
-Dobar dan, odgovorise ruze.
Mali princ ih pogleda. Sve su licile na njegovu ruzu.
-Ko ste vi? upita on zaprepascen.
-Mi smo ruze, rekose one.
-Oh! rece mali princ.
Osecao se vrlo nesrecan. Njegova ruza mu je pricala da je ona jedistveni primerak svoje vrste na svetu. A evo, samo u jednom jedinom vrtu, bilo ih je pet hiljada potpuno istih!
"Ona bi bila vrlo uvredjena kad bi to videla, pomisli on... strasno bi se zakasljala i pravila bi se kao da umire da ne bi ispala smesna. I ja bih bio prinudjen da je negujem, jer bi inace, da bi i mene ponizila, stvarno pristala da umre..."
Zatim pomisli opet: "Verovao sam da sam bogat sto imam jedinstven cvet, a u stvari imam samo obicnu ruzu. Nju i moja tri vulkana koja mi dopiru do kolena, i od kojih je jedan mozda zauvek ugasen; sve to ne cini me bas tako velikim princom..." I on leze na travu i gorko zaplaka.
Citat:
Tako mali princ pripitomi lisicu. A kad se dan rastanka priblizi:
-Ah! rece lisica... Plakacu.
-Sama si kriva, rece mali princ, nisam ti zeleo nikakva zla, ali ti si htela da te pripitomim.
-Naravno, rece lisica.
-Ali ti ces plakati, rece mali princ.
-Naravno, rece lisica.
-Znaci, time nista ne dobijas!
-Dobijam, rece lisica, zbog boje zita.
Zatim dodade:
-Idi, pogledaj ponovo ruze. Shvatices da je tvoja jednistvena na svetu. Vrati se onda da mi kazes zbogom, a ja cu ti pokloniti jednu tajnu.
Mali princ ode da ponovo vidi ruze.
-Vi uopste ne licite na moju ruzu, vi jos nista ne znacite, rece im on. Niko vas nije pripitomio, i vi niste nikoga pripitomile. Vi ste kao sto je bila moja lisica. Bila je to obicna lisica slicna stotinama hiljada drugih. Ali ja sam od nje napravio svog prijatelja, i ona je sada jedinstvena na svetu.
Ruze su se osecale veoma nelagodno.
-Lepe ste, ali ste prazne, rece im on jos. Covek ne moze da umre za vas. Naravno, obican prolaznik poverovao bi da moja ruza lici na vas. Ali ona sama znacajnija je od svih vas zajedno zato sto sam ja nju zavoleo. Zato sto sam nju stavljao pod stakleno zvono. Zato sto sam njoj napravio zaklon. Zato sto sam radi nje poubijao gusenice (sem one dve-tri radi leptirova). Zato sto sam nju slusao kako se zali, hvalise ili kako ponekad cuti. Zato sto je to tvoja ruza.
I on se vrati lisici.
-Zbogom, rece joj on...
-Zbogom, odgovori lisica. Evo moje tajne. Sasvim je jednostavna: covek samo srcem dobro vidi. Sustina se ocima ne da sagledati.
-Sustina se ocima ne da sagledati, ponovi mali princ da bi zapamtio.
-Vreme koje su ulozio oko tvoje ruze cini tu ruzu tako dragocenom.
-Vreme koje sam ulozio oko moje ruze... rece mali princ da bi zapamtio.
-Ljudi su zaboravili tu istinu, rece lisica. Ali ti ne treba da zaboravis. Ti si zauvek odgovoran za ono sto si pripitomio. Ti si odgovoran za svoju ruzu.
-Ja sam odgovoran za svoju ruzu, ponovi mali princ da bi zapamtio.
A ne bi ja bila ja da ne stavim link i pokusam da svima kazem:Molim vas,procitajte ukoliko niste,procitajte i ako jeste,i verujte....
http://www.svastara.com/razno/maliprinc/27.php
|
|
|
|
Poslao: 28 Jul 2005 20:49
|
offline
- Black Orchid
- Na pola puta...
