offline
- Pridružio: 07 Avg 2005
- Poruke: 400
- Gde živiš: Zemun
|
MoscowBeast ::
@MyLada
Ako si prekucavala sama od nekud onda je ok a ako si copy paste sa nekog od ovih sajtova, red je da napomenes to...
Na ideju da otvorim ovu temu dosla sam prelistavajuci svesku sa receptima u kojoj sam nasla isecak iz "Politike" (verovatno iz `95, datum ne znam) sa clankom "Cubura, pet godina posle smrti pesnika - primenjena poezija Libera Markonija" gde se nalazi i recept za "Cuburski becarac".
Dopala mi se ta "recept-prica-poezija" i originalan nacin na koji je Libero Markoni pisao o pripremanju jela (sto obicno ide:....sastojci..., umutiti..., dodati... i sl.), konzumiranju istog, kao i kompletna amosfera koju je docarao (prava boemska), pa sam pozelela da to podelim sa gradjanima naseg malog grada.
Obzirom da je tema isla pod izdvojeno, naknadno sam dodala uvod i trazeci po netu (knjigu, kao sto se iz uvoda moze videti nemam jer sam pozvala one koji je imaju da se pridruze na temi) naisla sam na par sajtova.
Recept "Skembe tava sa Pecke bistrice" sam copy-paste sa adrese: http://nedovr.tripod.com/recepti.htm.
Izvinjavam se sto to nisam navela u postu.
Pozdrav
Dopuna: 13 Apr 2006 18:34
Rucak sela Letine
To je planinski rucak, gostinski, i bez narocitog ceremonijala.
Prvo se sluzi hladna sljivovica sa kockama secera.
Zatim se iznose mlad i star ovciji sir. Mlad i star ovciji kajmak.
Pera crnog i belog mladog luka i kotarica hladnog ovcijeg mleka.
Uz to ide vruca proja od zutog kukuruza.
Onda se sluzi slan sutlijas, zatrven korom mladog ovcijeg kajmaka,
pa se tek servira rakija medovaca, vruca, u velikim casama.
Posle nje iznosi se, na tesani sto, przena iznutrica, jagnjeca.
Krezle, dzigerica i tanki komadi oko rebara. Svakako tu dolazi i
meso sa glave, jezik i koren jezika (ovo poslednje kuvano).
U isto vreme se servira veliki tanjir kuvanih jaja, secenih na pola
i dobro zabiberenih.
To je trenutak kada se pocinje i sa vinom, ali iz polalitarskih bokala
od opeke.
Kad je i sa tim gotovo dolazi na red letinsko pecenje.
U stvari starije jagnje, njegovi bolji delovi, najpre kuvani do prvog kljuca,
a zatim ocedjeni, pa stavljeni pod vreo sac, u dobro zamascenu tepsiju.
Sve se to pece oko 58 minuta. Onda se raskomada rukama i na
zemljanim tanjirima servira pred gosta.
Patuljasta, zelena salata se isitni, kao sto se sitni persun, pa se veoma
zakiseli i pozejtini i sluzi uz ovo meso.
Vino se menja. Uz iznutrice je islo belo, a sada se u Letini pod Paklenom
iznosi crno i gusto, nehladjeno.
Na kraju je tanka pita od crnog brasna, takozvana guzvara, napravljena
bez mere i bez reda od kajmaka, sira i jaja. Takodje pod sacom.
Kad je rucak zaista gotov, pojavljuje se nova kotarica hladnog
ovcijeg mleka i domacin puca iz karabina ili revolvera, kroz prozor sa
boja (sprata), da javi kako je gozba gotova.
Ta pucnjava deluje blagotvorno, i obavezno je poci niz planinu nekoliko
kilometara da bi se rucak rasterao, slegao, jer rucak u Letini, iako je
tako prost, traje od 11 sati pre podne, pa do zalaska.
Dopuna: 25 Apr 2006 16:34
Stuka sa renom
Štuka, ajkula sa Dunava spada svakako u najvrsnije ribe.
Za ručak na ovaj način, štuka treba da ima nešto više od kilo i po. Kad se udesi spolja i iznutra, kao što je red, osolimo je i stavimo po mogućnosti u dugačak sud i to u položaju kao da plovi.
Spustimo pored nje dva lista lovora. Nekoliko zrna bibera i od svake zeleni pomalo. Zatim je nalijemo hladnom vodom i kuvamo na tihoj vatri.Otprilike, za pedeset minuta, štuka je kuvana.Onda je pažljivo izvadimo i,tako celu, stavimo na dugačak tanjir, pravljen specijalno za ribe.
