offline
- Limit
- Melanholik
- Pridružio: 23 Jun 2004
- Poruke: 3996
|
"Iz neke daleke zemlje Bojke doseli se stanovnistvo u jedno plodno polje.
Bejahu snazni, ridji i vredni. Drvenim ralom orali su zemlju, sejali jecam, ovas i raz, uzgajali vinovu lozu, podizali vocnjake i gajili pcele. Kako je broj ljudi rastao, zemlje je bilo sve manje, a svadja sve vise. Svadjali su se oko medje, za vadu, stoku i bilo kakvu sitnicu.
Jedne noci probudi ih neka grmljavina, svuda se osecala toplota i dim. Ujutru videse da se neki cudan oblak nadvio nad njihovim selom. LJudi pokupise na brzinu sta su mogli i krenuse na tri brezuljka, cuke iznad sela. Danima su sa cuka gledali sela pod oblacima. Pitali su se kad ce proci ova oblacina, ali sve ostade isto. Poce da izbija vrela voda, usijano kamenje i vatra i sprzi sav njihov trud i rad. Setise se oni da je to mozda kazna zbog njihovih svadja i podvala, sakupise se na srednju cuku i dogovorise se da se vise na svadjaju. Kad, ujutru, oblaci se razmakose, a tamo gde je izlazila vatra nastalo je veliko lepo jezero, predivne plave boje.
Pocese prvo da silaze stari, da potraze sta je od njihovog imanja ostalo, a onda se svi spustise u niziju. Resise da zemlju oko jezera ne dele, da to bude utrina, zajednicka ispasa. Svoje nove domove izgradise podalje od jezera, ponovo krcise sume, pravise oranice, polja, vocnjake i vinograde. Dogovorise se da selo slavi Djermana. Cim pocne grmljavina, da se svi krste i mole Bogu: "... udri Djermane, tam' ga raznesi, tam' ga rasturi, u pustu planinu, kude nema goveda da rikav, kude nema ovce da blejev, kude nema deca da placev, kude nema petal da zapoje... Natrag, natrag Djermanov oblace, ovoj nije tvoje mesto!" I svakoga maja celo selo je praznovalo Djermana, dolazili su gosti iz susednih sela. Seljaci su verovali da je grmljavina borba izmedju ala koje piju useve i bericet i zmajeva. U tim sukobima nekada stradaju ale, a nekada zmajevi.
Sve cesce ljudi pocese da se zale da im nestaje stoka i shvatise da u jezeru zivi zmaj. Verovali su da iz jezera izlazi nocu, da se odmara i trazi hranu. U dugim zimskim nocima ljudi su pricali o tom bicu i trazili resenje. Znali su da se zmaj bori protiv ala, ali da za njegovu ishranu treba mnogo mesa. Jedini bogati covek u kraju bejase Jastrebac. Imao je mnogo suma i stada, a stado poce da se samnjuje, da nestaju cak i cobani. Sin Velikog Jastrebca, Mali Jastrebac odluci da spava pored jezera i ubije zmaja. Otac Jastrebac i mati Padina molise ga da odustane, govorise da im nije zao blaga, da je on jedino njihovo bogatstvo. Mali Jastrebac, snazan, jak i odlucan ne poslusa i ipak ode. Niko ne zna kako je ubio zmaja, ni gde je posle otisao. Otac i mati su plakali i plakali i od njihovih suza nastadose reke Juzna i Zapadna Morava. Tekle su tako usamljene, te odlucise da se sastanu. Sretose se kod Stalaca i nastade reka Velika Morava. I ona nastavi da trazi onog mladica, hrabrog junaka. Tekla je dalje, hitajuci prema severu, gde su u to vreme odlazili mnogi ljudi iz ovih krajeva. Mozda se i Mali Jastrebac preselio u niziju? Kada se umori Velika Morava uli se u jednu reku koja izvire ispod Crne planine, a uliva se u Crno more.
Jednog dana tu veliku reku sajkom prepliva Mali Jastrebac, a za ruku je drzao lepu devojku Visnju. Ugledavsi ga sa nevestom sreca roditelja je bila ogromna. Veliki Jastrebac se zahvali Bogu tako sto na svom imanju u Sibovcu podize manastir Sv. Jovana. Dovede kaludjere, iskopa ribnjake, ogradi pcelinjake, sakupi pisare i slikare. Mati Padina jednog dana rece Velikom Jastrebcu: "Ako je jedan kralj mogao citavu dolinu da zasadi jorgovanom i da tako pokaze ljubav prema princezi, mozemo i mi citavo svoje polje zasaditi visnjama. Snahi ce biti drago, a visnje ce lepo cvetati i socne plodove davati." A zadivljeni lepotom visanja seljaci susednih sela pocese da ih sade.
Ako ne verujete u ovu pricu, na karti potrazite polje Dobric. U Dobricu Oblacinsko jezero, iznad jezera tri cuke, a iza njih Mali,pa Veliki Jastrebac. Za Morave sigurno znate, a i raspitajte se gde radjaju najlepse visnje."
|
