Imao sam čast da, na poziv kolega iz Narodnog pozorišta, prisustvujem danas izuzetnom kulturnom događaju - dodeli nagrade ''Dobričin prsten'' za životno delo. Ovu nagradu poneo je Predrag Ejdus, glumac i direktor našega nacionalnoga teatra. U holu pozorišta bila je postavljena izložba o dosadašnjim pobednicima, a u 13 sati počela je ceremonija dodele. Najpre je prikazan jednočasovni dokumentarni materijal sa insertima njegovih najzapaženijih uloga, a zatim su o Peđi govorili njegovi najbliži saradnici i prijatelji - Miki Manojlović, njegov klasić, Josif Tatić (najveći broj zajedničkih nastupa), Ceca Bojković, Goran Kičić, Vanja Ejdus, Egon Savin, Jagoš Marković i drugi...Obrazloženje nagrade pročitala je Ksenija Jovanović, prošlogodišnji dobitnik prstena, a ona je i prstenovala Ejdusa. Potom se Ejdus na svoj način zahvalio publici, a i ona njemu, skandirajući na nogama. Uostalom, evo fotki:
Najpre pozivnica na kojoj se vide sve neophodne informacije:
Hol je spreman...
''Osma'' sila takođe...
Došli su i stari asovi - Paja Minčić i Duško Jakšić
Detalj istorijata ''Dobričinog prstena''
Na izložbi se našla slika i najnovijeg nosioca prstena.
Okupio se i tout Belgrade...
Reklo bi se - sve je spremno:
Lože takođe čekaju visoke goste
A sve to pod budnim okom Kneza Mihajla, preporoditelja i osnivača pozorišta...
Glavni deo sledi, samo da obradim fotke
Dopuna: 28 Dec 2008 19:49
Evo i nastavka:
Najpre, praznik za oči: naš nacionalni teatar više puta je, od svoga nastanka 1848. godine rekonstruisan. Pre najnovije rekonstrukcije imao je 1010 sedišta, a sada ih ima znatno manje - negde oko 600, ali je zato konfor u stilu ''bečke mustre'', odnosno pozorišta koja su rađena po ugledu na Burgteater arhitekata Helmera i Felnera. Sve je u pozlati, štukaturi, lusterima, brokatima i teškim draperima, da zadovolji publiku i pruži joj taj neponovljivi osećaj pozorišnog zbližavanja.
Snimano je zumom pa je malo nejasno, ali vide se, uglavnom, svi besednici, počevši od Mikija Manojlovića, do Gorana Kičića.
Retki trenuci kada su otac i kći na istoj sceni.
Dobitnik, konačno na sceni posle mnogih hvalospeva.
Na slici vidimo trenutak kada Peđa prilazi mestu na kome je pre mnogo godina u svojoj prvoj ulozi (stražar u jednom komadu) ležao i spavao, sve dok komandir (Mija Aleksić) nije prišao i premlatio ga.
Beseda zahvalnosti u kojoj je centralno mesto bila laureatova porodica. Ničim lepšim nije mogao da se oduži svojoj porodici, jer nema tog umetnika koji bi postao kompletna ličnost da ga njegovi najbliži nisu podržali.
|