„Ana Karenjina je neka žešće dobra riba“

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

„Ana Karenjina je neka žešće dobra riba“
Čak 40 odsto srednjoškolaca nije ušlo u biblioteku

Šekspir, Dostojevski, Tolstoj, Ivo Andrić, vrhunski pisci, za mnoge su srednjoškolce samo gomila smarača koji nisu imali preča posla nego da pišu debele knjige za lektiru. Ni pretnja jedinicom više ne može da natera šesnaestogodišnjaka da „gubi” vreme čitajući o tamo nekoj Ani Karanjinoj. Ako baš mora, pogledaće istoimeni film ili će na internetu pročitati prepričanu verziju. Istraživanje koje je sprovelo Društvo za srpski jezik potvrdilo je ove poražavajuće rezultate: samo četiri odsto mladih u Srbiji čita.

izvor: http://www.blic.rs/temadana.php?id=73810

iz istog teksta:
Citat:
Kako srednjoškolci na internetu prepričavaju lektiru
1. Čiča Gorio
Ćale penzos ima dve ćerke koje ga ne poštuju ni dva odsto jer misle da je „ljakse“. On sve što ima šteka i daje njima, a njima nikad dosta. Na kraju, kad nije imao odakle da im nabavi pare, on „pukne i rikne”.
2. Seobe
Radi se o Srbima vojnim gastarbajterima koji traže autonomiju k’o Čanak, međutim Švabe baš briga za njih, već ih samo iskorišćavaju za sitne pare na crno. Ovima se sve smuči i zapale za Rusiju. Tu se međusobno pozbunjuju na „šud aj stej or šud aj gou” foru. Neki odu, neki ostanu, a Rusi ih, kao i Švabe, ispale za „šljaku i papire”.
3. Prokleta avlija
Turski zatvor, kao u „Ponoćnom ekspresu”. Upravnik zatvora je zešće težak lik koji im svima zagorčava život. Dva tipa, od kojih jedan „djankoza”, a drugi pop, tupe politiku celu knjigu oko nekog Pekmez-sultana (ili džem, marmelada ili tako nekako) i posmatraju prolaznost života sa bočne strane. Knjiga je kratka, tako da nije baš najpodesnija za potpalu, ali bi bila idealna kao podupirač za
frižider ili šporet.
4. Proces
Tipa uhvate drotovi bez razloga i maltretiraju ga kroz celu knjigu i na kraju ga zeznu do koske.
5. Nečista krv
Tipa ožene starijom ribom. On provali da je njegov ćale ziguje, što ga ubaci u bedak. Cela knjiga je seks, samo tako.
6. Romeo i Julija
Romeo i Julija su Žabari iz Verone i oni se smuvaju. Međutim, matorci su im veoma zeznuti i uopšte se ne gotive jer rade isti biznis, ali su u različitim ekipama (kao Verona i Kjevo). Strah im je da ih ne provale i da im ne ukinu kintu, pa se viđaju tajno. I tako na 50 strana oni kao nešto kriju i jedno drugom pričaju kako se vole. Na kraju, jednom prilikom upadnu u loš trip i roknu se.
7. Zločin i kazna
Neki student je stalno bez filera jer mora da plaća stan, pošto je ostao bez mesta u Studenjaku. Jednom prilikom je bio u bedaku, pa je uleteo kod neke babe, pune k’o brod na gajbu i overio je. Posle je uleteo u frku sa samim sobom jer se plašio da će murija da ga provali. U stvari on i nije bio neki krimos već kukavica, pa se na kraju sam prijavio muriji.
8. Ilijada
Ta Ilijada traje k’o gladna godina. Vođa jedne ekipe mazne ribu od vođe druge ekipe. Onda ovaj prvi, da ne ispadne kukavica, sakupi ortake i opkoli ih k’o Babo Sarajevo. Ali ovi prvi ga nadrljaju, onako žestoko, jer su ovi drugi bili do jaja spremni. Onda jedan tip smisli kul foru da pređe ove druge. Šatro, kao baš ih briga za ribu, važan im je biznis koji može da propadne zbog nastale frke. Da pokažu da su iskulirali, oni odu i ostave šleper cigara drugoj ekipi u kojem su sakrili deo ekipe. Ovi prvi su mislili da su ih zeznuli, pa su počeli da slave. Kad su se ponapijali i udrogirali, ovi drugi su izleteli iz šlepera i poubijali ih.
9. Rat i mir
Pre 200 godina Francuzi krenu na Ruse i dođu do Moskve (kao u „Pancer generalu”). Onda je došla zima i Francuzi se posmrzavaju i tako besni napadnu Ruse. Knjiga ima soma strana, tu ima i neke ribe, žurke, žvaću nešto, njesra sve vreme.
10. Ana Karenjina
Ana Karenjina je neka žešće dobra riba, ali udata za matorca duplo starijeg od sebe. Pošto je on bio mnogo mator, ona se smorila, pa na nekoj žurci upozna mladog, zgodnog frajera i počnu da se viđaju. Međutim, ona upadne u trip sama sa sobom da to nije u redu, iako su svi nemoralni ona ipak pada u bedak i rokne se. Ovaj njen švaler crk’o od muke i ode na front, pa i on pogine. Za to vreme neki tamo mamlaz muva neku ribu, ali tip je smotan, pa na soma strana žvaće nešto i na kraju knjige je zaprosi.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

