Marketing u umetnosti

• 1Ovo se svidja korisniku: mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pisem rad na temu marketing u umetnosti, pronasla sam od literature nesto skromno u biblioteci- Menadzment u umetnosti, moze da pomogne pri izradi rada, ali ako neko ima preporuku za neku dobru knjigu u vezi sa temom bila bih veoma zahvalna..
Da li umetnost danas moze da opstane bez marketinga? Na koji nacin promovisemo umetnost u Srbiji, a kako se to radi u svetu?

Svaka ideja, ili vase vidjenje marketinga i njegovog uticaja na umetnost je dobrodosla..

• 1Ovo se svidja korisniku: mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ујутру ћу погледати моју библиотеку. Релативно често сам и ја задавао ту тему за дипломски.

• 1Ovo se svidja korisniku: mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hvala na brzom odgovoru, to bi mi bilo od velike pomoci.

• 1Ovo se svidja korisniku: mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Fransoa Kolber ''Marketing u kulturi i umetnosti'' (Klio)
Milena Dragićević Šešić - ima više objavljenih naučnih radova, ali i knjiga, o marketingu u kulturi. Ona je kod nas glavna za tu temu. Ja sam na predavanjima koristio njen udžbenik za srednje škole - organizacija kulturnih delatnosti. Imao sam čast da po tom udžbeniku predajem još dok je bio u rukopisu (!). Milena mi je kao znak poverenja (i lične želje da se uveri u metodološku vrednost udžbenika) ustupila njegovu pripremu još pre objavljivanja.

Kod nas su o tome još pisali i Miloš Ilić, Božović i drugi, ali će i ovo biti dovoljno. U bilo kojoj Mileninoj knjizi imaš dalju bibliografiju.

Nadam se da će ti ovo biti od pomoći.

• 1Ovo se svidja korisniku: mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hvala mnogo, pokusacu da dodjem do te literature nekako...
Pored teorije, potrebno mi je da nadjem prave primere u vezi sa temom, mislila sam da krenem od pojedinca-umetnika koji sam pokusava da iznese svoju umetnost, odnosno sam svoj marketing menadzer, preko paralele marketinga u umetnosti u nekoj znacajnoj instituciji umetnosti kod nas i u svetu - ali treba mi neki jak primer, da pokazem u cemu nasi grese u promovisanju umetnosti, sta mozemo da naucimo od sveta po tom pitanju.. Izabrati pozoriste, operu ili nesto drugo pitanje je sad... Da li imate mozda neku sugestiju sto se tice prakticnog primera?

• 4Ovo se svidja korisnicima: Red_star_girl, SlobaBgd, juba, mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Имам. Позабави се маркетингом у ликовној уметности. Најтежа је, али и најизазовнија. При том мораш да одговориш на много питања. Ево, овако, из рукава, неколико теза за твој рад како бих ти олакшао посао:

1. УВОД
-Шта је то маркетинг? (наведи неколико дефиниција од којих ће ти она , најопштија бити полазна основа; при том мислим на то да се не бавиш само економском страном маркетинга, већ социо-културолошком)
-Шта је култура ?
Овде имаш неколико нивоа дефиниције (тих дефиниција има неколико хиљада, бар тако тврде културолози):
а) Култура као укупност људског постојања и достигнућа
б) Култура као део надградње омогућен основом (дакле - док нешто не направимо или произведемо, не можемо се бавити ни уздизањем) , и најконкретнији ниво:
ц) култура као део друштвене надградње који се бави уметничким и духовним достигнућима човека.
Овде ћеш пронаћи и дати одговор на то шта је уметност: део културе, односно људска делатност или производ људске делатности која има за циљ стимулисање људских чула као и људског ума и духа; према томе, уметност је активност, објекат или скуп активности и објеката створених са намером да се пренесу емоције или/и идеје. Осим ове дефиниције, не постоји ни једна друга општеприхваћена дефиниција уметности, с обзиром да је дефинисање граница уметности субјективан акт, а потреба за уметношћу се обично назива људском креативношћу (ову дефиницију сам узео из википедије у недостатку времена да претурам по мојим белешкама, тако да је немој преписивати ад литерам).