- Pridružio: 22 Nov 2003
- Poruke: 1978
- Gde živiš: na preseku Vremena i Vechnosti
|
Postoje 2 "dzhepne biblije". Tachno. Ali jedna od njih nije "Blago cara Radovana". Ne. Jedna je "Mali Princ". Druga je "Priruchnik za Ratnika Svetlosti" (Paulo Coelho). Za mene, naravno..........
Jasmini hvala za ostatak citata, kao da je znala shta sam jos nameravala da post-ujem...
(Izvinjavam se, ali ovo moram da ponovim...)
"...
- Vi uopshte ne lichite na moju ruzhu, vi jos nishta ne znachite, reche im on. Niko vas nije pripitomio, i vi niste nikoga pripitomile. Vi ste kao shto je bila moja lisica. Bila je to obichna lisica slichna stotinama hiljada drugih. Ali ja sam od nje napravio svog prijatelja, i ona je sada jedinstvena na svetu.
...
- Lepe ste, ali ste prazne, reche im on jos. Chovek ne mozhe da umre za vas. Naravno, obichan prolaznik poverovao bi da moja ruzha lichi na vas. Ali ona sama znachajnija je od svih vas zajedno zato shto sam ja nju zavoleo. Zato shto sam nju stavljao pod stakleno zvono. Zato shto sam njoj napravio zaklon. Zato shto sam radi nje poubijao gusenice (sem one dve-tri radi leptirova). Zato shto sam nju slushao kako se zhali, hvalishe ili kako ponekad ccuti. ...
...
- Vreme koje si ulozhio oko tvoje ruzhe chini tu ruzhu tako dragocenom.
- Vreme koje sam ulozhio oko moje ruzhe... reche mali princ da bi zapamtio.
- Ljudi su zaboravili tu istinu, reche lisica. Ali ti ne treba da zaboravis. Ti si zauvek odgovoran za ono shto si pripitomio. Ti si odgovoran za svoju ruzhu.
- Ja sam odgovoran za svoju ruzhu, ponovi mali princ da bi zapamtio.
..."
(A i ovo cu dodati...)
"...
Ponekad kazhem sebi: "Naravno da nije! Mali princ zatvara svake nocci svoju ruzhu pod stakleno zvono, dobro pazi na svoju ovcu..." Tada sam sreccan. I sve zvezde se smeju umiljato.
Ponekad opet kazhem sebi: "Katkada je chovek rasejan i to je dovoljno! Jedno veche zaboravio je stakleno zvono, ili se mozhda jedne nocci ovca iskrala nechujno..." Tada se svi zvonchici pretvaraju u suze!...
Velika je to tajna. Za vas koji isto tako volite malog princa, kao i za mene, nije ni malo sve jedno da li je negde, bog-zna-gde, jedna ovca koju ne poznajemo, pojela ili nije, jednu ruzhu...
Pogledajte nebo. Zapitajte se: Da li je ovca pojela ruzhu ili nije? I videcete kako se sve menja...
I nijedna odrasla osoba necce nikad razumeti da to ima toliko znachaja!"
|
|
|
|
Poslao: 28 Jul 2005 21:10
|
offline
- Jasmina
- Undiscovered Soul
- Pridružio: 16 Apr 2005
- Poruke: 2908
|
Da,Paulo Coelho ima taj senzibilitet i stvara atmosferu utocista i nade,atmosferu ljubavi prema duhu ,prema svemu sto postojim na svetu ,cak i u obicnom kamenu on pronalazi dragocenosti koje mnogi ne vide.Njegova dela odisu tim,iskustvom traganja za visim potencijalima duse.Jednostavno preliva svoja iskustva u reci ,i uci nas onome sto je iskusio svojim ucenjem.
Da i cesto se zapitam da li alhemija lezi u onim cinijama ili u recima,kada reci sve mogu da pretvore u zlato ,ili u kamen.
|
|
|
|