e tu postoji problem izbora literature jer je prošlo vreme "Pere Kvržice" ,"orlovi rano lete","doživljaji Nikoletine Bursaća" itd....koga od klinaca interesuje "čiča gorio","zločin i kazna","proces" itd....ne krivim ih uopšte jer rastu u dobu u koje je daleko drugačije od našeg a da ne pričam o dobu u kome su živeli pisci ovih dela...klinci traže interakciju,brže odvijanje radnje,dinamičniju radnju....kako to da "Hari Potera" i "gospodare prstenova " pročitaju u cugu a sa "procesom" (koji je debljine da komotno možeš da čačkaš zube ako su malo ređi) muče muku po mesec dana....
njima treba novi izbor dela sa istom porukom i neko ko može da ih zainteresuje za čitanje knjiga...to se ne radi tako što mu daju Šolohova koji ima "soma strana " i zavale asa ako ne pročita.....e
ja sam siguran da sada 80% učenika srednjih škola (ako ne i više) pročita jednu ili manje knjiga(prosečno) u toku godine(pričam o lektiri koja je obavezna)tako da je problem u ljudima koji im prenose znanje i koji biraju literaturu a ne u učenicima

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ova generacija stasala je i odgajena na sabranim delima Cece i Jelene K prema kojima su Lepa Lukić i Zorica Brunclik nevinašca i etnomuzikolozi opšte prakse . Sve to pomnoženo sa latino-američkim serijama, složno dignuto na kvadrat sa Velikim bratom i sličnim bljuvotinama čije nazive ne želim ni da spominjem.
Zar je stvarno neko normalan očekivao posle tog i takvog, sistematskog i neprekidnog ispiranja mozga , da će ta deca prepoznati prave umetničke vrednosti?!?

Stižu nam računi o kojima smo pisali i govorili godinama; sanduče se puni sve brže i to je to...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nažalost, sve su ređa deca koja su naučena da čitaju. Uđite u Skupštinu, anketirajte roditelje na roditeljskom sastanku i pitajte ih šta su pročitali u skorije vreme (može i godina). Fijasko!
Mislim da škola služi tome da se deca nauče čitati, a kakav će ukus vremenom izgraditi, to je stvar njihove individualnosti na koju će, nadam se, nastava ovakava kakva jeste, malo uticati. Ja bih menjala programe nastave književnosti, razdvojila bih časove jezika i književnosti, a zadržala "Peru Kvržicu" i "Nikoletinu". Deca mlađeg uzrasta i dalje vole te knjige, sve su im više bajkovite.
Naša škola podržava stereotipe, svaki "izlet" u tumačenju nekog dela smatra se drskošću, tačan odgovor je samo onaj koji je propisan, drugačije mišljenje ne važi. To su takve gluposti da mi je muka .... Valjda ja smem da doživim bilo koje umetničko delo na sebi svojstven način. U tome i jeste suština lepog, neponovljivog..

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

užaskojitreperiunoći ::Naša škola podržava stereotipe, svaki "izlet" u tumačenju nekog dela smatra se drskošću, tačan odgovor je samo onaj koji je propisan, drugačije mišljenje ne važi. To su takve gluposti da mi je muka .... Valjda ja smem da doživim bilo koje umetničko delo na sebi svojstven način. U tome i jeste suština lepog, neponovljivog..
Potpisujem. Čast izuzecima, kojih nesumnjivo ima, ali to su preblagi talasi da bi makar malo uzburkali "mrtvo more".

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Otudjenost i sveopsta apataija su zhigovi generacija koje dolaze...

Sad but true

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Deca odrastaju uz Grand paradu, latino serije i svakakve grozote i mislim da im se upravo zbog toga treba više posvetiti, promeniti pristup - šta god je potrebno da ispravimo i navedemo koliko možemo na pravi put.

