|
Napisano: 02 Maj 2011 13:43
Davno sam pročitala sva tri Sabatova dela, ali je najsnažniji utisak na mene ostavio roman "O junacima i grobovima". Jednom sam negde pročitala da su ga nazivali "argentinskim Dostojevskim" i moguće je da je taj epitet "zaradio" baš zahvaljujući njemu.
Htela sam da citiram neki odlomak, ali ne vredi. U ovom trenutnom haosu ništa ne mogu da pronađem, dok ne presložim knjige u novu veliku vitrinu.
Dopuna: 08 Maj 2011 14:26
"Ernesto Sabato (1911-2011) potiče iz brojne porodice italijanskih doseljenika: na svet je došao kao jedanaesto dete. U mladosti je bio briljantan fizičar! Fiziku i filozofiju doktorirao je na Univerzitetu Plata, tridesetih godina 20. veka, u Parizu je radio za Fondaciju 'Kiri', zatim predavao na univerzitetu sa koga je potekao. Drugi svetski rat promenio je u potpunosti njegov životni put; na iznenađenje kolega i prijatelja, napustio je sasvim prirodne nauke i posvetio se književnosti. Posle nekoliko književnih ostvarenja esejističkog karaktera (Pojedinac i univerzum), 1948. godine objavljuje roman Tunel, prvi u trilogiji (druga dva su O junacima i grobovima - 1961. i Abadon, anđeo uništenja - 1974) u kojoj autor sam sebe izvodi na scenu i izlaže napadima sopstvenih fantazama.
U mladosti pristalica komunističkih ideja kasnije je postao veliki borac protiv represije. Bio je predsednik anketne komisije koja je tragala za osobama nestalim u Argentini za vreme diktature. Osamdesetih godina veoma mu je oslabio vid, pa je gotovo prestao da piše, ali se posvetio slikarstvu! Izlagao u pariskom Centru 'Žorž Pompidu'. Dobitnik je Nagrade 'Migel de Servantes', najvećeg književnog priznanja španskog jezičkog područja.
Autor je još jednog romana (Izveštaj o slepima) i više zbirki eseja (Slučaj Sabato, Drugo lice peronizma, Pisac i njegovi duhovi, Tri pristupa književnosti našeg vremena: Rob-Grije, Borhes i Sartr, Dijalozi za Borhesom, Knjige i njihova misija u oslobođenju i ujedinjenu Latinske Amerike...) ."
Preuzeto sa klapne kratkog romana Tunel (Beograd, 2004)
"Tema romana Tunel je zločin iz strasti. Kroz ispovest glavnog junaka, iz rečenice u rečenicu, prati se narastanje jednog ludila koje ima zastrašujuću unutrašnju logiku. Sabato snažno dočarava košmar ljubomore i usamljenosti. Po načinu pripovedanja on podseća na Dostojevskog i Zapise iz podzemlja (u njegovoj prozi ima izvesnih korena iz ruske književnosti), ali Sabatova fabula, opet, ima sve elemente latinoameričkog pripovedanja. Zbog takvog stila ovog pisca smatraju najvećim latinoameričkim autorom takozvane metafizičke proze, mada u Argentini on slovi i kao veliki oponent Borhesa. Tunel je knjiga preispitivanja. Gde počinje manipulacija logike, šta ljudskom biću preostaje između iluzije i pada?"
Roman započinje ovom rečenicom: "Biće dovoljno ako kažem da sam ja Huan Pablo Kastel, slikar koji je ubio Mariju Iribarne; pretpostavljam da se svi sećaju procesa i da nisu potrebna dalja objašnjenja o mojoj osobi".
|