Unaokolo je ukrasimo kuvanim cvetićima mladog karfiola. Po gde-gde spustimo krišku limuna iz čisto umetničkih razloga, a u sudu za sosove serviramo sos od rena sa majonezom. Taj sos znaju da prave i početnici,zato nećemo ni opisivati trud oko njega.
U ovom slučaju,kad je već gotov, samo mu dodamo majonez, i to ne mnogo.
Od vode u kojoj se kuvala štuka pravimo čorbu, i to na sledeći način:zelen iz šerpe u kojoj se kuvala štuka sameljemo i propasiramo kroz žičanu cediljku, a posebno pravimo tanku zapršku sa vrlo malo rendana crna luka. Zapršku nalivamo sokom od svežeg crvenog paradajza, zatim sve to izmešamo sa vodom iz šerpe, spustimo pasiranu zelen, šaku pirinča i nekoliko kapi zejtina, radi glazure. Kad pirinač bude gotov, čorbu odmaknemo i saspemo u nju sitno seckan peršun. Veću količinu. Poklopimo i ostavimo da se prohladi, a zatim umutimo jedno celo jaje sa svom tom našom majstorijom, pa iznosimo na sto. Postupak je vrlo lak kao što se vidi, a sama gozba nije baš tako skupa. Pre ručka se pije rakija, uz ručak i posle ručka-belo vino, hladno i iz velikih čaša. Sistem ovog ručka nije celishodan bez ćemana, pa se zato izbegava ovakva sofra u kući. Obično se sve to sprema negde, na obali, i bez ikakve odgovornosti.
Melšpajza nema, jer kud cete veći melšpajz od kuvane štuke sa renom. To i razboljeva i leči u isto vreme.
http://kulinarije.greatboard.com
Dopuna: 29 Apr 2006 21:28
Karejski obed
Ovo nije bas kao po propisu koji vlada u manastiru presvete Bogorodice
Nastavnice (Hilandaru), ali uz gresne dodatke ovoga sveta moze da
zadovolji nasa cula do pune mere.
Pre svega, sve se gotovi na ulju.
Prvo se iznose masline zacinjene tankim koturima praziluka, poprskane
vinskim sircetom, uljem i kuvanim kimom.
Onda, tanka pita od praziluka, ili kupusa. Sa svega tri debele kore,
pecene na platni. Obicno, seljacki. Fil joj je uprzeni praziluk pun
bibera. Zaslanjen (osoljen) morskom solju. Prelivena uljem sa svih
strana, ona cvrci u pecnici, i iznosi se gotovo vrela na TRAPEZU, ili,
kako se to kod nas kaze, TRPEZU. Ne sece se, vec, lomi.
Sve dotle se pije komovica iz zemljanih soljica. A posle pite, prva
casa crnog vina, posle koga se fleke ne peru. Da li to danasnji svet
poseduje, ili ne, Libero Markoni, ne pita.
Inace, da bi pita bila kako valja, posle pecenja se poprska mlakom
vodom i prekrije ponjavicom (precistom).
Nakon pite, trpeza se ocisti kao da tek obed pocinje. Iznose se nove
case. Drugo vino i hobotnice sa malo kuvanog zelja, u kome ima belog
luka, Vegete i ulja, koje se dodaje onako sirovo.
Kad se i hobotnice pojedu, kod nas mogu japanske lignje, ili dagnje,
kuvane sa zacinima, iznosi se riba. Po mogucnosti kuvane glave zubatca.
Odnosno, meso sa glave bez kostiju, uvaljano u ulje maslinovo, i,
takodje, poprskano sircetom od crnog vina, sa vrlo malo crnog luka.
secenog na krugove. Glava zubatca se lako kuva. Treba joj najvise
dvadeset minuta da kljuca.
Lepo je uz ovakav rucak imati hleb domaci od crnog brasna.
Ceo obed, koji nije kratak, prate psalmi i ispijanje vina.
Na kraju se trpeza opet ocisti kao da rucak tek pocinje i iznosi razno
voce, kratki nozevi i zemljani tanjir za kospice, koze i peteljke.
U krajevima gde nema mora, niti ribe morske, dobre su i zaledjene.
Uz socivo karejsko ide pastrmka kamenjarka, rasecena preko pola,
kao vekna za sendvic, pa na plotni pecena, i tek onda prelivena
sitnim persunom, belim lukom, tucanom paprikom, uljem, i sa po
kojom kapi sirceta od crnog vina.
Preporucuje se ovakav rucak u tisini. Radio mora biti iskljucen.
A o gramofonima, stereofonima i slicnim sredstvima, ni reci.
http://www.klak.org.rs/
|