I profesori, i nastavnici, često imaju loš pristup. Upravo ono što je rečeno, svaki odgovor koji nije upisan u knjizi je pogrešan i o njemu se ne diskutuje.
Mene je lično nerviralo čitanje "na dugme" - pročitaj knjigu do srede - nekad nisam raspoložena za tu vrstu literature, čitala bi nešto drugo iz lektire u tom trenutku.
Nema svako ista interesovanja, možda im treba ponuditi 30 knjiga po godini pa neka svako izabere 10 koje će da pročita u toku godine (i nikako do srede).

Dodala bih samo da mislim da lektira sadrži i dela koja nisu primerena uzrastu od 14-15 godina.

Kako dete od 14 godina, kome je život avantura i zabava po ceo dan, može da razume "Proces"?

Neke knjige iz školske lektire sam ponovo čitala par godina nakon završetka škole i doživela sam ih i shvatila na potpuno drugačiji način nego dok sam bila u školi.

Ne branim decu, loše je što imaju ovakav pristup tako velikim delima ali i mi smo krivi ako samo sedimo i gledamo.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

cim sam videla ovaj tekst, htela sam da ga postujem. ali ljubicasta me pretece. (za sat vremena )

slazem se da bi lektira mogla malo da se promeni, malo da se osavremeni. ali, moram da kazem neke stvari koje smatram bitnim. nije sve toliko do knjiga, nesto je i do ljudi. jedna moja profesorka srpskog, recimo, svesna problema koje citanje lektire nosi sa sobom, umela je odlicno da nas natera da to citamo. mogli smo, na primer, da biramo da li cemo da citamo rat i mir ili stranca. pogadjate sta smo izabrali. bilo je jos takvih primera, ali ono sto se citalo, citalo se i razgovaralo se o tome. ucila nas je da razmisljamo. pitala nas za nase dozivljaje, a potom interpretirala ono sto treba da se zna o toj knjizi.

a djaci bi trebalo da znaju da srednja skola sluzi, izmedju ostalog, da se nauci sta su obaveze i da se izgradi odnos prema njima. lektira se ne cita kad ti hoces, nego kad treba. a knjige koje zelis da procitas, citaj kad zelis. skola nije kafic pa da se tamo samo zabavljas - skola je skola, a kafic je kafic. i treba nauciti to uskladjivati.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hej..Silija..a mogao bi da se pojavi novi sistem vrednosti,koga nema odavno..posto se stari urusio..zna se zasto..pisano je o tome vise puta..
Sorelag je tamo napred pisala jako lepo...sta i kako...
Savremene tehnologije i mediji su nam sve objasnili,pa i srednjoskolcima...kakvo nam je drustvo,njegovi stubovi , porodica i brak kao institucije u odumiranju...drzava sa svojim sudstvom ,zdravstvom i skolstvom...takva su nam i interesovanja...(''koja Ana Karenjina...propisno udata zena...i sa kog aspekta bi recimo neko komentarisao taj brak..kada na njega..tj''brak''gleda kao na nesto prevazidjeno...ovo je inace sporedno u karenjinovoj...daleko je bitnija ljubav...ali je sve dakako veoma povezano'')...
neko tamo napisa..skola je skola...e nije..skola je modna pista......

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ja sam od lektira bezala koliko god sam mogla. Cesto ne bas uspesno. Upravo zbog razloga koji je neko gore naveo: nije se trazilo moje misljenje nego je postojalo nesto sto je trebalo da bude odgovor i kako mi to moramo da shvatimo, a sve mimo toga nije bilo prihvatljivo. I dalje se forsira uniformnost u misljenju kad su ovakve stvari u pitanju. I kada ucenik procita lektiru, on ima neko svoje misljenje o tome sto je procitao. Kakvo god da je, treba ga postovati. I onda na casu vidi da ne treba da to misli, i da je pogresno to sto je tako shvatio. Pa tako za svaku knjigu. I naravno da ce mu presesti citanje bilo koje lektire. Zato su interpretacije najpopularnija knjiga

Izbor lektira nije bas sjajan. I ne treba da bude isti danas kao i pre npr. 20 - 30 godina kada su nasi roditelji citali to isto. Toliko toga se promenilo i valjda postoji jos nesto vredno citanja sto bi se moglo svrstati u lektiru. Za promenu.
Ja veoma volim da citam i dosta citam jos od osnovne skole. I volim kada se moj utisak o knjizi razlikuje od tudjeg jer nismo svi isti i ne dozivljavamo sve na isti nacin. Volim i kada neko iz potpuno drugacije perspektive predstavi nesto i time otvori novi prostor za razmisljanje. Zivela razlicitost A toga nije bilo ni na jednom casu srpskog.