РАЗРАДА:
-Изабери једну област уметности, у овом случају ликовну уметност.
-Дефиниши је - појмовно и предметно (шта значи, чиме се бави).
-Уочи њене предности и недостатке у односу на друге уметничке врсте.
-Прецизирај главне проблеме у презентацији ликовног дела (димензионалност, простор за излагање, преносивост, повредивост са становишта заштите, обезбеђења, итд).
-Када то урадиш, онда постави њу у односу на маркетинг, то ће рећи: шта маркетинг (и којим средствима!) може да уради како би ликовну уметност и ликовност уопште приближио конзументу, односно публици.
То ти је главни део рада. Ту мораш да разрадиш улогу електронских медија у преношењу слика и облика, затим појавне облике као што су плакат, флајер, билборд, итд.
Тада објасни и колико све то кошта и у каквој је корелацији са уметничком стварношћу, односно: ко може да плати маркетинг, а да се при том бави уметношћу.
Подсећам: галеристи могу бити приватни и државни, али и сам уметник (ако је велико име) може имати своју галерију. Галерије су жириране и нежириране, односно - у оним жирираним бодују се изложбе и рачунају за социјално, пензијско итд.
Када то урадиш, дефиниши маркетинг менаџера - специјалисту за ликовну уметност. Ко може да се бави маркетингом у ликовној уметности и какав је његов однос према уметнику, какав према тржишту, а какав према јавности уопште.

ЗАКЉУЧАК:
У закључку се постави на позиције које си већ доказала: да је ликовна уметност тешка и специфична за тржишну понуду јер релативно мали број купаца може да јој се посвети, али да зато популаризацијом неког сликара цена његових дела може стићи у тај зачарани, привилеговани круг у коме се купује (и живи од продаје). Е, ту поентирај тиме што ћеш доказати да ни ликовна уметност не може без доброг маркетинга, као што ни изванредан маркетинг није свемогућ ако мора да прода неко слабо дело.

Надам се да ће ти ово помоћи.

ПС
Скоро сам ти и написао рад

• 2Ovo se svidja korisnicima: Sirius, mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ogromno hvala na strucnom i iscrpnom odgovoru, bice od velike pomoci pri daljem istrazivanju ove teme.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Red_star_girl, mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Molim. Pre nego što predaš, pošalji mi da pogledam. Četvore oči više vide. Kod mene je diplomiralo bar stotinak kandidata iz oblasti scenske produkcije, a i sam sam napisao mnogo naučnih i stručnih radova.

• 3Ovo se svidja korisnicima: juba, Sirius, mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Umetnost u slikarstvu cu obuhvatiti svakako, s obzirom na to da je ekonomski aspekat teme u ovom radu veoma bitan, moracu da prosirim analizu i na druge segmente (u pitanju je Ekonomski fakultet) razmisljam da uvrstim balet ili operu - u nasim uslovima u poredjenju sa nekim od vodecih u svetu, tj. da napravim neku paralelu izmedju njih.. . Tema je veoma lepa, ali zahtevna, treba je posmatrati sa vise aspekata, imam ideju da od mikro analize - recimo slikara - pojedinacnog umetnika, predjem na makro u vidu poredjenja funkcionisanja dve institucije umetnosti i kulture (Srbija/svet)...
Iako tema ima ekonomsku crtu, a bavi se ovako osetljivom temom, gledacu da poruka rada ipak bude humana u smislu da prava umetnost nema cenu, ali da treba da bude dostupna svima (koji mogu da je razumeju ofc).

• 4Ovo se svidja korisnicima: Red_star_girl, SlobaBgd, juba, mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Добро размишљаш. Направи неку лепу дигресију о варљивости аксиологије и повремене (не)моћи маркетинга. Размисли о томе да ли је маркетинг свемогућ - и зашто није (и када није).

Сети се Ел Грека. Два века је требало да његове слике постану популарне. Менделсон је такође доживео исту судбину, итд, итд...С друге стране - Моцарт је у своје време имао фантастичан маркетинг (у данашњем смислу речи), а знамо како је окончао живот...па како је затим васкрсао.

Све у свему, прелепа ти је тема. Покушај да поентираш с тиме да маркетинг није свемогућ и да дигитрон није главно средство оцењивања уметника, већ Његово Величанство, Господин Време. Но, док тај господин не поради на свом делу посла, од нечега треба да се живи...

Ајд, срећан рад, да те не заговарам додатно, доста сам и овако набацао коски на сто.